Saints Row IV je čvrst dokaz da programeri iz Volitina često gutaju ACID i to od one dobre vrste. To je jedini mogući odgovor na pitanje kako su od bolesne i lude igre napravili još bolesniji i još luđi nastavak. Za sve vas koji ste lutali Bukuljom zadnjih 10 godina sa Jovanom Memedoviće i posmatrali medvede kako se pare evo malog siže-a: Saints Row je započeo svoje postojanje kao bleda kopija GTA serijala. Već u drugom nastavku Voliton je krenuo da eksperimentiše (baci drogu đavoli je popili) sa uvođenjem nebuloznih misija, kvalitetnim humorom i neobičnim oružjima. Saints Row III je bio vrhunac te filozofije i stvarnom nam nije bilo jasno šta bi nam programeri mogli ponuditi u IV delu. Prevarili smo se… ozbiljno..
Rekonstrukcija ide otprilike ovako.. nakon celovečernje žurke koje je uključivala kurve, koks, patuljke koji su na glavama nosili poslužavnike sa drogom i mnogo alkohola, dizajenrski tim je verovatno sedeo na teresi i pokušavao da se spusti nekim masnim džointima diskutujući kako će da plate za sinoćne bahanalije jer su ostali bez para. Naravno ideja da naprave IV deo je došla sama po sebi a onda je neko reko.. ajde da pomešamo sve filmove i igre koji nam se sviđaju i od toga napravimo urnebesnu parodiju. i bi tako…
Većina nastavaka pokušava da zainteresuje igrača sa još više misija, više oružja, više mogućnosti dok je Volition krenuo drugim putem i pokušao da napravi što luđu i zabavniju igru. Saints Row IV vas zatiče u fotelji predsednika Amerike. Naime vi ste uspeli da skrenete sa puta nuklearni projektil, spasete celu zemlju i naravno u znak zahvalnosti dobijate na korišćenje Belu Kuću (sweet:). Nažalost ova idila ne traje dugo jer odvratni vanzemaljci stižu, pokoravaju Zemlju a vas zajedno sa hiljadama drugih ljudi stavljaju u virtuelni SteelPort da bi vas smirili (Ko je reko Matrix!!!). Ha, prva greška ljigavih zelenih (u igri su braonkastih ali ..) gadova i vi uskoro uz pomoć bivšeg Agenta FBI-aja (sexy plavuša sa F++ korpama za grudi:) naučite da je hakujete AI koji upravlja virtuelnom realnošću. Kao u Matrix-u tako i u VR Steelport-u to znači super moći za našeg junaka… i zabava može da počne.
Ako ste igrali bilo koju od Prototype igara onda ćete se bez problema snaći. Čak i da niste, interfejs je prilično intuitivan a na početku igre (samo)kontrola nije toliko bitna jer je VAŠ cilj uništavanje svega pred sobom ili ako baš, baš, zagusti bežanija na neki krov i kuliranje dok se situacija ne smiri. Iza pobeđenih neprijatelja ostaju bonusi koji vam pojačavaju moći i tu odmah nailazimo na prvi problem Saints Row IV. Vrlo brzo ćete uspeti da nabudžite do maksimuma trčanje i skakanja pa nećete koristiti nijedan drugi vid transporta. Recimo kola vam neće ni trebati jer ćete biti brži od istih. Slična je situacija i sa ofanzivnim sposobnostima. Ko će da se maltretira sa mitraljezom kada može jednostavno da zaledi sve protivnike i onda ih udarcem o zemlju razbije (mada bača plamena… mmmm hrskavo:) . Dobar deo misija je tako dizajniran da su vam potrebna neka konvencionalna oružja (ovo shvatite uslovno jer su i sam oružja iščašena) i to funkcioniše na samom početku igre ali kasnije je mnogo jednostavnije koristi super-moći.
