Poslednjih dvadesetak godina kompjuterske igre su se ustalile u jednoj vrsti kolotečine u smislu načina na koji smo u interakciji sa računarom – sednemo ispred monitora, jedna ruka na tastaturi, druga na mišu i udri po neprijateljskim formacijama. Neke konzole su pre par godina to donekle promenile uvodeći nove kontrolere kao što su Wii Remote i Microsoft Kinect, ali je domen tih novih kontrolera ostao više na nivou toga da su se bake i deke u staračkom domu obradovale jer sad mogu i da se kuglaju ispred televizora i da su mala deca radosna što sada mogu da đuskaju a da to replicira njihov lik u igri. I dalje nema tu baš nekog ozbiljnog igranja bez miša i tastature ili makar starog dobrog džojpeda koji je takođe tu desetinama godina unazad. Međutim način na koji primamo informacije iz igre se nimalo nije promenio – i dalje smo osuđeni na monitor ili televizor. Bar na još neko vreme.
Tokom 90ih godina dosta se govorilo o pojmu virtuelne realnosti i kako će ona u potpunosti promeniti naš način života. Malo od toga se ostvarilo, a kacige koje su se koristile su se svodile na ekrane niske rezolucije i loših performansi koji su ljude zapravo udaljavali od koncepta potpunog utonuća u neki virtuelni prostor. Sada u pripremi imamo proizvod koji ponovo teži da nas na nov način uvede u potpuno virtuelno okruženje.
Oculus Rift je na prvi pogled vrlo sličan drugim kacigama za virtuelnu realnost koje su se najavljivale kao revolucija tokom 1990ih godina. Stavite na glavu neku vrstu ogromnih naočara i „uletite“ u neki svet iz mašte. Ipak, razlike su značajne, pre svega zato što je tehnologija na mnogim poljima značajno napredovala. Recimo danas smo svi navikli na činjenicu da naši mobilni telefoni u sebi imaju senzor koji prati okretanje uređaja i ekran prilagođava tom pokretu. Zato je bilo moguće u Oculus Rift ugraditi senzor za praćenje pokreta glave (head tracking) koji je mnogo brži i precizniji nego što je to pre desetak godina uopšte bilo i zamislivo. Došlo je i do potpune ekspanzije stereoskopskih ekrana, popularne 3D tehnologije, koju možemo sresti na boljim televizorima i u bioskopima. Ekrani malih dimenzija su takođe doživeli revoluciju, pa sada uopšte nije neuobičajeno videti Full HD, 1920×1080 piksela rezoluciju na ekranima dijagonale 5 ili 6 inča. Sve te tehnološke pomake su kreativni ljudi iz kompanije Oculus VR ukomponovali u jedan potpuno novi uređaj a na to su još dodali i sočiva koja vam omogućavaju veće vidno polje tako da ne vidite crnilo okolo, već primećujete samo sliku na ekranu, odnosno virtuelni svet na njemu.
Treba imati u vidu da Oculus Rift još uvek nije finalni proizvod i kao takav nije dostupan za redovnu kupovinu, odnosno da je još uvek u fazi razvoja. Ipak, s obzirom da je neophodno softver, odnosno igre, prilagoditi novoj perspektivi iz kompanije Oculus VR su napravili poseban uređaj za razvojne timove kako bi mogli da isprobaju mogućnosti i svoje buduće naslove prilagode novoj, virtuelnoj, realnosti. Upravo posredstvom jednog takvog tima smo i mi na pozajmicu dobili da probamo Oculus Rift. Naravno, s obzirom da se ne radi o finalnom proizvodu koji će ići u ruke krajnjih kupaca treba zaboraviti na neki specijalan dizajn, na lepo pakovanje kutije, na drajvere i upakovane igre. Sve što vam je potrebno od softvera morate skinuti sa Oculus VR sajta, dok se za pokretanje različitih igara moraju ispoštovati određene procedure koje se mogu naći po člancima na internetu, što često podrazumeva konzolne komande, specifična setovanja i sl – jednostavno se vidi da je ovo uređaj s kojim će se lako snaći neki programer, ali teško i prosečan korisnik jer njemu nije ni namenjen.
Sama instalacija Oculus Rifta je vrlo jednostavna – povežete ga preko HDMI ili DVI kabla na izlaz kao za standardni monitor, povežete jedan USB kabl i jedan kabl za napajanje strujom i to je to, praktično je postavka kao da ste dodali još jedan monitor.
