Sa kojim predrasudama ste se vi najčešće susretali kada spomenete esport?
#1: „Esport nije pravi sport“
Jedno od najčešćih pogrešnih mišljenja o esportu jeste da to nije „pravi“ sport. Iako je tačno da elektronski sport ne uključuje trčanje ili skakanje, poput tradicionalnih sportova, on ipak zahteva izuzetnu koncentraciju, strategiju i koordinaciju. Esport igrači treniraju satima kako bi usavršili svoje veštine, baš kao i sportisti u tradicionalnim sportovima. Oni analiziraju partije, vežbaju timsku igru i takmiče se na turnirima. Kao što su šah ili golf priznati zbog mentalne discipline, i ova vrsta sporta zaslužuje priznanje zbog svojih specifičnih zahteva.
#2: „Elektronski sport podstiče nezdrav način života zbog previše vremena provedenog pred ekranom“
Zabrinutost zbog vremena provedenog ispred ekrana je opravdana, ali esport je mnogo više od samog igranja video igara. Istina je da se tokom vežbanja i priprema za turnire dosta vremena provodi ispred ekrana, ali svi profesionalni timovi imaju svoje lekare, fizio i psihoterapeute upravo kao i timovi u tradicionalnim sportovima kod kojih se takođe javljaju različite tegobe i zdravstveni problemi svojstveni tom sportu.
#3: „Video igre ne podstiču razvoj korisnih veština“
Naprotiv, esport je moćno sredstvo za razvoj ključnih životnih veština. To se pre svega odnosi na timski rad jer uspeh u esportu često zavisi od efikasne saradnje. Igrači moraju jasno da komuniciraju i da zajedno rade kako bi postigli određen cilj, slično kao u košarci ili fudbalu. Kritičko razmišljanje i strategija: Bilo da se radi o odbrani baze ili odlučivanju kada povući ključni potez, od igrača se zahteva brzo odlučivanje i strateško planiranje.
Takođe, video igre poboljšavaju sinhronizaciju između vida i pokreta ruke, što direktno utiče na preciznost i brzinu. Mnoge igre podstiču igrače da obraćaju pažnju na celu sliku na ekranu, a ne samo na centar. Ovo podstiče razvoj brzog skeniranja prostora i korišćenje perifernog vida što je korisno u stvarnom svetu (vožnji i sportu npr). Brojne studije su pokazale da igrači, naročito oni koji redovno igraju brze igre, imaju značajno niže vreme reakcije u testovima nego oni koji ne igraju. Ovo se odnosi kako na fizičke, tako i na kognitivne refleksne odgovore.