Pored misija u VR Steelport-u tu su i okršaji sa vanzemljcima koji se dešavaju u realnom svetu sa svim ograničenjima na koje ste navikli. One se uglavnom vrte oko uništavanja nekih strateških objekata ili spasavanja članova vaše bande koje su ljigavi braonkasti (bah lepše je ljigavi zeleni) razbacali po celoj Americi. Ovde igra porlično počinje da liči na Mass Effect sa sve potencijalnim romansama sa nekim od članova bande. Svesni da ova tranzicija može da smori nekog ko je do malo pre preskakao po dva Empire State Building odjednom programeri su dali sve od sebe ne bi li ih napravili zanimljivim (vozite mech-a, borbe na vanzemaljskom brodu, mini igre itd) ali nisu u tome u potpunosti uspeli. Veliki broj misija se svodi na ubijanje određenog broja neprijatelja i to je glavni razlog što nakon nekog vremena igra postaje repetivna. Deonice gde se borite protiv boss-ova i mini-igre gde koristite svoje super sposobnosti delimično razbijaju tu monotoniju.
Nemojte mislite da će sve misije biti u VR Steelport ili spoljnjem svetu. O ne, tu je borba protiv džinovske Godzile u obliku konzerve energetskog pića, 2-D tabačine, šunja-delovi kao u Metal Gear Solid ili Splinter Cell (šta god ste igrali :)) ili recimo nivo koji podseća na Ameriku 50-ih godina.
Dizajn samog oružja je takođe vrlo nekonvencionalan da ne kažemo bolestan. Pištolj na vodu koji trenutno dezintegriše protivnike, Abuctor koja usisava sve u sebe (black hole gun, heh, he, he said hole, he, he:) , Dubstep Gun (koji nas je pomalo razočarao) sve to pomešano sa gomilom različitih skinova zbog koja će vaša oružja izgledati kao da su iz Blade Runer-a ili FireFly-a.
Podešavanje karaktera, izbor odeće,obuće, frizure, lica je takođe bitan deo ovakvih igara. Saints Row IV u tome briljira pre svega zbog neverovatne količine raspoloživih opcija. Možete leteti po Steelport -u maskiranu u pticu DoDo sa glavom od Alien komandira recimo. Sličan je situacija i sa kolima, recimo, koja možete do besvesti modifikovati i farbati.
Ono što ovu igru odvaja od sličnih open-world naslova je humor, blesavi, abnormalni, beskompromisni humor. Scenario je odlično napisan i obiluje gomilom smešnih situacija koje će vas naterati da se cerkate ili kliberite. Zatim tu je kvalitetna glasovna gluma koja samo doprinos opštem utisku o celoj igri. Recimo Keith David je potpredsednik Amerike i u igri igra samog sebe… da zvuči ludo ali deluje. Posebno je zanimljivo obraćanje u četvrtom licu (direktno igraču) koje često može da vas zasmeje do suza.
Najveći problem Saints Row IV je grafički engine koji je beznadežno zastareo. Iako je grafika prilično šarena to i dalje ne može da sakrije isprane teksture i nizak broj poligona. Ovo je još više izraženo na konzolama gde je vidljivost mnogo više organičena nego na PC-iju. S’ obzirom na ograničenja engine-a sama animacija i modeli su fantastični a očigledno je da su dizajneri imali odrešene ruke po ovom pitanju pa ćete u Saints Row IV naći neke od najbizarnijih protivnika ikada.
Audio komponenta igre je odlična. Već smo rekli da je glasovna gluma zaslužna za dobar deo humora i da upravo zbog nje igra funkcioniše. Muzička podloga je solidna i samo se nadopunjuje sa ostalim elementima.
Saints Row IV je pre svega zabavna igra. Dizajneri su uspešno smuljali nekoliko desetina igara i filmove i sve to začinili sa vrhunskim humorom. Ovaj poduhvat uopšte nije bio lak bez obzira na gargantuantsku (nova reč za danas:) količinu narkotika koju su potrošili. Saints Row IV vas jednostavno vuče da završite misiju i vidite šta vam je Volition spremio sledeće a ako vas slučajno to umori, uvek ostaje besmisleno nasilje nad stanovnicima Steelporta i ljigavim zelenim, ovaj, braon alienima. Ono što nas blago plaši je šta će nam doneti peti deo jer luđe od ovoga ne može ili ……
Autor: Aleksandar Ašković
PLAY! Zine br. 64 – Septembar 2013