Ovaj tekst je usmeren prema novim igračima, koji još ne razumeju potpuno kako Counter-Strike: Global Offensive funkcioniše, i uz ovih deset stavki, nadamo se da će napredovati i biti bolji igrači! Kritike shvatite kao našu podrušku da budute bolji, a ako imate neki bolji savet, podelite ga sa nama ;)
1. Sve vreme ciljaš u zemlju!
Ciljaš sve vreme u zemlju, i kada te neko napadne trošiš vredne milisekunde dižući nišan ka protivniku i pap- dok ti podigneš nišan protivnik te je već sredio. Moraš da stekneš osećaj da konstantno ciljaš u predelu neprijateljskih glava. Najlakši način da to uradiš je da vežbaš na Deathmatch serverima i na prefire mapama.
2. Ne znaš šablon trzanja (spray pattern)!
Za razliku od drugih pucačina (khm, Call of Duty, khm), u CS:GO svako oružje ima jak trzaj zbog koga je vrlo neprecizno ako sve vreme pucaš, i postoji određen šablon po kome meci lete kako rokaš rafal iz određenog oružja. Što pre naučiš ove šablone, to ćeš pre postati gospodar svojeg naoružanja. Net je prepun ovih „spray pattern“ uputstva , a mi ti preporučujemo da kreneš od AK-47, jer je Kalašnjikov jedan od najpopularnijih oružja, a ujedno i lak šablon za naučiti.
3. Puniš u najgorim mogućim trenucima!
Zamisli scenu, ti si terorista, držite B na Dust 2, bomba je na zemlji, čekate protivničke igrače, ti opališ metak. Oči ti lete ka levom donjem ćošku, stoji 29 / 90, i tebe nervira jer cifra nije ravnih 30, pritiskaš R dugme na tastaturi, krećeš da puniš, a protivnik već izleće, ti ne možeš da opališ i bam – mrtav si.
Najbitnije su dve stvari. Prva je da nečiji opsesivno-kompulsivni poremećaj punog šaržera ne sme imati veći prioritet od zapete puške u odbrani sajta, i da je 29 metaka isto toliko sposobno da se ukloni protivnik koliko je i 30, a druga stvar je kada puniti. Uvek se trudi da puniš na bezbednom mestu. Iza kutije, zida, stuba, ograde, vrata, samo da ima par centimetara ili metara oklopa između tebe i protivnika, jer si najranjiviji dok puniš. Takođe ne škodi da imaš i par saigrača oko sebe u slučaju da protivnička ekipa gurne ka tebi i pokušaju da te ubiju dok puniš.
4. Previše si glasan!
Pod ovim ne pričamo o tvojim veštinama tihog ili glasnog govora preko glasovne komunikacije u igri, već o tvom kretanju. Umesto da se šunjaš koristeći dugme Shift, ti trčiš uokolo naokolo. Ne zaboravi da svaki put kada trčiš, puniš, postavljaš bombu, otvaraš vrata ili se penješ uz merdevine praviš zvuk.
Ovo želiš da ograničiš što više, pogotovo u napetim situacijama kada ne smeš da dozvoliš neprijatelju da dokuči gde se nalaziš. Ako želiš da pređeš neki deo mape nečujno, koristi shift i prošunjaj se. Ako želiš da se nečujno popneš uz merdevine, opet drži dugme shift. Što se punjenja i postavljanja bombe tiče, na to ne možeš uticati, ali postoje načini kojima možeš zavaravati neprijatelja. Ako postavljaš bombu u recimo 1v1 situaciji, počni da je postavljaš ali čim čuješ zvuk postavljanja bombe prebaci na pušku, ili pištolj ako pušku nemaš. Time efektivno praviš mamac za protivnika, i ako zagrize, krenuće ka tebi da te ubije dok postavljaš bombu, a ti ćeš ga spremno sačekati sa puškom u rukama i olako rešiti.
Isto važi i za punjenje. Ako si 1v1, a imaš recimo 15-ak metaka u šaržeru, ispucao si nekoliko u tog jednog protivnika, zabij se pod kutiju i klikni R, ali odmah prebaci na nož ili pištolj pa nazad na pušku. Ako mamac uspe, protivnik će krenuti ka tebi u nadi da te kokne dok puniš, a ti ćeš ga nadmudriti i ubiti.
5. Ako je kod tebe bomba, ponašaj se u skladu sa tim!
Ne mogu da opišem koliko puta sam video igrača sa bombom koji je baca negde pa zaboravi na nju, ili još gore ostane u T bazi na Dust 2 sa AWP-om i gleda na vrata iako je kod njega C4, ili ne daj Bože prvi otrči u tunele i ode na B sajt, zagine prvi, eksploziv završi pod olakom kontrolom neprijatelja, i onda počne da se dernja kako tim ne zna da igra.
Ako je kod tebe bomba, idi za svojim saigračima, ne idi prvi, postavi bombu samo ako je sajt bezbedan i ne idi SAM. NIKADA!!
