Da li se opis nove igre iz Aliens univerzuma može početi bez paralele sa serijalom filmova? Teško je, sasvim sigurno, posebno što se Colonial Marines direktno vezuje za priču iz filma. Odvija se nakon drugog dela a negde “oko” trećeg. Ripli, Hiks, Njut i Bišop su lansirani sa Sulaca. 17 nedelja nakon događaja u drugom delu filma USS Sefora dolazi da ispita poziv upomoć sa USS Sulaco i tu na scenu stupa Kristofer Vinter, marinac kojeg kontroliše igrač. Nemoguće za “promašiti”, odmah u startu videćete koliko je zapravo grafika u ovoj igri loša. Možda se to ne može toliko primetiti na screenshot-ovima, mada nije baš ni da blistaju od lepote, ali tek kada pokrenete igru i ispratite animaciju, shvatite koliko su Colonial Marines poput nečega što biste igrali 2004-2005 godine, at best! Zasigurno će vam biti neophodno neko vreme da se na ovo naviknete.
Potom, loša priča. Fanovi Aliens univerzuma i filmova pre svega verovatno će pronaći ponešto interesantno ovde, otkrivanje nekih novih fragmenata priče, sporednih detalja koji nisu dovoljno obrađeni do sada i segmenata koji su bili nedorečeni. Ali ukoliko ove, nazovimo to tako, izuzetke, odvojite sa strane, primetićete da je sama radnja infantilna i dosta površna, što čudi imajući u vidu da su je kreirali autori Battlestar Galactice. Svi događaji su predvidljivi, nema posebnih iznenađenja niti ničega zbog čega biste u glavi zadržali bilo kakav utisak.
Uz takvu radnju nažalost ide i krajnje problematična veštačka inteligencija protivnika i uopšte gameplay problemi kojeg prate brojni bagovi. Ne znam od čega bismo prvog mogli da krenemo. Izbor oružja je skroman i još važnije od toga, i u tom skromnom izboru ćete naći dva sa kojima ćete zapravo nešto i moći da uradite. Greške na koje ćete nailaziti često će ruinirati dalju želju za igranjem (nemogućnost da otvorite vrata koja bi inače trebalo da se otvaraju, nestanak cilja misije, “zaglavljeni” predmet među teksturama…) a najgenijalniji su protivnici koji se kreću po jasno definisanom putu i rade unapred predodređene radnje. U tom smislu, ukoliko na primer nekako poginete pa krećete ispočetka, tačno možete znati gde da uputite bombu ili projektil i da spičite neprijatelja po sred njonje. Ne nedostaju ni komični momenti, kao na primer sakrivanje vojnika iza staklenog zida i slične Pajtonovske bravure.
Jedina svetla tačka na koju se možemo osvrnuti jeste multiplayer. Kooperativni mod je najčešće zabavan sam po sebi, a jedan od multiplayer modova koji zaslužuje pohvalu je “Escape” u kojem kao vojnik bežite od gomile Xenomorpha pritom pokušavajući da za sobom zatvarate i zavarujete vrata.
Ukoliko biste uspeli da pređete preko grozne grafike (u svetlu onoga što očekujete od ovakve igre, naravno), Aliens će vam možda pružiti kratkotrajnu zabavu, makar dok vas prvi put xenomorph ne ispreseca, dok im ne prospete “mozak” pokoji put i vidite poneku interesantnu scenu. No ipak će ubrzo sve dobiti specifičnu dozu dosadnog, pa ćete se okrenuti nečemu drugom, poput – Proteusa!
Autor: Stefan Starović
