Ovo je jedna od onih igara kada tradicionalni obrasci za popunjavanje ocene i karakteristika jednostavno fejluju i nisu primenjivi. Takođe je jedna od onih igara za koju se možete zapitati da li je uopšte igra i kako da je opišete. Sa čime da je uporedite, šta o njoj da kažete? Da li možete da je “ubacite” u standardne igračke aršine? Kako da je klasifikujete? Šta više, neko ko pogleda slike iz igre može pomisliti da je u pitanju sprdnja ili nevešto napravljena igra u srednjoj školi na času informatike.
Hajde da pokušamo da pobrojimo stvari koje su nam poznate. U pitanju je igra, jer poseduje kontrole, kretanje, mogućnost da sednete, slobodan pogled mišem za razgledanje okoline. U pitanju je naslov iz prvog lica, mada je ono “first PERSON” problematično jer nemate pojma da li ste vi zapravo ljudsko biće. Svakako nije pucačina, pa SHOOTER ne stoji, ali jeste istraživanje pa možemo reći da je istraživačka igra u prvom licu.
Igranje započinjete u moru a u daljini vidite obrise ostrva. Plivajući do njega, vaša avantura kreće. Ostrvo se svaki put kada pokrenete igru generiše iznova i iznova, pa otuda relativno “visoki” hardverski zahtevi (2GHZ procesor i 3GB RAM) za igru koja izgleda kao nešto “ispalo” iz Atari 2600 komode. Ukoliko imate slabiji računar, može se dogoditi da čekate i više od minut da igra počne. Oko vas je šarenolika flora i fauna, drveće, zečevi, krabe, insekti, cveće, statue, nešto što bi moglo ličiti na hramove ali i nebo, zvezde, vremenske (ne)prilike. Istraživanjem ćete proći sva vremenska doba i potpunim obilaskom ostrva igru i završiti, pa utoliko možemo konstatovati da nekakav cilj postoji. Međutim, završetak ne daje nikakve odgovore, doduše ni ne postavlja pitanja, može vas malo iznenaditi, možda i razočarati, ali vas nekako tera da iznova i iznova pokrećete Proteus, generišete nova ostrva i njima se krećete.
Važan detalj je muzika, pa ukoliko pokrenete Proteus bez zvuka, verovatno ćete ga jako brzo isključiti. Naime, Kanaga i Key su se potrudili da muzička podloga bude jako specifična i da svako biće, drvo, životinja, okruženje ili događaj imaju sopstvenu muzičku notu. Na taj način, kretanjem kroz ostrvo sami formirate numere i zvuke oko sebe. Iako će zvučati melodramatično ili možda preterano, igrajući Proteus zaista ćete se ponašati kao dete koje okolo trči i juri zečeve, leptire, cveće i penje se na brdo da pogleda zalazak sunca ili pad zvezde.
Budimo iskreni, Proteus podjednako možete i mrzeti iz dna duše. Nije za svakoga. Iz tog razloga smo i izvršili malo ispitivanje i dali igru raznoraznim ljudima. Od potpunog oduševljenja i višečasovnog igranja do drugog kraja spektra – “budalaština” je ono što smo dobili kao odgovor. Ništa između, nikakve “pa ok je, ali ipak …” stavove nismo pokupili. Samo – ili oduševljenje ili potpuni hejt.
Ukoliko volite istraživanja ili ukoliko imate želju i mogućnost da razmišljate o “filozofiji i nastanku sveta”, Proteus deluje kao dobar izbor. Isto tako, ukoliko imate ono detinje u sebi i želite da se zabavite na izuzetno neobičan način, opet, probajte Proteus. Pored ocene, ujedno moramo “stegnuti ruku” Edu i Davidu za smeli potez i ovakav “izlet” u nepoznato.
Autor: Luka Komarović
