Kada neka igra svojim izvođenjem u velikoj meri liči na neki drugi, stariji naslov, upoređivanje sa njim je neizbežno i to obično predstavlja mać sa dve oštrice. Razlog za to je sledeći: ili je igra pred vama uspela da dostigne postavljenu lestvicu i izjednači se ili čak nadiđe standarde koje je klasik postavio, ili se desilo upravo suprotno i nade igrača su izneverene na ovaj ili onaj način. Tekst koji će uslediti se nažalost bavi ovim potonjim.
Kickstartovana pred kraj prošle godine kao praktično gotov projekat kome je bio neophodan poslednji influx novca kojim bi razvojni tim unajmio umetnike da ispeglaju ingame art koji nedostaje, StarDrive je najavljivan kao novo osveženje u svetu 4X igara. Na prvi pogled to je i izgledalo tako – po priloženim screenshotovima i teaser trailerima retko koji fan empire building strategija u svemiru bi mogao da ostane ravnodušan. Uticaj legendarnog Master of Orion 2 se mogao osetiti na svakom koraku, ali unapređen i ulepšan grafičkim standardima današnjice. Činilo se da je seda brada žanra, gorepomenuto Microprose-ovo čedo, konačno dobila unuka koji će nastaviti tradiciju na način koji će izvući smešak na licu prekaljenih zvezdanih generala, koji prave grimase pri pomenu igara poput Sword of the Stars, Gratuitous Space Battles i Drox Operative i na zamagljenim autobuskim staklima sabiraju i oduzimaju point cost za najnoviji ship design, dok bus plus kontrola bezuspešno pokušava da ih probudi iz strateške meditacije…Šta je onda i zašto pošlo po zlu?
Pri samom ulasku u igru dočekuje nas prijatno skockan meni sa ambijentalnom muzikom koja postavlja odgovarajući ton za početak nove svemirske epopeje. Već tu možemo primetiti naznake manjkavost – ponuđenih opcija na koje možete uticati ima svega pet i tiču se najosnovnijih mogućih podešavanja rezolucije, master volumea i svega jedna gameplay opcija. U njemu možemo pronaći i mini-tutorial koji putem slideshow tehnike i nekoliko deskriptivnih slika objašnjava osnove upravljanja vašom budućom galaktičkom imperijom. Nakon starta dočekuje nas ekran na kome je moguće izabrati jednu od 8 predefinisanih rasa ili napraviti custom civilizaciju po sopstvenom nahođenju. Ako se odlučite na ovo drugo, predstoji vam zaranjanje u gomilu racial traitsova podeljenih u tri taba, svaki vezan za po jedan aspekt koji definiše vašu vrstu – physical, social i history&tradition. Profilisanje se bezbolno završava za manje od minuta i početnih 10 poena koje imate na raspolaganju možete potrošiti na sve od veće produktivnosti ili snage kopnenih jedinica do boosta naučnog istraživanja ili započinjanja partije sa Flagshipom koji je nekoliko tech levela napredniji od tehnologija dostupnih na početku, garantujuaći sigurnost u slučaju da vam se homestar nalazi u komšiluku prepunom agresivnih protivnika. Tu se nalaze i podešavanja vezana za veličinu galaksije, broj zvezda i druge standardne opcije karakteristične za 4X igre. Nakon odabira bannera, boje i imenovanja vašeg carstva, samouvereno poput Žan-Luk Pikarda pritiskom na engage! dugme započinje partija.
Prva stvar koja upada u oči jeste real-time. Slično Sins of the Solar Empire franšizi, StarDrive takođe zamenjuje standardno turn-based iskustvo real-time elementom. Iako se sve stavke, od tehnologija do građevina, završavaju određen broj krugova sam krug ne postoji u klasičnom smislu (kao ni end turn dugme) već je predstavljen vremenskim intervalom. Nakon svakih 10ak sekundi, stardate u gornjem desnom uglu se pomera za 0.1 i označava da je još jedan krug istekao. Pritiskom na space u svakom trenutku sva dešavanja na ekranu se mogu pauzirati da bi se posledice dotadašnjih akcije sagledale i isplanirale i izdale komande za dalje. Boljka ovakvog sistema leži u tome što dok se igrač ne navikne da vreme konstantno teče, neretko zaboravi na sam protok vremena i time neuporedivo neefikasnije upravlja svojom imperijom od AIa koji od takvih problema ne pati. Takođe, konstantno pauziranje prekida akciju i remeti tok igre i sa porastom skale (broja sistema i flota koje treba kontrolisati) postaje pomalo iritantno pauzirati svakih nekoliko trenutaka da bi bili sigurni da niste nešto prenebregnuli i da se sve odvija onako kako ste zacrtali. Na kraju krajeva, čemu pauza u real-time okruženju ako igra izbegava sistem krugova?
