Kada su, početkom aprila prošle godine, ljudi iz “uvrnutih šema” pokrenuli kampanju na kickstarteru za Shadowrun Returns(SR) , bili su među pionirima renesanse rpg žanra koja je zahvaljujući kickstarteru omogućila da svetlost dana ugledaju mnogi obećavajući projekti. Cifra od 1,84 miliona dolara koju je SR sakupio u toj kampanji govori o onome što smo odavno znali – igrači su gladni kvalitetnih naslova koji će ih bar malo vratiti u zlatno doba crpga. Ovog leta igra je završena i igrači sada zadovoljno ubiraju prve plodove ove renesanse.
Za neupućene, Shadowrun je 24 godine stara franšiza, originalno P&P RPG sa do sada 5 edicija, 40 novela i 5 video igara. Ono što ga izdvaja jeste njegova postavka. Smešten u blisku budućnost, u pitanju je setting koji spaja cyberpunk i fantasy elemente, gde imate retku priliku da vodite patuljka hakera (klasa decker u igri) ili elfa koji će umesto luka i strele protivnike tamaniti rafalnim puškama. Tvorac franšize je ujedno i vlasnik razvojnog tima koji je pravio SR, tako da je autentičnost osigurana.
Shadowrun Returns je turn-based RPG izometrijske perspektive, gde je borba potezna, a kretanje van borbe se odvija u realnom vremenu. Pri pokretanju igre prva upečatljiva stvar je odlična glavna muzička tema, što će biti odlika cele igre. Bilo da ste u borbi, u sedištu korporacije ili u baru, muzika je ta koja će značajno prenositi i inače odličnu atmosferu igre. Druga stvar koju zapažamo jeste odličan dizajn interfejsa i help menija gde su slikovito objašnjene sve mehanike igre. Igru počinjete kreiranjem svog lika gde možete birati između neke od 5 rasa i 6 klasa( s tim što možete igrati i besklasnog lika), odrediti pol i izgled vašeg lika, te izabrati portret. Izbor rase će odrediti i vaše početne statse kao i gornje granice napredovanja u nekim osobinama. Velika nelogičnost sa kojom se susrećemo u startu jeste to da su neke rase prosto inferiornije i da nema smisla birati ih, a isto važi i za par klasa, te ostaje nada da će zakrpama ove mane biti ispravljene. Rase su ljudi, elfovi, patuljci, orkovi i trolovi, a klase Street Samurai , Mage, Decker, Shaman, Rigger i Physical Adept. Ulični samuraj je orijentisan na borbu oružjem, Mage može biti agresivan ili support deo odreda, Šaman barata različitim entitetima koje priziva, dok rigger to isto čini sa svojim dronovima. Adept je ono što bi u fantasy rpg-u bio Monk, klasa koja se oslanja na sopstvenu fizičku snagu u bliskoj borbi. Decker je posebna klasa koja svoj potencijal pokazuje u matriks deonicama, koje ćemo pomenuti kasnije.
Skill tree je lepo i pregledno urađen, vašeg lika tokom igre razvijate uz pomoć karma poena, koje ćete dobijati odrađivanjem zadataka u igri, ali ne i ubijanjem neprijatelja. Najčešće ćete ”budžiti” 3 do 4 stavke i voditi usko specijalizovanog lika. Još jedna stvar za koju ćete biti uskraćeni nakon borbe jeste loot, jer neprijatelji ne ostavljaju predmete iza sebe! Jedini način da likove koje vodite opskrbite opremom i oružjem jeste kupovina kod trgovaca koji su specijalizovani za određene tipove itema. Osim toga, vrlo retko ćete nailaziti na lokacije sa par potrošnih itema. Svi predmeti koje ste u mogućnosti da kupite su podređeni trenutnom nivou igre i vašem levelu, tako da ćete bolje stvari trgovci nuditi kako igra bude napredovala. Izbor opreme u igri je razočaravajuće mali za jedan naslov koji pretenduje da bude oldskul, i najčešće se svodi na ”isto to samo jače”. Kako je u pitanju cyberpunk igra, tu su i nezaobilazni implanti za vaše telo koje ugrađujete kod specijalnih npc-ova. Izbor ovog cyberware-a je takođe nedovoljan.
