Pew! Pew! Hhhhhvššš …. BAAAAAM, TRAS, HABRLJŠ … To su neke onomatopeje kada čovek igra Descent Freespace na primer. Nadao sam se da ću moći slično da reagujem i dok budem igrao Strike Suit Zero i nisam bio daleko od istine. Doduše…
Ovih meseci lagano ulazimo u doba nove ere gaminga – igre finansirane od strane komune. Iako je tema Kickstarter finansiranja već odavno “izlizana”, ono što se sada događa je da polako počinjemo da “beremo plodove” finansiranja odnosno dizajnerske kuće počinju da izdaju naslove koje su pre šest meseci do godinu dana ljudi finansirali. Jedna od tih igara je i Strike Suit Zero, projekat ekipe Born Ready Games, likova koji su za ovaj naslov tražili samo 100.000 dolara. Cilj su dostigli početkom novembra, kada je igra već bila u izvesnoj fazi razvoja tako da su je ubrzo “zaokružili” i poslali u svet digitalne distribucije po ceni od 20 evra. Naravno, Kickstarter-ovci dobili su u skladu sa svojim doniranjem kojekakve bonuse i poklone.
Ukratko, SSZ je svemirska borbena igra koja, što ćete shvatiti i sami kada pogledate screenshot ili video, želi da “oživi” pomalo u san utonuli žanr igara ovog tipa. Kao inspiraciju uzeli su sve moguće poznate igre iz ove sfere poput Freelancera, Gundama, Star Warsa, Freespacea i već pomenutog Homeworlda. Igrač preuzima ulogu pilota na strani udruge pod imenom Ujedinjene Nacije Zemlje koje kreću u borbu protiv Ujedinjenih kolonija koje pak hoće svoju nezavisnost. Po već oprobanom receptu, u trenutku dok vežbate letenje i pucanje na “sigurnom” terenu, upadaju neprijateljske letelice i dok ste rekli “Au al’ ovde sve liči na Homeworld” eto vas u borbi najglobalnijih mogućih razmera.
Vizuelno, igra izgleda prelepo. Sve ono najlepše iz HW-a je prebačeno ovde a Junji Okubo se potrudio da letelice dizajnira sa puno originalnih ideja i pogleda na nešto što bi već trebalo da bude dosta “provaljen” segment SF kreativnosti. Inovacije se najviše primećuju i u “Strike Suit” letelici po kojoj je i igra dobila ime a koja predstavlja jedan od četiri tipa letelica, pored presretača, lovaca i bombardera. Podjednako i muzika doprinosi sjajnoj atmosferi a nju je pisao još jedan Homeworld veteran – Paul Ruskay.
Pored tradicionalnih arkadnih “fazona” koje je igra “pokupila” iz ostvarenja devedesetih, ovde se pojavljuje i nekoliko strateški važnih noviteta poput oružja koja zavise od energije (nešto doduše slično kao X Wing) potom ograničena količina municije ali i manipulacija “Strike Suit”-ovim modovima “bitisanja”. Možete preuzeti formu standardnog svemirskog broda (fighter mode) ili preći u oblik svojevrsnog meka u okviru strike moda. Svako oružje i štit vremenom postaju bolji i mogu se unaprediti a tu su naravno i potpuno novi artikli “na tezgi”.
A onda su kola krenula nizbrdo … Na stranu jednostavna i neoriginalna priča, kao i prilično loša gluma, glavni problemi SSZ dolaze iz neiskustva dizajnera igre. Pre svega, ne postoji nikakav radar koji bi vam pokazao gde se nalaze vaši prijatelji a gde protivnici. Jedino što postoji je strelica koja upućuje na smer naciljanog neprijatelja. U “dvadeset trećem i po veku” biste očekivali da je radar prilično standardan. Drugo, igra je dosta nepregledna i ne poseduje tradicionalne dodatke u ovom tipu igara, poput praćenja pravca odakle vam dolaze rakete kako biste ih mogli izbeći. Bilo koji neprijateljski projektil kojeg “zagrizete” stvara specijalni efekat treskanja ekrana što dovodi do toga da bukvalno ne vidite šta se pred vama događa. Imajući u vidu da je AI dosta precizan (ne i pametan, ali precizan) jasno je da će se ekran “treskati” 99% vremena a da vi samim tim skoro ništa nećete videti.
Želja dizajnera je bila da kao glavni junak imate samo jedan deo zadatka u okviru misije odnosno da se priča ne vrti oko vas. Dok drugi vode bitke, uništavaju određene segmente svemirskog broda i slično, vaše je na primer da branite svoj matični brod od protivnika ili da uništite neki deo neprijateljskog. Težnja da se igrač oseti “malim” svakako je interesantna i pohvalna, ali ako vam kažemo da su vaši saborci potpuni imbecili, jasno je da ćete se više namučiti nego što ćete od njih imati ikakve koristi.
Sve to na stranu, potencijalno najveći problem je sulud sistem snimanja checkpointa i uopšte završetaka misija koji ukratko zvuči ovako – “moraš da završiš celu misiju odjednom”. Obično su one sazdane iz više segmenata i nekoliko velikih bitaka, a umiranje u bilo kojoj od njih najčešće zahteva da počnete sve ispočetka. Čak i ukoliko postoji snimljena pozicija tokom misije, samu misiju morate završiti do kraja bez obzira koliko vas mučila ukoliko ne želite da po ponovnom ulasku u igru iznova prelazite ceo zadatak jer taj checkpoint neće biti tačka sa koje možete da nastavite.
Ne možemo da kažemo da je “šteta” što Strike Suit Zero nije bolja igra. Naslov je Kickstart finansiran, ne košta puno, dizajneri su se zaista potrudili i doneli najviše što su mogli i u tom svetlu im čestitamo. Ipak, danak neiskustvu dovešće do toga da SSZ bude samo usputna stanica dok se ne pojave neke “ozbiljnije” igre ovog tipa, poput na primer Star Citizen-a.
Autor: Petar Starović
PLAY! Zine 57 – JANUAR 2013
