Resident Evil Revelations HD je vrlo čudna igra koja nam stiže u vrlo čudnom periodu za ovaj legendarni serijal koji je u poslednje vreme počeo da posrće, bez pravog smisla za direkciju, ostavljen na milost i nemilost gaming trendovima današnjice. Mnogi od nas se sećaju vremena kad je upravo Resident Evil serijal po mnogim pitanjima bio taj koji je postavljao standarde koje su ostale igre pokušavale da dostignu. Ali vremena su se promenila. Resident Evil je sa četvrtim delom ponovo uspeo da uzdrma gaming industriju. Iako po mnogo čemu drugačija od prethodnika, nova formula koju je Shinju Mikami postavio u RE4 je savršeno funkcionisala. Igra je sama za sebe ostavila trag kao jedan od najsvetlijih momenata cele te generacije a pri tom uspela i da ostvari vrlo značajan uticaj na veći deo third-person shooter-a sa početka ove generacije. Na neke od njih na dobar uticaj, na neke na loš, ali čini se najgori na sopstvene naslednike. Od četvrtog dela koji je originalno izašao za GameCube sada već pre više od osam godina, ceo serijal iz nastavka u nastavak tone sve dublje i dublje. Ovo se odnosi na direktni nastavak RE5 koji je bio solidna igra ali ni blizu četvrtog dela, pa onda još većom brzinom u pogrešnom smeru sa RE6. Takođe i svi ostali brojni spin-off Resident Evil naslovi koji su se pojavili u ovom periodu ne pomažu serijalu i njegovom velikom imenu. Svi osim možda jednog. Resident Evil Revelations. Igra koja je izašla za Nintendovu 3DS portabilnu konzolu je bila povratak nekim od stvari koje su dobro funkcionisale u RE4. Atmosfera, gameplay, pravi Resident Evil setting, za 3DS pojmove odlična grafika. Igra je definitivno funkcionisala u ključnim elementima i dan danas predstavlja jednu od must have igara za 3DS.
I tako dolazimo do ove igre koja je sada pred nama. Capcom je rešio da posle razočaravajućeg Resident Evil 6 pokuša da makar malo popravi utisak kod fanova serijala tako što će portovati jednu od retkih dobro ocenjenih RE igra u poslednje vreme na sve kućne konzole i PC. Bez obzira na to što se radi o igri koja je razvijana za Nintendo 3DS, potpuno drugačiju platformu sa potpuno drugačijim game dizajn principima kao logičnom posledicom prirode prenosne konzole.
Resident Evil Revelations priča se dešava između Resident Evil 4 i 5. Naši stari heroji Jill Valentine i Chris Redfield ponovo moraju da izađu na kraj sa jednom bio-terorističkom organizacijom. Zaplet ide i malo dalje od toga da samo prikaže jedan sporedan događaj u timeline-u serijala što bi verovatno očekivali od Resident Evil serijala koji nema broj u imenu. Revelations nam pokazuje koji događaji su doveli do stvaranja B.S.A.A organizacije koja je vrlo značajan deo zapleta u Resident Evil 5 i 6. Priča se odvija u interesantnom formatu nalik TV show-u, sa prethodnom rekapitulacijom događaja koji su doveli do toga odakle igrač nastavlja sa kampanjom. Sve ukupno gledano, igra ima pomalo drugačiji pristup od ostalih RE igara kada je priča u pitanju ali i dalje dovoljno jasan sa svim trashy elementima na koje nas je RE navikao i za koje ste se do sada verovatno opredelili da li ih volite ili ne. Teško da će vas neki od Resident Evil dijaloga ostaviti ravnodušnim a rekli bi smo da su i love i hate podjednako validan odnos prema njima.
