Tower of Guns je jedna od onih igara koja je dosta dobro objašnjena samim imenom – u pitanju je toranj prepun naoružanja, najrazličitijeg tipa, boja, veličina, eksplozivnosti i projektila. U dnu tog tornja nalazite se vi, sa vašim oružjem. Cilj je da stignete do vrha. Šta vas čeka na vrhu? Niko ne zna. A ne bi trebalo ni da vas bude briga? Zbog čega?
Zato što je Tower of guns jedna od najluđih i najhaotičnijih igara koje smo probali u proteklom periodu. Dizajner kaže da je u pitanju „igra za pauzu za ručak“ čime hoće da kaže da se igra brzo i da se partija završava u razumnom roku. I zaista je tako. Nema potrebe ni da pamtite gde ste stali, jer se sve igra iznova i iznova. Da pojasnimo malo bolje – Tower of Guns predstavlja oldschool pucačinu u najboljem maniru Quakea i Unreal Tournamenta. I kada to kažemo, zaista tako i mislimo, jer vam je, primera radi, dupli skok omogućen od samog početka igre. Vremenom ćete moći da unapredite lika i sa četvorostrukim skokom. Sećate se možda strejf skoka i circle strafe skoka iz Quakea? Svega toga ima i u ToG-u i šta više, neophodno je konstantno izvoditi ove poteze ukoliko želite da ostanete živi.
Sve funkcioniše tako što na početku partije odaberete oružje i poboljšanje koje ćete koristiti. Ova lista vremenom će se proširivati novim dodacima i naoružanjem koje ćete otključavati igranjem. Igra počinje i vi iz glavne prostorije prelazite u narednu. Od ovog trenutka, kompletan ToG svet slučajno se generiše svaki put kada pokrenete igru. Izgled prostorije, broj protivnika, njihov tip, poboljšanja koja „padaju“ kada ih ubijete i sve što vidite na ekranu biće potpuno različito. Šta više, „glavonje“ će se takođe pojavljivati slučajno, pa vas sačekaju možda već na drugom spratu tornja. Od trenutka kada uđete u prvu „borbenu“ prostoriju kreće potpuni haos – sa svih strana pucaju na vas, vi pucate na njih, pazite da vas ne pogode i pritom skupljate poboljšanja i dodatke, kako bi vam naredni prelazak bio (možda) nešto lakši. Da biste stigli do vrha tornja biće vam potrebno oko sat vremena. Ali ono što ova igra nudi a nije tako često jeste mogućnost da je prekinete kada god poželite a da i dalje ne mislite da ste prestali da igrate u nezgodnom trenutku i da imate „nezavršenu priču“. Sve što ste pokupili do tog trenutka ostaće u vašem inventaru, a naredno igranje će ionako iznova generisati nivo tako da vam kompletno „obrtanje“ ne znači puno.
Pored humora na početku igre i tokom njenog odigravanja u vidu šaljivih dijaloga, zabavni momenat pretočen je i na samu mehaniku igre. Kreature koje vas napadaju veoma su neobične za bilo koji vid video igara a ono što je posebno zanimljivo jesu na primer smešna oružja (možete pokupiti pištolj koji na primer ispaljuje neverovatno slabe metke koji praktično ne služe ničemu) kao i predmeti koji na primer prave balone od ubijenih protivnika i tome slično. Međutim, nisu svi dodaci beskorisni – u među korisnim ima potpuno ludačkih. Na primer, volite lanser raketa? Kako bi vam se dopalo da nabavite „sačmara“ dodatak za lanser raketa i da ih u isto vreme lansirate dvadeset? Interesantno, jelda? Nije ni sve tako „ružičasto“. Ukoliko se prevarite i pokupite unapređenje (možda bolje unazađenje) koje ne treba, težina igre će se trenutno povećati. Možda iz ovog a možda i iz nekog kompletno drugog razloga, tek, glavni meni ne donosi detaljnija pojašnjenja oko unapređenja kako lika, tako igre i oružja, što se može smatrati i kao propust jer bi asistencija ovog tipa pomogla da se bolje sagledaju sve opcije i mogućnosti za prelazak nivoa.
Grafika je možda i najslabiji aspekt igre, ukoliko je povezujete sa današnjim standardom. Neobična je i ume da pomalo zasmeta. Međutim, možemo reći da je vizuelni aspekt u ovoj igri u drugom planu, posebno što bi za ovakav haos na ekranu koji proizvede 50 protivnika, 100 projektila i 200 kojekakvih predmeta koji ispadaju na sve strane najverovatnije zahtevao „zver“ od mašine.
Ukoliko ste stari FPS-ovac, pustite mašti na volju i isprobajte Tower of Guns. Posebno ukoliko tražite način da se brzinski zabavite u pauzi posla ili učenja.
Autor: Bogdan Diklić