Fez je konačno stigao i u ruke PC gejmera. Igra koja je slobodno možemo reći hit na Xbox Live Arcade-u već godinu dana (u domenu koliko jedna indie retro platforma u današnje vreme može da bude hit) svoj šarm i lepotu sada je ponudila još široj publici. Priču o Fez-u, ovoj čudnoj i nadasve dopadljivoj igri međutim nećemo početi od same igre, već (na žalost) od njenog kreatora.
Fez je indie igra koji je razvio Polytron Corporation. Kad čujete reč indie pretpostavljamo da vam prvo na pamet pada velika doza entuzijazma, nizak budžet, mali timovi, dug razvojni period i verovatno po pravilu makar mala doza arogancije ili netrpeljivosti od strane ljudi koji sačinjavaju tim prema ostalim pojavama u game industriji ali i životu in general. Fez razvojni tim ima sve ovo. I to u velikoj količini! Polytron Corporation ima dva zaposlena. Prvi čovek koji stoji iza svega vezanog za Fez (osim dela programiranja i muzičke podloge) je Phil Fish, vrlo poznat (po dobrom i po lošem) u krugovima game developera a naročito u indie sub-kategoriji istih, gde ima status za koji bi mogla da se upotrebi i reč superstar ali da se zapravo ne radi o jednoj izuzetno maloj grupaciji ljudi u okviru koje takav pojam gubi svaki smisao. Phil je razvoj Fez-a otpočeo još 2007. Ceo proces je trajao čitavih pet godina pre nego što se igra prošlog aprila pojavila na Xbox Live Arcade-u. Dakle jedan izuzetno dugačak period čak imajući u vidu i to da je na igri radio tim od dva čoveka. Ovim smo pokrili sve gore navedene epitete koji obično idu uz indie developere. Ostala na je samo arogancija. Nismo je slučajno ostavili za kraj. Tu se krije ono glavno što smo i hteli da vam kažemo i što će nas naterati da pre nego što počnemo sa bilo čime u vezi opisa Fez-a, želimo da kažemo da se sve reči hvale koje ćete uskoro pročitati u vezi Fez-a odnose samo na samu igru, nikako na njenog kreatora.
Fish je postao popularan kada je početak razvoja Fez-a bio prikazan u Indie Game: The Movie dokumentarcu. Nakon što je privukao pažnju datih krugova na sebe, Phil je u više navrata pokazao svoju narav, upuštajući se u rat reči sa neistomišljenicima, sa vrlo vulgarnim i odasve nezrelim tonom i pristupom. Phil je uspeo da uvredi mnoge i na internetu postao popularan po svojim izjavama da sve moderne japanske igre ”just suck and are f*** terrible nowadays“. Na pitanje zašto Fez neće izaći na PC-u (igra koju trenutno opisujemo), Phil je odgovorio sa vrlo jasnim stavom prema PC-u kao igračkoj platformi – “PCs are for spreadsheets”. Grupi Steam korisnika koja je odlučila da bojkotuje Fez, Phil je nakon što je igra postala broj 1 na Steamu poručio „you should boycott harder, nerds“. Phil ima i vrlo nisko mišljenje o gejmerima uopšte (gamers are the worst f**** people) a ovde ćemo se zaustaviti i nećemo pažnju posvećivati nekim od daljih njegovih vulgarnih ispada kojih bi se postideo i jedan stereotipni američki klinac sa Xbox Live-a.
E sad, idemo na igru koju je napravio ovaj sjajni mladić. Za divno čudo, Fez čini se jako malo toga deli sa svojim kreatorom. Igra obiluje šarmom, dopadljivošću i dobrim gameplay idejama. Najbolje bi bilo da krenimo od nečega što bi se moglo nazvati žanrovskom definicijom. Fez je recimo retro puzzle platforma sa interesantnim uplivom 3D perspektive u 2D gameplay. Jasno vam je u startu da osvrtati se na priču kod ovakve i sličnih igara svakako nije poenta. Ona sa dobrim razlogom nije u prvom, a ni desetom planu kada su igre ovog žanra u pitanju i verujemo da retko ko ima bilo kakav problem sa tim. Glavni junak koga vi kontrolišete je malo dvodimenzionalno stvorenje pod nazivom Gomez. On je baš kao i ceo svet oko njega sačinjen iz dve dimenzije. Nakon što se susretne sa misterioznim Hexahedron artifaktom, Gomez neobjašnjivo dobija mogućnost da percipira i treću dimenziju. Nešto međutim polazi naopako sa Hexahedron koji se rastavlja na delove. Vaš cilj je da sakupite sve 32 kocke sastavljene iz manjih delova i povratite Hexahedron u njegovo prvobitno stanje. Rekli smo već da priča nije preterano bitna, a eto, sada imate i potvrdu zašto.
