Hroptaj u dubini noći. Nepregledne šume omorike i jasena povijaju grane pod jesenjim vetrom, kupajući se u crvenoj mesečini. Planine se propinju svojim vrhovima kao da čeznu da ugase nemirne zvezde daleko iznad. Senke iznenada počinju da igraju u visokoj travi remetići ekvilibrijum tame. Mesec hitro skriva svoje lice iza tmurnih oblaka a oni se spuštaju niže ne bi li bolje osmotrili bezimeni sukob koji neizbežno sledi. Grmljavina protresa svet. Imaginarni svedok nakratko biva zaslepljen odbleskom sečiva na kopči šešira koji u stopu prati škrgutanje penom prekrivenih čeljusti. Brzi ples kaputa i kandži u tami. Gromoglasni urlik koji para mrak u saglasju sa munjom koja pogađa stoletno stablo. Doček na noge i truplo zveri koje pada. Oteže se poslednji krvožedni šmrk. Trofej je u džepu. Igra je tek počela…Helsing. Van Helsing. THE Van Helsing…*zlosutni muk*…Samo izgovaranje ove dve reči odzvanja u umu na specifičan način prizivajući mračne slike i misli, ime koje čak i antedeluviani tiho prevlače preko neživih usana uz prezrivu grimasu, kao da ne žele da na sebe navuku neku drevnu kletvu…ime koje retko koji čovek zna i retko koje čudovište zaboravlja.
Verovatno ne postoji veća i legendarnija ikona lovca na vampire, čudovišta i svakojake karakondžule koje se roje po tami od Van Helsinga, barem što se zapadne literature tiče. Izvorno zamišljen kao lik u klasičnom horor romanu Brema Stokera, vremenom je prerastao iz svog daleko pitomijeg literarnog oblika danskog doktora, naučnika i svestranog pustolova u planetarno poznati fenomen, instant prepoznatljiv pri prvom pominjanju. Nakon mnogobrojnih stripskih, filmskih i nekoliko poluuspešnih game adaptacija uglavnom je živeo u senci svog malko poznatijeg (i neretko omiljenijeg) arhineprijatelja, grofa Drakule. Posla da ispravi nepravdu se prihvatila indie ekipa mađarskih programera i dala sve od sebe da Helsing zasija u punom svetlu svog mračnog zanata – stručnom utamanjivanju svega onostranog što preti i želi da uništi ljudske živote ili čovečanstvo u celini.
Aktuelna scena akcionih rpg igara se pomalo smirila i zatajila nakon što su dugo očekivani velikani žanra još prošle godine protutnjali i odneli (sve što su mogli), tako da prva lasta arpg proleća pravovremeno dolazi da razdrma učmale kažiprste. Kao što i sami pretpostavljate, nakon kratkog uvoda, igrač uskače u hladnim čelikom potkovane čizme Van Helsinga. Umesto izvornog lika, Abrahama, igrač preuzima ulogu njegovog sina koji je od oca preuzeo struku i krenuo da napiše svoju tajnu istoriju rata protiv sila tame. Smeštena u Evropu s’kraja devetnaestog veka, igra nas u maniru Indijane Džonsa vodi crvenom linijom preko požutele mape starog kontinenta od Londona preko švajcarskih alpa i Balkan Badlandsa (u ovom univerzumu smo izgleda još gore prošli) do konačnog odredišta gde avantura i počinje – Crnomorskih plaža na obalama Rumunije. Sem alternativne istorije kroz koju se proteže priča i natprirodnih elemenata kojih je svet prepun, igra poseduje i određenu dozu steampunka koji izgleda kao nešto što bi Tesla napravio u svojoj radionici da je bio poklonik death metala. Weirdpunk, kako ga sami autori nazivaju predstavlja čudnu kombinaciju slepih puteva naučnog napretka i horora, stvarajući jedinstveni šarm čudne i nerazumljive tehnologije koji se potpuno uklapa u milje igre. Put nas vodi od obale mora kroz šume i močvare, Markovne i drugih lokalnih zaseoka ka putu za Borgovu, središtu zla koje Helsing pokušava da istrebi. Svaki loading screen je predstavljen kartom putešestvja našeg junaka, uz fotografije lokacija i informativne tidbite kroz koje se odmotava priča.