Kao što smo pomenuli, borba je potezna, odvija se korišćenjem akcionih poena, koje možete koristiti za kretanje, napad, korišćenje specijalnih osobina i predmeta ili ulazak u zaklon. U akciju, pored svog lika, možete voditi još najviše 3 runnera, koji vam se ili pridružuju u sklopu priče ili ih unajmljujete. Borba je previše uprošćena i definitivno joj fali taktičke dubine, AI protivnika je poprilično nesposoban, a neke klase su trenutno neupotrebljive u borbi. I pored ovih mana, borba ipak ume da bude poprilično zabavna i intenzivna, posebno u kasnijim fazama igre, kada se stvari zahuktaju. Posebne deonice borbe odvijaju se u matriksu, kompjuterskoj mreži na koju se kače Deckeri kako bi pristupili podacima ili sigurnosnim sistemima. Borbe u matriksu odvijaju se u posebnom okruženju sa posebnim tipom neprijatelja, naoružanja i opreme. Svoj sjaj borba prikazuje u momentima kada paralelno vodite intenzivnu borbu u matriksu i u stvarnom svetu.
Glavni adut ove igre jeste apsolutno sjajna atmosfera, koju pored već pomenute muzike grade i sjajna 2D grafika, te odlično napisana priča i likovi. Uživao sam u raspletu priče, u razgovoru sa NPC-ovima oko bitnih ili manje bitnih stvari, sve je jako lepo napisano. Grafika u 2D maniru definitivno nije po svačijem ukusu, ali joj se ovde nema šta zameriti. Lep i raznovrstan dizajn nivoa, ogroman broj detalja na svakom koraku, sve to u HD rezoluciji uz mogućnost zuma, jeste pravi melem za oči. Često sam zastajao sa igranjem samo da bi zumirao i upijao detalje, sve izgleda tako negenerički i smišljeno postavljeno. Uz već pomenuti odličan dizajn interfejsa i pristojno urađene 3D modele karaktera, posebna priča je stvarno veliki broj lepo nacrtanih portreta za vašeg lika, NPC-ove i runnere. Nisam naišao ni na jedno jedino ponavljane portreta tokom cele igre! Uz to, koliko-toliko je obraćana pažnja da se 3d model poklapa sa portretom, što je briga o detaljima za svaku pohvalu.
Glavna mana igre je iritirajući auto-save sistem i upadljiva lineranost kampanje. Ne postoji ni najmanji osećaj slobode ili otvorenosti, igrač se hteo ili ne hteo seli sa jedne lokacije na drugu prateći skriptu. Isto tako nema baš nikakve mogućnosti da utičete na priču, ona će se razvijati onako kako se razvija šta god vi uradili. Ove mane su toliko izražene da prete da značajno razbiju sve pozitivne utiske o igri. Uz igru dolazi i editor, koji sadrži apsolutno sve alate koje su i autori koristili, pa će talentovanim fanovima omogućiti da pokažu svoje umeće i kreativnost, a igri obezbediti dugovečnost. Već su se pojavili ambiciozni projekti sa ciljem da čitav Shadowrun svet ožive ovim editorom.
Šta reći na kraju? Sjajna igra koja je lako mogla postati instant klasik, da nije bilo nekih neshvatljivih propusta u mehanici igre. Na sreću, autori su pratili kritike igrača, uvideli gde su grešili i obećali da će raditi na tome. Priliku da greške isprave imaju već sa ekspanzijom Berlin koja je najavljena za jesen.
Autor: Nikola Savić
PLAY! Zine br. 64 – Septembar 2013