Payday: The Heist se pojavio 2011 godine skoro niotkuda, prošao solidno na tržištu i potom nismo puno toga čuli od razvojnog tima Overkill Software sve do prošle godine, kada su najavili nastavak za ovo leto. Nastavak je stigao, nema podnaslov već samo stilizovan broj 2 koji bi trebalo da simboliše znak za dolar, na primer. No, to je manje bitno.
Bitnije je da nastavak nudi 30 misija, znatno više od prethodnika i da nudi veliki broj novih scenarija sa znatno kreativnijim zadacima, među kojima se neki protežu i kroz nekoliko dana. Primera radi, jedna od misija vas postavlja u ulogu obezbeđenja fabrike droge, gde ujedno morate da branite opremu i ljude od napada policije ali i da proizvodite “dobra” jer već kasnite sa isporukom. Narednog dana morate pomenutu robu i isporučiti bandi koja je poručila da biste dobili informaciju o svojim protivnicima, sve to da biste upravo trećeg dana misije napravili zasedu za protivničku ekipu i preoteli im sav novac koji imaju. Sve ima i svoje posledice. Ukoliko neuspešno “skuvate” i raznesete svoju laboratoriju, nećete imati šta da date bandi pa ćete morati da se borite protiv njih i da pokušate da otkrijete gde će vam biti protivnici iz trećeg dana pre nego što banda ukloni sve dokaze.
No, vratimo se malo unazad za one koji nisu igrali prvi deo. Udružujete se sa ortacima ili random odabranim ljudima sa neta koji takođe igraju Payday i kooperativno igrate kako biste ostvarili cilj nivoa odnosno ukrali pare, odbranili svoju bazu i nešto tome slično. Nije posebno teška premisa. Ono što jeste teško je što se, iako poseduje samo 30 misija koje ćete vremenom sve odraditi, objekti po nivoima generišu slučajnim odabirom. To podrazumeva protivnike, sigurnosne kamere, lokaciju cilja (novca, bombe, planova), čak i čitav raspored soba u nekoj zgradi. Na ovaj način zaista morate da se dobro iskombinujete sa ostalim prestupnicima iz svog tima kako biste uspešno završili misiju, jer svakako nećete moći da upamtite sve lokacije protivnika i kamera i potom mehanički prođete znajući tačno ko će šta da uradi i kada.
Kada uspešno “dignete keš”, razočarenje će uslediti činjenicom da će većina automatski biti prebačena ne neke ofšor račune, a vama ostaje samo manji deo. To ima smisla jer biste vrlo brzo skupili desetine miliona dolara, dovoljnih da pokupujete sva unapređenja u igri. Međutim, čini se da je deo koji vama ostaje ipak previše mali i jednostavno nedovoljan da kupite ono što želite čak i ukoliko samo za to štedite i odigrali ste već pregršt misija. Dodajte tome i da su unapređenja oružja još skuplja i doći ćete do situacije u kojoj jednostavno nećete ni ulaziti u meni sa ponudom oružja jer ćete znati da je daleko iznad vaše “lige”.
Unapređenja se, pored oružja, odnose i na vas kao pljačkaša. Nakon uspešno odigranog nivoa, dobićete iskustvene poene koje možete podeliti na bilo koji način između četiri grane umeća. Situacionu kontrolu tj. pomoć palim saborcima, manipulaciju neprijateljima itd. Potom tehničku granu, gde ćete se fokusirati na gadgete i alatke. Tu je “Enfrocer” koji je naravno osoba koja se specijalizuje za pucanje i korišćenje oružja kao i “duh” koji izučava sistem šunjanja i detekcije.
Baš kao i Left4Dead na primer, igra je napravljena da bude kooperativna i dok možete igrati sa kompjuterski vođenim saborcima, to iskustvo neće moći da se meri sa igranjem sa živim saigračima. Ne samo da su živi saigrači interesantniji po definiciji, već je i AI za saoborce toliko očajan da ne vredi ni trošiti reči na njega. Sa druge strane, srećom, AI neprijateljskih snaga je zapravo jako dobar i izazovan. Dobro će razmisliti o svakom potezu, pokušati da vas izvuče na čistinu, formirati timove, osloboditi taoce ili vam oteti ono što ste ukrali.
Ukoliko bismo u jednoj rečenici sumirali audio-vizuelni doživljaj, onda možemo reći da je grafika korektna, možda nešto malo iznad ili oko proseka, ali je zvučna podloga odlična, kao i specijalni efekti, tako da ćete u tom delu zaista uživati.
Kao i kod drugih co-op igara i ovde dosta zavisi od toga kakvi su vam saborci i koju ste ekipu našli, ali odigravanje misija može biti prava adrenalinska vožnja ukoliko ste sa kvalitetnom ekipom i lako se može dogoditi da prođu sati i sati u pljačkanju banaka i pravljenju zaseda. Naravno, ukoliko budete sa tri igrača koji su lošiji nego kompjuterski vođeni likovi, nećete se lepo provesti, pa je najbolje uvek imati nekoliko ljudi koje poznajete kao saigrače. U tom slučaju Payday 2 ima punu preporuku.
Autor: Luka Komarovski
PLAY! Zine br. 64 – Septembar 2013
