Ovo nije igra koja će se većini svideti na prvi pogled. Deluje kao da ne postoji nikakva kriva učenja, kao da je sve nabacano nasumično i nije baš najjasnije kako početi. Moram priznati da sam par puta bio veoma blizu da odustanem od igranja, toliko je frustrirajuće umelo da bude. Ali, na svu sreću, igra je pokazala svu svoju draž čim sam malo zagrebao ispod površine. Sećate se FTL-a? Ovo je jednako surova igra, koja ništa ne prašta i nema drugog pokušaja.
Osnova svega je survival. Kao što sam naslov kaže, poenta je da ne umrete od gladi. Iako je to, čini se, jednostavno – dobrano ćete se namučiti da u tome uspete. Morate paziti na tri stvari: glad, health i stanje uma. Glad i health regulišete na relativno isti način, konzumiranjem različitih jestivih stvari. Stanje uma je od skoro tu, ima i veze sa tim koliko se sigurno vaš lik oseća i kako napredujete u preživljavanju. Recimo uz logorsku vatru se oseća znatno sigurnije nego samo uz baklju. To noću ume i znatno da opada, da bi po danu sve bilo ok. Svaki početak je prilično jednosmeran: sakupljate neke osnovne stvari, poput trave, grančica, bobica i kremena i onda uz pomoć toga pravite alate za dalje. Na primer, uz dovoljno trave i grančica možete napraviti zamku za životinje. Sama po sebi će raditi, ali ako u nju ubacite nešto kao mamac, povećavate efikasnost. Uz flint i grančice pravite sekiru, time sečete drva, sasvim logično, a time onda ili pravite dalje alate ili održavate vatru… Uglavnom, cilj je da napravite sebi neki životni prostor i da preživite što je duže moguće. U početku je najvažnije da ostanete siti i da imate vatru na kraju dana. “jer noć je mračna i puna užasa”:-) čim se nađete u mraku, bez ikakvog izvora svetla, nešto će vas ščepati i igra je gotova. Niste sami na tom svetu, ima dosta zanimljivih kreatura, pretežno neprijateljskih. Moguće je i nabasati na korisne predmete, ako imate sreće.
Iako igra izgleda jednostavno, poseduje neku dubinu koja ume da iznenadi. Jednom prilikom, lutajući šumom i tražeći grumen zlata koji će mi omogućiti da napravim science machine i gradim nove stvari, naišao sam pčelinjak i gomilu paukova okolo. S obzirom da sam imao tek baklju i sekiru, nisam mogao ništa. Krenuo sam da bežim, udario pčelinjak, i pčele i paukovi su počeli da me jure, a u celoj toj panici, trčeći sa bakljom uspeo sam da zapalim jedno stablo, a vatra se proširila po celoj šumi. Epilog svega je da od pčela i paukova nije ostalo ništa, skupio sam brdo pepela za koji još uvek nemam primenu, ali sam neometano pronašao taj grumen zlata. Međutim, u sledećoj šumi me je napao treeguard, koji se smirio kad sam ispred njega posadio novo drvo. Mogu reći da sam ostao živ relativno dugo, da sam istražio fin deo mape(koja je btw ogromna), a da opet imam utisak da nisam video ni trećinu svega.
Igra je još uvek u nekoj vrsti beta statusa. Trenutno je moguće igrati samo sa jednim likom, mada ima ih još koji su zaključani. Sakupljanjem XP-a, koje dobijate što dužim survajvalom, otključavate ostale likove. Developer je obećao da će apdejtovi izlaziti redovno, najmanje u narednih šest meseci. Ono što vas može odvratiti u početku jeste repetitivnost, ali to je nekako normalno u igrama ovakvog tipa. Grafika je simpatična, ništa spektakularno, zvuk u igri je nekako povučen i siromašan, ali ovde to funkcioniše kako treba.
Sigurno je da Don`t Starve nije za svakoga, ali mislim da će većina ljudi koji probaju da ostanu uz nju, ukoliko imaju malo strpljenja. Nije klasičan sandbox, nije ni klasična survival igra, ali ima fin spoj svega.
Autor: Dimitrije Đorđević
PLAY! Zine br. 60 – April 2013