Kakav je utisak kad to čudo stavite na glavu? Jednom rečju – neverovatan! Treba imati u vidu da apsolutno ne vidite ništa van uređaja, da vam je vidno polje skoro u potpunosti popunjeno slikom i da praćenje pokreta vaše glave funkcioniše odlično. Toliko je dobro praćenje pokreta glave da možete opušteno da se zarotirate za 180 stepeni i uređaj vas savršeno prati, pa ste i u igri okrenuti na drugu stranu. Možete napraviti čak i pun krug, i to funkcioniše bez greške, samo treba voditi računa o kablovima i drugim objektima u prostoriji. Zaista imate utisak kao da ste „uskočili“ u igru. Tom utisku dodatno doprinosi stereskopski prikaz jer objekti imaju svoju dubinu tako da je vaš mozak u potpunosti zavaran da se ne nalazi u stvarnom, već u virtuelnom prostoru. Sve ovo naravno zahteva i određeno privikavanje. Prvih pet minuta kada sam probao ovo čudo sam samo gledao unaokolo, onda su mi rekli da uzmem kontroler da se malo prošetam po test-nivou što je prouzrokovalo da sam jedno minut pipao po stolu ispred mene (za koji sam u startu i zaboravio da postoji) kako bih uhvatio džojped, a onda su se ostali u prostoriji smilovali na mene pa su mi stavili kontroler direktno u ruku. Onda nastade drugi problem – krenuo sam da se šetam po nivou preko džojpeda dok sam razgledao unaokolo. Verovatno moj mozak u startu nije mogao da procesira kako se to krećem kada mi noge stoje tako da mi se javio dosta jak osećaj mučnine, otprilike kao kada vam pozli dok se autobus voza nekim krivinama. Skinuo sam uređaj s glave da bih malo došao sebi. Kasnije su se moja čula izgleda navikla i nisam imao problem.
Sledeći veliki izazov je bio igranje neke prave igre na Riftu. S obzirom da je uređaj još u fazi razvoja opcije su vam sužene na nekoliko FPS naslova – Unreal, Half-Life 2 i Team Fortress 2. Odlučih se da budem hrabar i pokrenuh TF2, posle jedno 10ak minuta raznih podešavanja i kalibracije bio sam u trening nivou. Ok, to nije izgledalo problematično pa sam odmah odlučio da se uključim na neki od servera. E tu nastadoše problemi – ja sam ostavio uključen head tracking dok sam likom upravljao na standardan način, preko miša i tastature. Prvi problem na koji sam naišao jeste kako se snaći u situaciji gde ste okruženi sa 4-5 što svojih, što neprijateljskih igrača – mnogo je lakše okretati se na mišu nego okretati glavu. Primera radi, možete u TF2 napraviti skriptu koja će vas u deliću sekunde okrenuti za 180 stepeni. Probajte to da uradite u stvarnom životu a da ne polomite sami sebi vrat! E pa takav je osećaj sa Oculusom, mnogo realniji. Druga stvar na koju sam se teško navikao jeste činjenica da sam ja gledao na jednu stranu dok mi je oružje bilo okrenuto na drugu, njime nišanite mišem, tako da je nekako trebalo zapamtiti više stvari koje moraju da se urade da bih naciljao i pucao na protivnika. Naravno, posle nekoliko odigranih partija sve je došlo na svoje mesto i krenuo sam odlično da se zabavljam.
Iako je vrlo neobično iskustvo, korišćenje Oculus Rifta u ovoj fazi ima i nekoliko ozbiljnih nedostataka, zato se uređaj i ne pojavljuje još u finalnoj varijanti za korisnike već samo za testiranje. Prvi ozbiljan problem je rezolucija – Development Kit trenutno ima rezoluciju ekrana od 1280×800 piksela. Možda neko misli da to i nije tako loše, ali treba imati u vidu da se sočivo ispred ekrana nalazi samo nekoliko milimetara od vaših očiju, realno se vide pikseli. Oculus VR je na nedavno završenom E3 sajmu demonstrirao uređaj koji je imao Full HD ekran, što će svakako biti mnogo bolje. Moj skroman utisak je da bi rezolucija od 2560×1080 ili čak i 4K bila idealna za ovako neki uređaj, ali jasno je da tako nešto neće skoro izbaciti jer nema mnogo PC računara koji mogu da pokrenu veliki broj igara u tim rezolucijama. Drugi problem koji postoji, a koji verovatno neće skoro biti rešen, jeste da kada naglo cimnete glavu na jednu stranu se javlja jedna vrsta zamućenja koja deluje malo neprirodno a na koju se treba navići. Ljudi koji razvijaju softver za ovaj uređaj su mi objasnili da su oni radili testove i da je tu zapravo problem u frame rate-u i da kad su u testovima pustili određenu scenu da radi u 800fps, nije bilo nikakvih problema. Opet je jasno zašto to nećemo baš tako lako rešiti kada su u pitanju grafički intenzivni naslovi.
