Call of Juarez je svojevrsni tobogan pozitivnih i negativnih perioda sa svojim usponima i padovima. Prvi deo bio je umerenog kvaliteta, priličan prosek, drugi deo pak, Bound in Blood, sjajan naslov sa zaista puno kvalitetnih trenutaka. Potom dolazi treći, The Cartel, retko loše ostvarenje koje su Techland-ovci napravili očigledno pod pretnjom oružjem. U takvom scenariju a po uzoru na Microsoft i njegovo izdavanje operativnog sistema, očekivali smo da će svako “prestupno” izdanje biti kvalitetno, i to se izgleda ispostavilo kao tačno, pošto je Gunslinger više od onoga što smo mislili da ćemo dobiti.
Verovatno iz opravdane želje da se što više distancira od Cartela a iz potrebe da se “zahvali” izdavaču što je posle takvog užasa dobio još jednu šansu, Techland je odlučio da promeni praktično sve u Gunslingeru . Crteži, animacije, sistem izvođenja, sve je u potpunosti novo. Najveća razlika možda je upravo u tom grafičkom departmanu, pošto ovaj deo izgleda kao blendovani miks svega što vam može pasti napamet – anime, crtani filmovi, vesterni, cell-shaded igre… Takođe, po pitanju priče jako malo toga zadržano je iz prethodnih delova, a ovoga puta glavni junak je lovac na ucenjene glave – Silas Greaves.
Igra počinje tako što Silas priča o svojim dogodovštinama ortacima iz lokalnog salona. Ovo je veoma važan detalj zbog toga što se narativnim momentima postižu neki krajnje zanimljivi efekti. Naime, neki delovi okruženja dok Silas priča priču menjaće se u skladu sa njegovom izmenom onoga o čemu govori ili se modifikovati kada se priseti da ipak nije bilo tako nego nekako drugačije. Na sličan način čitavi događaji će se “premotati” na početak kada glavni junak shvati da ipak nije vodio bitku sa 30 protivnika već sa samo trojicom i tako dalje. Kao neko ko nije veliki fan vesterna moram pohvaliti odluku dizajnera da na ovaj način pričaju priču, pošto to dozvoljava potpuno neistinite događaje i obrte, odnosno “lovačke priče” koje Silas izmišlja dok “pripoveda”. Primera radi, Buč Kasidi i Sandens Kid zapravo nisu poginuli na do sada poznati način, već ih je obojicu ubio upravo Greaves.
Opet, za razliku od prethodnika, ovoga puta je izvođenje fluidno, fino, pravo “divljezapadno” i sa puno napucavanja sa svih strana u svakom trenutku. Išlo se tako daleko da ukoliko koristite dva pištolja možete pucati na odvojene mete sa svakim od njih, a širok dijapazon naoružanja pomoći će vam da ne samo savladate većinu protivnika, već i da vam igranje ne dosadi. U tu svrhu koriste se i kombo potezi, poeni koje dobijate za uspešna ubistva ili ubistva na posebno interesantan način. Naravno, poeni koje dobijate kasnije se mogu koristiti za unapređenje vašeg naoružanja kroz tri moguće grane – pištolji, dvocevke ili puške. Unapređenja variraju od već poznatih kao što su povećanje snage, smanjenje trzanja ili veća preciznost do nekih naprednih kao što su automatsko punjenje municije, slow-mo efekti i tako dalje. Napomenućemo da tokom igranja kampanje možete skupiti dovoljno poena da unapredite sve karakteristike, pa ne morate da mozgate za koje ćete se “drvo” odlučiti, već eventualno za pravac u početku u skladu sa tim koji tip oružja više volite. Nemojte misliti da ćete napredovanjem kroz poene postati isuviše jaki za protivnike, Gunslinger se potrudio da i vaši protivnici budu bolji, opremljeniji jačim naoružanjem ili štitovima upravo onoliko koliko ste i vi napredniji.
Pored kampanja moda, postoji i arkadni a u njemu poeni funkcionišu nešto drugačije. Arkadni mod sam po sebi pre svega služi za napucavanje protivnika bez puno mozganja i cilja, te u skladu sa tim obezbeđuje povećani broj mogućnosti i kombinacija. Možete probati pušku i dinamit u isto vreme, pištolj i dvocevku i slične radosti. Poenta je i takođe da se u arkadnom modu morate opredeliti za jednu klasu i u skladu sa tim samo ograničeni broj unapređenja, što dovodi do toga da vas igra forsira da iznađete za sebe najbolju kombinaciju.
Među lošim stranama moramo istaći sistem ranjavanja odnosno “umiranja”. Naime, kada primite više hitaca nego što bi trebalo, ekran kreće lagano da se mrači, baš kao i u većini sličnih igara. Međutim, ovde će se skoro pa potpuno zamračiti već posle jednog ili dva metka. Da je u pitanju simulacija Divljeg zapada, to bi možda i imalo smisla, ali kako je u pitanju potpuna arkada, nerealna na svakom koraku, sistem ranjavanja deluje pomalo frustrirajuće. Isto tako frustrirajuć je i duel mod odnosno mod za okršaje “tačno u podne”. Bound in Blood je uvek ovaj sistem i on je u njemu funkcionisao na valjan način, ali je u Gunslingeru toliko promenjen da ćete morati da ga izučite ispočetka. Najcrnje od svega je što je promenjen – na gore, tako da ćete duele verovatno jako brzo zaboraviti.
Baš kao i čitav serijal i Gunslinger ima svoje dobre i loše strane. Srećom, dobre prevažu pa se može reći da je četvrti deo Call of Juarez-a dovoljno kvalitetan da bi trebalo da ga isprobate, čak i ukoliko niste fan divljeg zapada. Akcija je dobra, zabavna i konstantna, humor je na nivou, grafika je zanimljiva i sa interesantnim pogledom na dizajn tako da – zaboravite sve prethodne delove i probajte ovaj.
Autor: Petar Starović
