Pre početka opisa, uzmite čaše, sipajte svoje omiljeno piće i nazdravimo za prvu igru koju opisujemo a koja je najavljena kako za PlayStation 4 tako i za Xbox One. Sad, natrag na “dosadne” stvari.
Iako je bio poznat kao Metro 2034, odnosno direktan nastavak Metro 2033, Last Light je novi podnaslov za igru koju radi ukrajinski studio A4 Games a izdaje Deep Silver. Promena naziva verovatno je usledila zbog mnogobrojnih razloga. Pre svega, iako je Dmitri Glukovski radio na razvoju, Last Light nema nikakve veze sa njegovom knjigom Metro 2034. Dalje, THQ koji je trebalo da izda igru sredinom 2012 godine prvo je pomerio na prvi kvartal 2013 a potom je i propao. Deep Silver je potom kupio intelektualnu svojinu i uspešno izdao igru. Treba napomenuti i da je naslov najavljen za PS4 i Xbox One ali da najverovatnije neće biti “launch title” odnosno igra koja će se pojaviti u isto vreme kada i ove nove konzole.
No, vratimo se sadašnjosti i pomalo prošlosti. Metro 2033, prethodnik, doneo je jedan “svež vetar” PC sceni. Solidna priča, dobra akcija, fina grafika, kul gameplay. Samim tim, trebalo je očekivati nešto slično ili bolje od nastavka. Iznova smo u ulozi Artyoma, jednog od retkih preživelih u postapokaliptičnoj Moskvi. Zajedno sa ostalim preživelima, traga za izbavljenjem iz sveta koji je pred potpunim kolapsom i gde postoji stalna pretnja da se i ovo malo živih ljudi u potpunosti “potamani”. Pod ruševinama Moskve formirane su frakcije koje se bore za prevlast ali i za kontrolom nad oružjem velike raznorzne moći koji se nalazi u D6 vojnoj bazi.
Metro Last Light je za razliku od STALKERA koji vam je verovatno prva asocijacija prilično linearna igra, ali poseduje svoje istraživačke momente, tu i tamo. Akcija je dobro dozirana i sasvim zadovoljavajuća a ni priča nije toliko loša. Struktura igre jako je slična prethodniku. Šetate kroz tunele metroa i istražujete kojekakve delove Moskve. Sve je mahom linearno ali tu i tamo imate mogućnost da odaberete pokoji put sa strane i u njemu pronađete dodatke ili municiju koja, kao što se možete setiti iz prvog dela, služi kao moneta u igri. To u praksi znači da metak možete ispaliti ali ga i koristiti za kupo-prodaju pa pokušajte da budete što pametniji. Pamet vam je potrebna i za korišćenje gas maske koja ima ograničenu količinu svežeg vazduha koja zasigurno neće biti dovoljna za istraživanje svakog dela podzemlja.
Oružja možete unapređivati kao i do sada. Laserski nišan na pištolju, dodatna stabilnost, baterijska lampa, povećanje količine municije, eksplozivni projektili … Pa i pored svega toga, Metro 2034 vas forsira da ipak pokušate sa tihim pristupom, šunjanjem protivnicima i ubijanjem sa leđa, kako ne biste prizvali njihove “ortake”. Možete i tako, uleteti u potpunom Rambo fazonu, ali je pitanje da li ćete imati dovoljno municije i znanj aza takvu avanturu. Baš kao i u STALKER-u, glavni junak će naletati na kojekakve anomalije i čudne promene vremena koje će često dovesti do pojave suludih kreatura a sve to do povećane doze straha i dodatnog elementa horora kojeg Metro sa sobom donosi. Važno je istaći i da u Metro 2034 ne postoje laki protivnici. Nausprot konceptu poput Left 4 Dead na primer, gde je snaga protivnika u njohovom broju, ovde će svaka kreatura, čovek ili čudovište pružiti solidnu bitku.
… doduše, kada im to AI sistem dozvoli. Očigledan bag u igri dovodi do toga da protivnici jednostavno ne reaguju na vas niti vaše projektile upućene ka njima. Bilo da ih pogodite ili promašite, oni će nepomično stajati sve dok ih ne ubijete. Ovaj problem nije sveprisutan, ali ume pomalo da razočara. Svakako vas neće iznervirati jer će vam zapravo dodatno olakšati igranje.
Metro 2034 je kvalitetan naslov koji poseduje kako dobar gameplay, solidno izvođenje i dobru grafiku, tako i zanimljivu atmosferu i priču koja vas “drži” do samog kraja. Igra na PC-ju izgleda sjajno a u prilog tome ide i činjenica da su i nVidia i ATI izdali posebne zakrpe kako bi Last Light šljakao što bolje na vašem kompjuteru. Nije kao da bi neko normalan pre PC-ja izabrao X360 ili PS3 da igra FPS naslov, ali naše je da pomenemo.
Autor: Petar Starović
PLAY! Zine br. 61 – April 2013
