U susret premijeri trećeg dela Džeksonovog blokbastera u narodu poznatog pod imenom “Hobit”, pravo niotkuda stiže nam ovo čudo od igre iz kuhinje Monolitha i pod dirigentskom palicom Warner Brosa. Igra nas vodi kroz događaje koji su vremenski smešteni između radnji Hobita i Gospodara Prstenova. Priča nema nikakve veze ni sa jednom Tolkinovom knjigom i gledano sa te strane predstavlja svojevrsnu fikciju u univerzumu Srednje Zemlje.
U pitanju je akcioni RPG po ugledu na Assasins Creed i slične open world akcione naslove. Glavni protagonista je rendžer Talion koji kontroliše isturenu karaulu Gondora u blizini Crne Kapije. Tokom jedne olujne noći, ekipa orkova na čelu sa Crnom Rukom Saurona, upada mu na gajbu i ubija njega i njegovu porodicu u mračnom ritualu koji treba da materijalizuje Sauronovo telo i tako omogući njegov ponovni dolazak. Medjutim, posle rituala, naš veseli rendžer se budi i shvata da je na njega bačeno svojevrsno prokletsvo i da je njegovo telo vezano za duh misterioznog vilenjaka koji pati od amnezije. Talion, ostrašćen smrću svojih najbližih, želi da se osveti Crnoj Ruci i stoga prihvata predlog vilenjaka da mu pomogne da se reši amnezije u zamenu za interesantne moći koje misteriozni duh poseduje i koje će Talionu silno olakšati život…ili ono što je ostalo od njega.
Pri prvom pokretanju može lako da vas pripadne muka ako ste alergični na konzolne menije ( vaš autor jeste ) , ali valjda se razvojni studio vodio logikom “ pravimo igru za 4 konzole i PC , pa ćemo svuda da stavimo konzolni meni “. Na samom početku ćete primetiti da je igra prilično mračna, u nekim delovima čak i previše. To još može da se opravda tezom da su autori hteli da dočaraju nadolazeću tamu iz Mordora. Ali u drugim zonama, udaljenim od Crne Kapije, stiče se utisak da su se autori posvađali sa bojama, od kojih preovlađuju nijanse braon i zelene, tako da ćete pomisliti da je stalno sumrak i da ste stalno u neposrednoj blizini Mordora. Takođe, ono što nećete primetiti je muzika. Neshvatljivo, ali za igru koja pretenduje da bude hit, muzika je izgleda bila u drugom planu.
Mehanika igre je standardna, kao i za sve akcione RPG-ove, uz opasku da ovde mnogo podseća na Assasins Creed naslove. Mora se napomenuti da su izgleda autrima Shadow of Mordora upravo AC igre poslužile kao zvezda vodilja za razvoj. Mapu otkrivate pomoću “reforge tower” spela, koji je ekvivalent sinhronizaciji u AC igrama. Takođe, mapa mnogo podseća na asasinske, sa mnoštvom opcionih misija i stvari za skupljanje ( artefakti, natpisi koje otkrivate u wrath modu idt ). Wrath mod je nešto što mnogo podseća na eagle eye ( ponovo AC ) pri čemu ulaskom u taj mod dobijate na raspolaganje elfovske moći vašeg duha-saputnika. Borbe su odlično odrađenei pravo je uživanje tamaniti orke kombinacijama napada nožem, mačem i lukom ( elfovski luk koji omogućava eliminisanje protivnika na daljinu ) . Bliska borba se bazira na kontra-napadima po uzoru na Batman-Arkham Knight. Orci imaju veoma veliki aggro range i veoma je lako da na sebe navučete poveći broj istih. To u principu nije problem sve dok se ne pojave kapetan ili warlord koji su znatno moćniji od običnih prašinara i mogu da vam zadaju glavobolje. Upravo ti rangirani orci predstavljaju okosnicu Nemesis sistema. Naime, u opcionom ekranu imate pregled oficira Sauronove armije. Postoje tri reda kapetana i ukupno 5 warlorda koji odgovaraju direktno Sauronu. Orci kao orci, koliko mrze ljude toliko se mrze i međusobno tako da se kapetani često izazivaju na dvoboje u kojima pobednik napreduje u hijerarhiji dok poraženi ostaje u blatu, obezglavljen. Takođe, ako vam se desi da poginete, bilo tokom misije bilo tokom bezbrižnog branja cveća po mapi, ork koji vam je presudio dobija unapređenje. Što više orkovskih kapetana ubijete, glas o vašim podvizima je sve glasniji i vodi vas konačnom obračunu sa Crnom Rukom. Nemesis sistem je sjajno implementiran i pravo je uživanje gledati previranja u Sauronovoj armiji. Čak ćete u jednom trenutku i jednom mizernom orku pomoći da preživi i čak i da napreduje u službi, a on će vam zazvrat omogućiti da se opasno približite i najmoćnijim oficirima orkovske armije. Pored Nemesis sistema, implementirani su i talenti koje otključavate investiranjem poena koje ste zaradili eliminacijom neprijatelja. Osim toga prisutan je i runeforging kao vid unapređenja oružja i konzumiranje biljaka u cilju obnavljanja zdravlja ( što bi valjda trebalo da predstavlja neki rudimentirani sistem alhemije, šta li).
Glavna priča odvija se u tri smera. Na jednoj strani je odbegli rendžer kome ćete pomagati u oslobađanju robova i sabotiranju orkovskih garnizona. Na drugoj strani je vaš drugar ork, živopisnog imena Ratbag. Mnogo glavobolje će vam zadati održavanje te šeprtlje u životu jer će vam njegove informacije biti od velike koristi. I na kraju, tu je i vaš drugar elfovski duh kojem ćete morati pomoći da se seti ko je i zašto se našao u procepu između svetova. Taj treći set misija je možda i najbolji. Pojavljuje se čak i golum, koji će steći elfovo poverenje i odvesti vas do nekoliko prastarih artefakta koji sadrže fragmente vilenjakovog sećanja. Kada proživite viziju u kojoj se seti svog identiteta, ostaćete blago zatečeni interesantnim razvojem situacije. To naravno važi samo u slučaju da niste na pitanje “Ko je iskovao 3 vilenjačka prstena moći?” odgovorili sa: Sauron. Naravno, u pitanju je Kelebrimbor “Srebrna Ruka”, sin Kurufinov, najveći kovač Eregiona u Drugom Dobu koga je ubio upravo Sauron. Ako niste detaljno upoznati sa Tolkinovim svetom, ovo vam neće značiti mnogo i samim tim neće ostaviti utisak, ali u suprotnom daje osećaj da su se scenaristi potrudili da priči daju dozu originalnosti. Kelebrimbor je sjajno odrađen lik i njegova patnja je verno predstavljena , pogotovo na kraju kada herojski uništi Sauronovu fizičku formu i tako omogući da se dese događaji opisani u Gospodaru Prstenova.
Izuzevši tehničke manjkavosti koje se pre svega odnose na neposlušnu kameru, nedostatak boja i lenjost razvojnog tima koja se ogleda u trpanju konzolnog menija u PC naslov, overall igra predstavlja odlično iskustvo. I pored visokih zahteva u preporučenoj konfiguraciji, naslov je dobro optimizovan i radiće i na slabijim konfiguracijama. Gledajući prijem igre širom sveta, stiče se utisak da će ovo biti veliki hit, što će verovatno rezultirati nastavcima. E sad, u Novembru nam stiže AC Unity koji predstavlja direktnog konkurenta ovom naslovu. Da li će posle toga neko pričati o Senci Mordora? Ostaje da se vidi.
Autor: Borislav Lalović