Lepota i atmosferičnost gotske mračne fantastike kojom odiše IAoVH govori o trudu koji je uložen prilikom kreiranja igre i taj šmek se iz pozadinske priče preliva i na sam gameplay igre. Veterani h’n’s naslova, a čak i početnici u žanru će se bez problema snaći i već nakon nekoliko trenutaka savladati osnove, koje će vas služiti tokom celog playthrougha. UI je prost i svrsishodan, centriran na sredini donje strane ekrana. Tu se nalaze sve najpotrebnije opcije od helta i mane do trenutno aktivnih veština i quickslotova za iteme. Što se same mehanike tiče, raznovrsnost je reč koja bi je najbolje opisala. Četiri osnovne statistike koje grade vašeg lika su Body (hp, defense i melee dmg), Dexterity (dodge i range dmg), Willpower (jačina magija i mana) i Luck (crit chance i % pronalaženja više zlata i boljih itema). Skill tree je podeljen na tri “škole“ – Mystic Warrior, Occult Hunter i Tricks and Auras. Prva je vezana za unapređivanje melee napada dok druga predstavlja raspoložive mogućnosti borbe na daljinu. Aure predstavljaju pasivne bonuse koji vam podižu statistike pod određenim uslovima a trikovi su neka vrsta globalnih aoe magija koje idu na cooldown i ne troše manu (dve od svake mogu biti aktivne/spremne u svakom trenutku). Iako se na prvi pogled čini da je veština premalo, svega 11 po školi (8 za trikove i aure), svaka od njih može biti unapređena jednim od tri dodatna efekta vezanih za svaki skill, čije učenje takođe zahteva trošenje skill poena. Tako osnovni napad može biti proširen stun efektom, usporavanjem ili % šansom da ubijete neprijatelja iz jednog udarca. Klikom na veštinu moguće je podesiti jačinu bonusa i napraviti svojevrstan kombo uz izbor da li dodati jedan veoma jak efekat ili nekoliko slabijih. Za aktiviranje ovih sposobnosti ne koristite manu već rage, specijalan resurs koji vam igra dodeljuje svaki put kada ubijete nekog protivnika. Sistem ne poseduje predefinisane klase tako da ste potpuno slobodni da investirate poene u veštine koje želite i pravite combo-e shodno sopstvenom playstyle-u, limitirani jedino lvl. requirmentom. Na svakih nekoliko nivoa dobijate i mogućnost da naučite i po jedan perk, stavljajući pod šešir još korisnih sposobnosti od kojih moramo izdvojiti lični favorit po imenu Collector – perk koji vam otvara još jednu stranicu inventara – loota nikad dosta…ali ni to nije sve.
Ako ste mislili da u borbu protiv legija mitoloških bića i demona idete sami, prevarili ste se. Od samog početka igre vas prati utvara po imenu Lady Katarina. Vezana za porodicu Van Helsing drevnim paktom obavezna je da vas služi i pomaže, iako protiv svoje volje. Neobični dvojac će kroz celu igru voditi dijalog i pružati comic relief, konstantno komentarišući događaje što je više nego dobrodošla promena u odnosu na često mutave protagoniste igara arpg žanra. Svaki put kada vaš lik leveluje, nekoliko monstera kasnije i ona dobija nivo. Tada ste u prilici da unapredite njeno jedinstveno stablo veština koje ne samo što povećava njene perfomanse u borbi vec se odražava i na vas – Helsing dobija % njenog lifesteala, attack speed bonusa i još mnogo korisnih dodataka zavisno od nivoa skillova. Igrač ima potpunu slobodu prilikom podešavanja njenog ponašanja što ostavlja više lufta prilikom osmišljavanja sopstvene strategije – ako se fokusirate čisto na ranged combat, Katarinu možete graditi kao tanka koji će zadržavati talase miniona dok ih vi biberite iz pozadine besnim plotunima iz kubura i ostraguše. Then again, ako vam više godi da budete u prvim redovima, ona može preuzeti ulogu heavy artiljerije ili čistog supporta koji vas podržava dok neumorno sečete buljuke protivnika…sve ove veštine, perkovi i napadi imaju određene sinergije jedni sa drugima tako da se broj opcija koje imate na raspolaganju progresivno usložnjava kako igra odmiče.
Time se dotičemo i drugog najvažnijeg segmenta svakog arpga – borbe. Ona je veoma fluidna i kada se upoznate sa manje više standardnom hotkey raspodelom sve teče bez zastoja. Beštije koje će vas spopadati tokom vašeg krvavog pira predstavljaju dobrošlu promenu u odnosu na orkove, gobline i demone na koje smo standardno naviknuti – većina njih vuče inspiraciju iz opšteslovenskog mitosa i kolko god ona bila egzotična, igračima sa ovih prostora se zbog prepoznatljivosti lakše uvlače pod kožu i samim tim čine ugođaj boljim. Vurdalaci, vile, vodenjaci, drekavci, dampiri, vampiri i drugi upiri čine redovan deo vašeg monster slaying dana. Svako od njih poseduje sopstvene setove sposobnosti, tako da će bezglavo jurišanje u protivničke redove možda i funkcionisati na prvih nekoliko nivoa, nakon čega sve veću težinu dobija taktičniji pristup uz pridavanje prioriteta opasnijim metama i njihovo ekspresno eliminisanje uz pomoć rage sposobnosti. Protivnički AI doduše praktično ni ne postoji tako da ako se i nađete u škripcu, prosta hit and run taktika ili navlačenje neprijatelja u neki choke point će brzo otkloniti svaki strah da će vas protivnik overwhelmovati. Čak i u slučaju da se tako nešto desi, moguće je instant respawnovati se ali po određenoj ceni zlata. U igri postoji i mogućnost putovanja u drugi svet, tzv. Ink i specijalne lokacije kojima možete pristupiti putem Inkwalka; na njima vas očekuju opcioni mini-boss fightovi nakon kojih možete dobiti nagrade u vidu raznih easter eggova ili posebnih itema.