6. Prilagođavaš se mišu, umesto da miš prilagodiš sebi!
Ah, osetljivost miša. Zeznuta tema. Na primer, profesionalci generalno igraju na oko 500dpi i niže. Već čujem pitanje – „Ali Beo, kako da odredim svoj sensitivity na X dpi?!“. Strpljenja, moliću. Ako vaš miš ima reklamiranih 800 dpi, da biste dobili 400 dpi u igri, stavljate sensitivity na 0.5. dpi miša pomnožen sa osetljivošću u igri je realan dpi u igri. Znači, još jednom, da bude kristalno jasno – ako imate 1600 dpi na mišu i 2 sensitivity, u igri ćete imati 3200 dpi.
Očigledno je da svako treba da prilagodi osetljivost kako njemu odgovara, i da prave cifre za dpi i sensitivity ne postoje, ali dok prilagođavaš sebi, imaj dve stvari na umu. Prva je da ne želiš da dižeš miš previše dok se krećeš. Ako moraš stalno da dižeš i pomeraš miš u vazduhu, osetljivost ti je premala.
Druga stvar je da precizno pogađaš u glavu i imaš „mikro-prilagođavanje“ – dok se tvoj protivnik kreće, da pomeraš miš dovoljno precizno i pratiš njegovu glavu. Ako ti ovo ne ide na srednjoj udaljenosti i daljini, verovatno ti je osetljivost previsoka.
7. Komuniciraj! I koristi mikrofon!
U CS:GO imati mikrofon nije stvar izbora, već je potreba. Zamisli da si u situaciji 1v2, imaš protivnika ispred sebe sa kojim biješ bitku, a drugi ne znaš gde je. Onaj ko zna je tvoj plavi saigrač, koji kuca u četu gde je drugi protivnik.
„U, daj da pročitam poruku u levom donjem uglu svog ekrana dok je ispred mene terorista koji puca sa kalašnjikovim u predelu moje glave!“. – Ne. Nemoj biti taj plavi saigrač. Znaj za meru, nemoj da brbljaš, ali komunikacija i „call out“ – gde su protivnici i šta rade su neverovatno bitni u glasovnoj formi. Ne dekoncetrišeš saigrače ako samo kratko glasno i jasno kažeš da je jedan protivnik na kratkom A sa bombom.
8. Ne znaš kada da držiš ugao!
Ovo je problem sa kojim se svi susrećemo na dnevnoj bazi, i koji nikada zapravo ne nestaje. Scenario: Stojiš kao CT iza vrata na midu, Dust 2. Slušaš i čuješ korake ka vratima i donjem tunelu koji naglo staju. Ne znaš da li se protivnik šunja ka vratima, da li je stao i gleda u vrata, ili se šunja da prođe kroz njih. U tom neznanju, ti odlučuješ da baciš svoju prednost iznenađenja u vodu, izlećeš kroz vrata i protivnicima kažeš „Juuhuu! Ovde sam!“ i odmah bivaš ubijen od strane tog protivnika koji se šunjao.
Kanter je igra strpljenja. Moraš sačekati protivnika da krene ka tebi. Ko prvi izgubi strpljenje, najčešće gubi i bitku. Ne zaboravi, ovo je igra taktike koliko i refleksa. Ne prekidaj protivnika dok pravi grešku, i sačekaj da je oni naprave. Ne ti!
9. Nisi zagrejan!
Želiš da odigraš jednu partiju, pališ global i tražiš meč. STOP! Ne budi taj lik koji će nezagrejan da uleti u meč, da ima K/D 3/25 i kukati kako ništa ne pogađa.
Sem što je zahtevna u vidu konstantne vežbe, kanter je igra koja zahteva i neku vrstu zagrejanosti pre igre.Tvoji refleksi i tvoja koncentracija nisu na istom nivou kada tek sedneš za kompjuter i upališ igru, i nakon što si proveo pola sata vežbajući nišan protiv botova.
Isto kao i u sportu, gde recimo košarkaši uvek zagrevaju zglobove, telo i šut pre same utakmice, tako i ovde moraš da se spremiš pred partiju.
Najbolje mape za vežbu su Aim_Botz, gde uz brda funkcija vežbaš čisto pucanje i svoje ciljanje,
i prefire mape gde vežbaš kuda i kako da postaviš nišan na tvojim omiljenim mapama.
10. Gledaj kako igraju profesionalci!
Ne mogu da objasnim koliko je bitno da gledaš profesionalne igrače kako igraju, poslednji Major je u jednom trenutku gledali preko milon ljudi na samo jednom Twitch kanalu.
Gledajući kako igraju steći ćeš bolji osećaj o mapi, kako da je čitaš, gde tačno da postavljaš nišan, kuda da efektivno bacaš bombe, kao i ono najbitnije – kakve taktike da koristiš.
Autor: Aleksa “Beo” Obradović