Gameplay ima najviše dodirnih tačaka sa Resident Evil 4. Uz jednu bitnu razliku a to je prisustvo drugog analognog thumbstick-a na način na koji je on prisutan u modernim igrama, što je svakako nešto što smo i očekivali. Originalno imajući u vidu da Nintendo 3DS nema drugi thumbstick, igra elemente kontrole pokušava da reši na taj način kako bi na najbolji način izašla na kraj sa ovim nedostatkom. Imate opciju i da probate tu varijantu ali vam mi svako savetujemo da se držite ove moderne koja je i default u opcijama. I pored ovog pristupa, čini nam se da Capcom još uvek nije uspeo da pronađe pravi osećaj za kontrole jedne TPS igre. Ako dolazite (a skoro je izvesno da je tako) sa skoro pa bilo koje TPS igre u poslednjih par godina, Resident Evil Revelations će vam delovati rogobatno u odnosu na ono na šta ste navikli kada su kontrole u pitanju.
Kao i u Resident Evil 6, u mogućnosti ste da se krećete dok pucate (koja je bila logika iza drugačijeg pristupa kod RE5 još uvek nam nije jasno). Ono što je za pohvalu ovoga puta je da combat uspeva da povrati osećaj tenzije koji je imao RE4 i koji je potpuno izgubljen u akciono orjentisanim RE5 i RE6. Zaboravite na dodge mehaniku ili na to da svaki čas koristite dropkick, Revelations se vratio na combat koji je dobro funkcionisao u RE4. Tokom kampanje nećete imati municije za bacanje. Oružja se mogu upgrade-ovati i taj proces je ovoga puta solidno rešen.
Kroz celu kampanju će vam društvo uvek praviti i partner. Međutim za razliku od Resident Evil 5 i 6, on ovoga puta skoro kao i da nije tu. Možda ponekad pripuca na neprijatelje ali oni vašeg partnera skoro da uopšte neće napadati. To što je sa vama uvek prisutan neko, imajući u vidu ovakvu njegovo ulogu i nema puno smisla. Ako je Capcom namerno hteo da dinamiku odnosa sa partnerom smanji na najmanji mogući nivo u odnosu na RE5 i RE6, čini nam se da je možda bolje rešenje bilo da ga u potpunosti izbaci iz igre. Time bi još više postigli RE4 osećaj koji je očigledno i bio glavna inspiracija za Revelations.
Osim standardne kampanje, igra ima i novi Raid mode koji najviše podseća na varijaciju na RPG action temu sa Resident Evil skinom. Igrači prolaze kroz nivoe iz kampanje ali ovoga puta sa drugačijom kombinacijom neprijatelja. Za razliku od Mercenaries moda iz ostalih Resident Evil naslova, ovoga puta vam nije cilj da eliminišete dovoljan broj neprijatelja pre nego što istekne vreme. Raid mode ćete pre završiti sa pravom kombinacijom oružja za date neprijatelje. Postoje četiri nivoa težine i u mogućnosti ste da igrate i u online co-op varijanti. Na žalost interakcija koje je moguća između igrača je svedena na najmanji mogući nivo, gde čak niste ni u mogućnosti da povratite u život partnera kada je ranjen.
Vizuelno, upgrade na HD sa 3DS verzije je ipak na žalost vrlo primetan. Igra koristi MT framework endžin koji Capcom koristi cele ove generacije na gotovo svim svojim naslovima. Iako u tom smislu slična sa RE5 i RE6, ako se i malo zagledate (a i ako ne) igra će vam brzo odati vrlo jasan utisak handheld naslova samo sa teksturama nešto više rezolucije. Sve ukupno moramo da kažemo da vizuelni ugođaj nije na nivou jedne home console igre.
Imajući u vidu kakve nam je Resident Evil naslove Capcom podario u poslednjih par godina, Resident Evil Revelations HD je definitivno jedan od boljih među njima. Međutim igra ipak nije uspela da se u HD verziji udalji od svog originalnog dizajna koji je imao u vidu potpuno drugačiju platformu i to se na žalost vrlo jasno vidi. Možda bi kao ultimativnu verziju ove igre i dalje preporučili Nintendo 3DS verziju, naročito ako imate second analog stick dodatak. I pored toga, ako volite Resident Evil i u poslednjih par godina ste izgubili veru u njegovu budućnost, Revelations HD će vas vrlo moguće makar malo podsetiti na to zašto ste nekada zavoleli ovaj serijal. To je već dovoljno da igra dobije našu preporuku.
Autor: Filip Nikolić
PLAY! Zine br. 61 – April 2013