Nakon toga pred vama se pruža veoma lepo urađena zvezdana mapa koja je neprimetno povezana sa ekranima koji predstavljaju solarne sisteme i vaše kolonije – prostim skrolovanjem menjate razliku između pogleda na planete i celokupnu galaksiju. Iako to doduše zahteva golemu kilometražu prilikom zumiranja i odaljavanja, prikaz je veoma prijatan i relativno komforno funkcioniše. Broj različitih planeta je veliki i sem statistika vezanih za minearološka bogatstva, poljoprivredne prilike i broj kolonista koje podržava, čak i na onima u čijoj blizini nemate spreman colony ship, nalazi se colonize dugme. Pritiskom na njega promptujete prvi slobodan sistem da započne izgradnju novog colony shipa koji će se po završetku automatski uputiti ka odabranom svetu i realizovati naredbu. Colony screen podseća na onaj iz Galactic Civilizationsa i izdeljen je na kvadratna polja, gde svako polje predstavlja slot za jednu građevinu. Igra ne poseduje koloniste fizički prisutne na planetama već su isti predstavljeni sa tri slidera (po jedan za food, industry i research skale) čijim pomeranjem regulišete na šta će produktivni output kolonije biti potrošen. Na većini planeta isprva nisu svi slotovi dostupni zavisno od klimatskih prilika i veličine planete, pa se dodatni mogu otključati istraživanjem neke od tehnologija. Sam tech tree je pomalo siromašan i podeljen na svega 6 mogućih pravaca izučavanja koji poseduju neveliki broj tehnologija. Neke planete sadrže i special eventove koji se mogu istražiti sletanjem na površinu i doneti određenu korist ili vam navući nesreću na vrat.
Štih koji je StarDrive promovisao kao svoju najjaču tačku je kreiranje sopstvenih brodova i sama borba (stoga action strategy iz podnaslova). Ovaj deo je veoma dobro odrađen i pruža obilje opcija. Igrač ima na raspolaganju veliki broj različitih brodskih okvira (ship hull), svaki skrojen shodno rasi koja ga koristi – insektoidni Opteris će imati brodove u obliku leptira i paukova a fundamentalni Ralyeh u obliku nečega što izgleda kao porod sipa i neimenovanih kosmičkih užasa. Svaki predefinisani okvir možete obrisati i poput neke lego ploče na njega kačiti raznorazne kockice brodskih sistema, oružja i oklopa. Pozicioniranje i količina istih se ogleda u statistikama samog broda koje možete videti pored samog svog dizajna i tweakovanjem u beskraj ga podesiti za svrhu koja vam je trenutno potrebna. U samoj borbi to dolazi do još većeg izražaja jer svaki napad može gađati specifične sekcije broda i uspešnim pogotkom onesposobiti tačno određene sisteme. Taktičke mogućnosti su ograničene jedino vašom dobrom voljom i željom za eksperimentisanjem sa svakojakim pristupima i opcijama koje imate na raspolaganju. Brodovi se mogu organizovati u flote radi lakšeg kontrolisanja a sama borba se odvija takođe u rtwpu (real-time with pause) i odaje prijatni arkadni utisak. Okršaji neretko mogu imati veliki broj učesnika, od minijaturnih scoutova do ogromnih kapitalnih letelica i prostirati se preko mape celog zvezdanog sistema, pa gledati ih u akciji stvara osećaj aktivnog učešća u epskom sukobu iz nekog naučnofantastičnog filma. Invazija planeta aktivira ground combat modul igre koji podseća na neku čudnu vrstu šaha. Audiovizuelni ugođaj je vanserijski i izvan samih borbi i moram priznati da skoro nisam naleteo na igru čiji me je art style tako lako osvojio, posebno ekrani prilikom komunikacije sa drugim civilizacijama gde se vide fantastično animirani alieni.
Ali sve ove navedene dobre strane bivaju zasenjene teškim dizajnerskim propustima druge prirode, jer sem borbe svi drugi elementi igre su zapostavljeni. Diplomatija i špijunaža iako prisutne pružaju mali broj opcija i odaju utisak nedovršenosti. Pozadinska priča sem slabih obrisa koje dobijate kroz special eventove je nepostojeća. Sami eventovi iako interesantni su previše retki, tako da se igra čini prazna i neispunjena sadržajem. Komunikacija između rasa podseća na dijaloge iz crpg naslova i iako lepo izvedena ostavlja mnogo toga za poželeti. Upravljanje kolonijama je simplifikovano i sklono potpunom automatizmu bez upliva igrača. The list goes on…Streamlinovanje svih ovih elemenata dovodi do toga da je macromenagment deo igre veoma rudimentaran i uprošćen, prebacujući težište igre na borbu koja iako izuzetno interesantna (zbog dizajniranja brodova) ne može sama da nadomesti ostale nedostatke.
StarDrive odaje utisak plastičnog voća – na prvi pogled lepo ali varljivo i na dodir plastično i nejestivo. Pomalo surova kritika naizgled dobre igre je tu sa razlogom – trudeći se da dostigne svog idejnog uzora, SD maši metu za nekoliko astronomskih jedinica, jer sve što on radi Master of Orion radi bolje. Mast donekle vadi to što igra dolazi sa spremnim modding toolkitom, tako da nesumnjamo da će se neki hrabri entuzijasti ili dežurni hardcore fanovi dohvatiti igre i kroz sopstvene modove zakrpiti šta treba i dodatno je upristojiti. Još jedna svetla tačka cele priče je što Iceberg Interactive, (izdavač) po svemu sudeći ima soft spot za 4X igre (podržali su i odgovorni za dosta dobri Endless Space) te se nadamo da će vremenom uvideti gde razvojni timovi greše i nadomestiti ono što fali, usput obogativši koncept koji je na sasvim dobrim osnovama, pa već u nekom budućem kickstarteru dosegnuti zvezde.
Autor: Božidar Knežević
PLAY! Zine br. 61 – April 2013