Gears of War je jedna od onih retkih franšiza koja je kada se stvari pogledaju iz malo duže vremenske perspektive uspela da definiše ne samo samu sebe već i čitav jedan žanr. On spletom okolnosti ide čak i dalje od toga. Slobodno možemo reći da je u značajnoj meri uticao i na identitet celog Xbox-a 360 kao gejming platforme. Možda ne recimo koliko je Halo pre njega sam uticao na prvi Xbox ali zajedno sa Halo-om ove generacije Gears je u značajnoj meri izgurao teret ekskluzivnih franšiza za Microsoftov sistem.
Prvi Gears of War je sada već davne 2006-e u mnogome definisao kako bi trebalo da izgleda jedan moderni konzolni third-person shooter. Cover sistem koji je Epic Games implementirao u tu igru je nešto što je postalo toliko opšte prihvaćen standard u žanru da je od tog trenutka zaista teško naći neki TPS koji nema varijaciju na tu temu. Cover sistem prvog Gearsa je bio do te mete uspešno i kompletno odrađen da i dan danas važi za jedan od najboljih a kao sjajan pokazatelj koliko je ideja i realizacija u startu bila pun pogodak, govori i činjenica da je u svim narednim nastavcima Gears-a on gotovo ne promenjen, možda uz poneki novi detalj ali suštinski i dalje ista stvar.
Gears of War je uveo i još neke standarde sa kojima se susrećemo cele ove konzolne generacije. Jedan od njih je i tehničke prirode i ima veze sa Unreal 3 endžinom. Karakterističan izgled ovog endžina u kome je razvijan ogroman broj igara ove generacije – sivkaste boje, bulky likovi, određeni vrlo upečatljivi efekti i teksture je nešto što mnogi ljudi primećuju kao Gears of War uticaj (iako u suštini nije tako). Činjenica je da ovaj vizuelni identitet “pasuje” Gearsu i sve bi bilo ok da taj isti stil nismo videli i u gomili drugih igara u kojima mu nikako nije bilo mesto. Sve u svemu, Gears of War je i u ovakvom izgledu (šta god ko mislio o njemu) bio pionir. Što se tiče multiplayer-a i tu je ovaj serijal ostavio trag, možda ne kao preterani inovator ali je svakako pomogao da se ustale neki trendovi, možda i ponajviše co-op kampanja sa više likova.
Posle vrlo uspešnog prvog dela, Gears of War 2 je bio potpuno logičan i od strane svih očekivani korak. Nastavak svega, ne preterano inovativan ali manje ili više ono što je većina ljudi i želela. Franšiza je već bila definisana, sada je trebalo odgovoriti zahtevima fanova za još. Posle par godina nam je stigao i Gears of War 3. Trilogija je konačno kompletirana, priča uobličena. Iako je formula u tom trenutku već dva puta viđena i polako ali sigurno počela da bledi, niko se ponovo nije preterano žalio. Sve je urađeno kako je i inače standard u industriji poslednjih godina. Činilo se tada da je Gears of War serijal rekao sve što je imao i da ako nastavka ikada i bude, on će svakako biti za sledeću generaciju konzola kada će biti prilika da se stvari prodrmaju i da se u mnogim elementima krene iznova. Međutim tada stiže iznenađenje za sve. Microsoft i Epic Games najavljuju novu Gears of War igru za Xbox 360 nepunih godinu dana od kako je izašao Gears 3 a samo godinu i 6 meseci kasnije, ta igra se nalazi u našim rukama. Skoro niko ovo nije tražio i to je prvi utisak koji smo svi imali kada smo čuli za Judgment.
Gears of War Judgment je prva Gears igra koju nije razvio direktno Epic Games već poljski studio People Can Fly. Njih možda pamtite po Painkiller naslovima ili još verovatnije po njihovom poslednjem naslovu Bulletstorm iz 2011-e na kome su radili u saradnji sa Epic Games-om. Epic je ovaj studio u međuvremenu kupio i kao sledeći zadatak poverio im Gears of War naslov. Promena tima koji radi na razvoju igre, pa čak i ne korišćenje broja u nazivu igre. Sve ovo je možda bio nekakav indikator da će stvari biti drugačije, međutim sve ovo nije proizvelo onakak rezultat kako bi se u prvi mah pomislilo. Pred nama je prilično tipičan Gears of War naslov.
Gears of War Judgment je prequel originalnoj trilogiji. Priča se odvija u relativno zanimljivom setting-u. Braid I Cole koje znamo iz prva tri dela kao jedne od Markus Finiksovih saboraca, se nalaze pred nekom vrstom COG vojnog suda gde su optuženi za neautorizovano korišćenje lightmass projektila i gde njima i članovima njihovog tima preti smrtna kazna. Igra se odvija u misijama koje su flashback-ovi svakog od članova tima: Braid, Cole, Sofia Hendirk i Garron Paduk. Iako ovakav koncept i nije kao ideja loš, sve ukupno ponekad ćete imati utisak da priča baš zbog ovakve strukture iz delova ne uspeva da vas dovoljno drži i generalno gledano nije na nivou kao u prva tri dela. Ono što je interesantno je način na koji je sa pričom spojen i element težine igre. Kada naiđete na poznati gears of war veliki crveni simbol, imate mogućnost da se opredelite za “declassified” svedočenje. Ukoliko se odlučite za njega aktivirate razne modifikatore težine koji će biti na snazi u narednoj gameplay sekciji. Stvari kao što su municija, izbor oružja, vreme za misiju ili vidljivost se menjaju u skladu sa ovim i vaš protagonista svedoči o dodatnim naporima na koje je Kilo Squad nailazio. Ovi modifikatori mogu da učine igru zabavnijom i dodaju izazovu. Fokus je i na rejtovanju svake sekcije u skladu sa ovim, tako da ako volite da se hvalite kako igrate na najtežim modovima igre učinak vam je konstantno poređen sa vašim prijateljima na Xbox Live-u. Judgment sa ovim novim sistemom rejtovanja pomalo podseća i na japanske igre u kojima posle svake sekcije dobijate rezultate koliko ste dobro igrali što vrlo često ume igri da otvori novu dimenziju za one kojima je stalo do toga. Ono što je možda mana ovog sistema je to da igra deluje pomalo veštački podeljena da male delove pre kojih imate mogućnost da se opredelite za “declassify” i sve ukupno kao što smo već istakli priča ne teče glatko kao u prethodnim delovima.