Itemi i loot kao najbitniji deo ovakve vrste igara su standardno raznovrsni. Većina predmeta je random generisana i podeljeni su po retkosti, a možete ih i sami unapređivati putem esencija (slično socket itemima u Diablo igrama) koja nalazite usput ili enchantovanjem kod raznoraznih npc trgovaca. U gradovima kovači i alhemičari će sem kupoprodaje itema pružiti i usluge kreiranja novih artefakta i esencija po vašoj želji, a nedostatak durabilitya i lomljenja predmeta čini igru bezbolnijom. Sem standardnih item slotova u IAoVH možete poneti i trofej nalik na sličnu mogućnost iz Witcher serijala, a moramo posebno izdvojiti postojanje slota za obične i magične šešire, kao deo stila svojstvenog samom Van Helsingu.
Replay value je relativno veliki za arpg naslov. Svaka mapa je ispunjena interesantnim npcovima, side-questovima i ponegde prostim glavolomkama. Većina ovih događaja se proteže kroz nekoliko lokacija i pruža vam izbor koji će imati uticaja na dalji tok radnje uz prosti c&c (choice and consequence). Neretko se može desiti da zavisno od toga da li ste nekoga poštedili ili mu presudili, da će se posledice te vaše akcije odraziti na neki segment igre u budućnosti ili u vidu razlike u quest nagradi.
Audio podloga koja prati igru je izuzetno dobro odabrana, dodatno naglašavajući gotsku atmosferu igre sa čudnim numerama kroz koje se dominantno provlači klavir, uz neljudske zvuke u pozadini. Grafika iako prijatna za oko zaostaje za perjanicama žanra i teksture se ponekad čine pomalo isprane (posebno vidljivo u lokacijama u divljini) i iako sasvim dobro dočarava mračno okruženje, ne bi škodilo da je paleta upotrebljenih boja bila veća.
Da ne bude sve u hvalospevima, treba napomenuti i neke „dečije bolesti“ od kojih igra pati. Dizajnerska odluka koja u nekim momentima praktično uništava celo iskustvo jeste nedostatak mobova koji se respawnuju što je praktično nepojmljivo za ovakvu vrstu igara. Jednom očišćena lokacija ostaje očišćena za sva vremena, tako da ako iz nekog razloga morate da backtrackujete ili idete pešice od mesta do mesta, čeka vas duga šetnja po praznom prostoru…Iako neki igrači mogu pozdraviti ovakvu odluku, prazan hod koji igra time dobija je ogroman. Zašto je neko u NeocoreGamesu došao do zaključka da je to dobar potez u igri koja se zasniva na hack and slashu, ostaće tajna. Kratkoća naslova posebno boli – sam main quest vam neće uzeti više od 10ak sati aktivnog igranja, pa čak i uz replayabilnost koju poseduje, igra će biti praktično gotova upravo onda kada ste je taman upoznali i zagrejali se u potpunosti. Na sve to, release igre je bio praktično upropašćen jer ga je propratio veliki broj problema – bagovitost, posebno oličena u opasnom padu frameratea prilikom dolaska u treće poglavlje igre i praktično zamrzavanje dešavanja na ekranu usred sukoba sa velikim brojem protivnika istovremeno na sveopštu frustraciju igrača, čak i na konfiguracijama jačim od preporučene…da nije bilo ovih propusta slobodno bi mogli već sada da proglasimo IAoVH najjačim kandidatom za arpg godine.
Ekipa iz Mađarske je, na svu sreću, veoma kooperativna i nije prepustila da ovi problemi ponište njihov višemesečni trud. Dok čitate ovaj tekst vrlo je verovatno da je obećani fiks koji rešava fps probleme igre već izbačen, a update koji donosi respawn mobova bi trebao da dođe nedugo zatim. Uz najavljeno proširenje sadržaja novim lokacijama u nadolazećim mesecima verujemo da će Neverovatne Avanture Van Helsinga postati zaokružena igra kakva i zaslužuje da bude, na sveopštu radost arpg igrača.
Autor: Božidar Knežević
PLAY! Zine br. 61 – April 2013