Suština Fez-a leži u sjajnom gameplay-u i prijatnom retro art stilu. Kao što smo već napomenuli, Fez igrate kao standardnu 2D puzzle platformu osim sa jednim izuzetkom. Ceo svet je zapravo moguće rotirati za 90 stepeni u odnosu na trenutni ekran. Ovo stvara vrlo čudnu gameplay mehaniku koju ne bi smo mogli lako da kategorizujemo. Gomez je u stanju da hoda, skače i penje se po objektima u maniru standardnih 2D igara. Međutim u svakom trenutku svet možete zarotirati, kreirajući potpuno drugačije platforme i otkrivajući objekte vidljive samo iz te perspektive. Pravila normalnog 3D okruženja ovde ne važe i rotiranje nivoa na ovaj način od vas svakako traži kraći period navikavanja na njega. Gomez jednim standardnim skokom na datom ekranu, kada ga zarotirate može se pojaviti na delu sledećeg ekrana na koji je nemoguće doći ukoliko manipulišete samo na njemu. Možda zvuči pomalo komplikovano ali posle kratkog perioda ćete se navići i o ovome više nećete razmišljati.
Vizuelno igra izgleda vrlo interesantno. Čak i da niste ljubitelj pikselizovane retro grafike, moraćete da odate priznanje Fezu. Koliko god da je ovaj stil postao kliše indie igara poslednjih godina, Fez pleni duhom i dobrim dizajnom. Možda vam tako neće delovati na slikama, ali kad provedete malo vremena igrajući igru, Fez-ov svet će vam se uvući pod kožu. I ne samo vizuelno. Moramo da pohvalimo i kvalitet kratkih dijaloga. Iako obično obraćajući vam se sa jednom ili dve rečenice, stanovnici ovog sveta uspevaju da ostave utisak na vas i doprinose celoj atmosferi igre. Muzička podloga je relativno solidna iako moramo da kažemo da nam se čini da je u ovom segmentu Fez propustio priliku da sveopštem utisku doda još jednu dozu koja bi se ticala nezaboravnosti, nešto što dobra muzička podloga može lakše da uradi od bilo kog drugog elementa game dizajna. Nemojte pogrešno da nas shvatite, minimalistički background zvukovi se odlično uklapaju u ovu igru. Ono što nama fali je i poneka pamtljiva melodija ili tema koja bi takođe mogla bez narušavanja da se uklopi u gore pomenuti okvir.
U igri nemate neprijatelja. Ukoliko promašite neki skok i počnete da propadate, odmah ćete se pojaviti na mestu odakle ste probali da skočite. Pad sa velike visine na elemente nivoa će takođe biti propraćen jednostavnim povratkom na prethodno mesto. Sve ovo plus gore pomenuta atmosfera koju stvaraju grafička i audio podloga, igri daju ugodnu i relaksirajuću dimenziju. Čak i da ga ”konzumirate” u malim dozama, Fez će brzo uspevati da vas uvuče u svoj prijatni svet.
Moramo da se osvrnemo i na specifičnosti PC verzije igre koje na žalost igri više uzimaju nego što joj donose. Igra je očigledno portovana na PC kontrolni sistem (ovoga puta samo tastatura) sa nekog drugog (joypad). Čak i da ste PC gejmer koji je navikao da igre igra isključivo uz pomoć tastature, tri ruke jednostavno nemate. Kontrole pogleda levo desno gore i dole su sa drugog analognog thumbstick-a izuzetno rogobatno implementirane na tastaturu. I ne samo to, kompletna navigacija u igri deluje neugodno. Ukoliko imate kontroler, naša je preporuka da ga upotrebite.
Fez je sjajna igra koju bi preporučili svima, ne samo ljubiteljima žanra. Sveže ideje, dobra realizacija, prijatna atmosfera. U moru sličnih indie igara, ovo je ona koju ne bi trebalo da propustite.
Autor: Filip Nikolić
PLAY! Zine br. 61 – April 2013