Nakon ovog dela kampanje sa flashback-ovima otvorićete i deo koji se naziva Aftermath i koji je smešten u dešavanja iz Gears of War 3. Sa Braid i Cole-om ćete proći kroz lokacije iz prethodnog dela Judgment kampanje u potrazi za brodom ne bi li pomogli finalnom napadu na Azura iz Gears of War 3. Sve u svemu kampanja nije loše zamišljena, na momente ume da bude zabavna naročito da declassify opcijom ali vrlo često deluje bledo u poređenju sa originalnom trilogijom.
Što se tiče gameplay-a on je u velikoj meri ostao dosledan tokom celog Gears serijala pa je tako i sada. Pucanje, cover sistem i chansawing su kao i uvek ključni elementi. Mini game prilikom reload-a je tu i još uvek je podjednako odličan dodatk igri. Ukoliko nikada niste igrali Gears, prilikom reload-a oružja imate skalu i mali pokazivač koji će se pomeriti od početka do kaja skale u trajanju celog procesa reload-a. Ukoliko u toku procesa u tačno određenom delu sekunde prekinete ovu operaciju dobićete znatno brži reload i power boost. Ukoliko promašite tajming oružje će vam se zaglaviti i čeka vas vremenski period dok vaš lik sredi stvar. Ovo možda ne zvuči previše bitno ali ukoliko ste igrali Gears znate koliko puta će vam upravo ova mehanika u datoj situaciji bila ključni faktor između života i smrti. Zaštitni znak Gears serijala – chainsawing je naravno i dalje tu. Što se tiče neprijatelja većinu njih ste već susretali u prethodnim igrama, baš kao i većinu oružja koje vam je na raspolaganju, uz poneki novitet. Ono što je najveća novina u gameplay-u ima veze sa jednom prilično bazičnom stvari. Vaše akcije su ovoga puta malo drugačije raspoređene na dugmićima Xbox-ovog joypad-a. Umesto kao što smo do sada navikli da u Gears igri oružja i granate menjamo preko d-pada, People Can Fly su se odlučili na Halo stil u kome na Y dugme menjate između dva oružja koja trenutno imate. I što se tiče granata stvari su promenjene i one sada imaju posvećeno dugme, što njihovu upotrebu čini znatno bržom. Mnogi od vas će se na ove promene izuzetno brzo privići imajući u vidu da dobar deo današnjih shooter-a upravo ovako koristi komande iako verujemo da će se neki on hard core Gears igrača žaliti na promene.
Što se tiče multiplejera tu su stvari malo promenjene a glavni dodatak je novi OverRun mod. Gears više nema svoj čuveni Horde mod ali se njegova ideje u mnogome provlači kroz nove modove i na neki način čak i evoluira. OverRun je team i class based mod koji suprostavlja Locust igrače koji napadaju Humans. Survival mod je varijacija na temu u kojoj Locust stranu preuzima AI. Osim ovoga tu su i Deathmatch, Team Deathmatch i Domination game modovi. Jedna od velikih mana celog multiplejera je činjenica da postoje samo četri mape koje se koriste za OverRun i Survival i četiri mape za ostale modove. Ovo je zaista malo i vrlo brzo ćete doći do zaključka da iako sa nekim dobrim novinama, Gears of War Judgment multiplejer deluje pomalo nedovršeno. Pored relativno kratke kampanje i multiplejer će vam na kraju ostaviti u neku ruku sličan utisak u poređenju sa onim na šta ste navikli. Još jedna po nama mana su i mikrotransakcije koje će vam omogućiti kupovinu novih skinova I ostalog ali često i zaći u pay-to-win kategoriju sa opcijama kao što je dvostruki XP posle svake partije koji je moguće kupiti za realan novac.
I to bi od prilike bilo to. Gears of War Judgment je igra koja koliko god i imala svojih kvaliteta je u startu bila osuđena na takvu sudbinu da će na samu spomenu imena, bez i da probaju igru reakcija dobrog dela gejmera biti: “još jedan gears, pa zar nam je to trebalo”. Kada se sve uzme u obzir, ovakav stav su i Microsoft i Epic jednostavno morali da predvide. Verujemo čak i da jesu. Ali komercijalna mašinerija mora stalno da se kreće u punoj brzini, Microsoft mora da ima šta da ponudi kao ekskluzivan sadržaj svoje platforme svake godine, te iz tog ugla razumemo odakle jos jedna Gears igra kada je skoro pa niko nije tražio. Ono što je možda razočaravajuće je to da upravo ono što su svi očekivali, to Judgment i jeste. Dakle još jedan Gears. I nemojte nas pogrešno shvatiti, ovo je i dalje bolje od velikog broja ostalih TPS-ova. Samo je pitanje koliko ste spremni da platite punu cenu za igru koju ste “već igrali”, čak i da niste.
Autor: Filip Nikolić
PLAY! Zine br. 60 – April 2013