Velika prepreka za veće prihvatanje Oculus Rifta jeste priprema softvera i prerada postojećih igara. Čak i sada pripremljeni naslovi se moraju dodatno doraditi za Rift. Na primer u FPS igrama nikako nisam mogao da vidim šta piše na HUD-u, odnosno podatke o healthu, stanju municije i sl. Prosto su cifre bile premale i nikako nisam mogao da izoštrim pogled na tu tačku. Naravno, to je lako ispraviti, ali ima još stvari koje treba doraditi. Zato je i napravljen Development kit koji će poslužiti da veliki broj softverskih timova može lako da prilagodi svoje buduće igre za Rift. Podrška vodećih ljudi iz industrije video igara kao što su John Carmack ili Gabe Newell i obećanja da će njihove firme razvijati igre za Oculus Rift, kao i već postojeća podrška u vidu Unreal i Unity engine-a svakako daje lepu perspektivu. Takođe je vrlo bitno da postoje ljudi i sponzori koji žele da finansijski podrže razvoj ovog proizvoda. Nakon demonstracije na prošlogodišnjem E3 sajmu Oculus VR je pokrenuo Kickstarter kampanju kako bi prikupio sredstva za proizvodnju Development kitova. Inicijalno su ciljali da skupe $250.000, a na kraju su skupili skoro 10 puta veći iznos. Takođe nedavno je osvanula informacija da su investitori uložili još 16 miliona dolara u razvoj Rifta, što samo pokazuje da i drugi vide potencijal ove stvarčice.
Na kraju postojaće i jedan period koji ćemorati da prođe da se i sami igrači naviknu na novu realnost. U samom wiki članku o tome kako pokrenuti TF2 na Oculusu stoji da u početku nikako ne igrate više od 10 minuta odjednom sa Oculusom na glavi jer to može izazvati mučninu. Zatim to što nemate predstavu šta je ispred vas može biti problem kada slučajno u žaru borbe pritisnete Windows taster a umesto da samo izađe iz igre pred vama se još pojavi i razmuljani ogromni Windows logo sa pozadine (razmuljan je zato što Oculus prikazuje stereo sliku, a Windows desktop nije tome prilagođen). Vrlo neprijatno iskustvo, po prvi put sam i ja dobio potrebu da iščupam Windows taster. Doduše verovatno će i kontroleri napredovati dalje u tom smislu, pa je vrlo moguće da ako zaživi virtuelna realnost ćemo morati da se naviknemo na neke vrste džojpeda ili kontrolera sličnih novijim generacijama konzola.
Da li će Rift promeniti način na koji vidimo video igre? Za sada još uvek rano za takvu prognozu, ali je činjenica da ovaj uređaj ima najveći potencijal da napravi neku veću promenu u gejming industriji bar u poslednjih 10 godina. Za sada se još uvek ne zna tačan datum izlaska niti specifikacije konačne verzije Oculus Rifta, spekuliše se da će verovatno imati Full HD ekran što bi bila i najveća izmena. Do tada developeri, ali i oni koji su ekstremno zainteresovani (ne postoji nikakva provera da li zaista razvijate neki softver), mogu sa Oculus VR sajta naručiti Development kit za $300 plus cena slanja u Srbiju i eventualne carine i porezi državi. Izvesno je da će u početku Oculus Rift biti dostupan samo za PC ali ako postignu neki veći uspeh vrlo je verovatno da će se prilagoditi i konzolama. Ostaje samo da držimo palčeve ljudima iz Oculusa da što pre izbace komercijalno dostupan model i da se nadamo da će svet video igara ponovo ući u još jednu novu dimenziju.
Autor: Miloš Hetlerović
