Danas smo se sastali sa Milošem Fearsc Krtićem, gejmerom, nekadašnjim profesionalnim Dota 2 igračem a danas organizatorom jednih od najvećih Esports turnira u svetu, kako bismo pogledali na Esport iz nekog drugog ugla i saznali nešto više o ovoj vrsti posla.
Dobar dan Miloše! Za one koji ne znaju, kako bi nam opisao čime se ti tačno baviš?
Miloš: Pre svega, pozdrav Tea i hvala na pozivu. Ja sam pre svega gejmer, laički rečeno uživam da igram igrice. Gejming mi je ljubav, hobi, posao, druženje, dodatno iskustvo i sve što se može dodati tome. Trenutno se bavim organizacijom tier 1 turnira u svetu, takoreći plan i program od samog početka do realizacije main eventa / stage-a. Počevši od otvorenih kvalifikacija (zavisi koji je naslov u pitanju), pravljenje bracketa, pozivanje timova, pisanje pravila za svaki turnir do bookovanja hotela odnosno ceo hospitality. Zatim, kada su zatvorene kvalifikacije, tu mi hostujemo mećeve, servere, nadgledamo sve šta se dešava, pratimo i primenjujemo pravila ukoliko neko prekrši, dajemo penale, dajemo ili oduzimamo poene itd. Eto, to bi bilo nešto ukratko da kažem.
Da li bi nam opisao jedan tvoj radni dan?
Miloš: Ufffff, ovo uopšte nije lako jer ni jedan dan mi bukvalno nije isti. Pre svega, zavisi gde se nalazimo no ajde prvo da opišem kada sam u firmi. U zavisnosti kakav mi je dan, zavisi spavanje i budjenje. Ukoliko je prvi dan nekog turnira, buđenje oko 7:00am, spremanje i spuštanje na doručak negde oko 7:30am. Polazak do firme negde oko 8:15am ( firma se nalazi 15tak min hoda od hotela ) tako da stignem negde uvek oko 8:30am. Lagana kafica pri dolasku i spremanje za radni dan. Ekipe / timovi stižu negde oko 9:00am ( da bi se spremili, zagrejali, popili i oni kaficu itd ) sa official početkom od 10h. 9:50 je najkasnije kada timovi moraju biti spremni odnosno na serveru jer kamere uveliko snimaju. Još jednom se proveravaju sve regularnosti igrača pre samog početka. Počinje meč ( i u zavisnosti koji je naslov u pitanju ) u prostoriji je dozvoljeno da budu samo 5 igrača + trener (i ja sudija) Nadgledam mečeve, pomažem ukoliko imaju nekih tehničkih problema oko računara i razgovaram sa produkcijom u live programu, šta se dešava itd. Naravno, ovo sve zavisi gde se trenutno nalazimo, u kojoj smo državi jer ne znamo koliko je hotel udaljen od arene ili studia gde bi to radili itd.
Šta je potrebno da neko zna/uradi da bi se bavio tom vrstom posla?
Miloš: Generalno je neophodno poznavati istoriju i mehaniku igrice. To je ukoliko treba da prepoznate da li neko cheatuje, da li je to možda neki bug u igrici itd. Sa druge strane, mislim da bi sve drugo došlo kroz posao. Učilo bi se usput, što bi se reklo, jer uvek postoji neko sa strane ko bi ti pokazao šta i kako se radi. Takođe, prvobitno je neophodno da se stekne neko online iskustvo kroz mnoštvo platformi koje nude usluge online turnira.
Da li možda imaš neki savet za mlade ljude koji bi voleli da rade isto što i ti?
Miloš: Savet za mlade je da treba prvo da objasne svojim roditeljima (pokazati klipove, dočarati prisustvo u areni tako što ćete ih nekako odvesti na neki turnir) da gejming uopšte nije traćenje vremena ili nešto slično. Naravno, stojim uvek da je škola/fakultet, edukacija prioritet i da se tek nakon toga posvete gejmingu. Naši roditelji i dalje misle da je “igranje igrica” gubitak vremena i da sa tim nećeš ništa postići. Daću vam deco jedan prost primer, pretpostavljam da svi znate ko je Navi S1mple, elem upoznali smo se na nekom Majoru gde smo pričali o tome zbog čega je on GOAT. Ima preko 21 MVP-a, 10 osvojenih t1 turnina + Major i sad zamislite, dečko čak nakon osvojenog Majora, se vratio u svoju sobu da nastavi da igra Pub ili Scrim. Poenta jeste, “commitment i practice makes perfect”. Stolica mora da se zagreje u svakom mogućem pogledu.
Šta je bilo potrebno da prođeš do sada da bi bio na toj poziciji kojoj si trenutno?
Miloš: Što se mene tiče generalno, pričam isključivo za sebe, nikada mi ništa nije bilo teško da uradim kada je gejming bio u pitanju. Tako da meni danas da kažu, moraš da radiš 20h bez prestanka, meni to ne bi bio nikakav problem. Totalno je drugačija situacija danas no pre 10-15 godina što se tiče gejminga i esportsa generalno. Mnoštvo neispavanih noći (to dolazi u opisu posla jer nisi gejmer ako ne igraš noću haha), odlaganja nekih putovanja, izlazak u provod itd. Naravno bilo je i izuzetaka ali vrlo retko tad. Bezbroj volonterskih situacija i turnira. Da ne kažem da smo bili ograničeni samo na svoju regiju za turnire, po osvojenom turniru kao nagradu smo imali vreme u igraonici itd. Dok je sada totalno druga priča.
Često putuješ zbog posla, koja putovanja do sad su ti ostala u najlepšem sećanju?
Miloš: Tako je, nekada znam i da budem više od pola godine van zemlje i to nije ništa strano. Nekada je stvarno neophodno da budem maltene na više lokacija u isto vreme. Najiskrenije, ne znam šta bih mogao da izdvojim kao najlepše sećanje jer bukvalno svaki odlazak je neka druga destinacija. Možda bi mogao da odvojim malo sa strane Kinu i Mexico, dva različita kontinenta, dva različita sveta i kulture. Kina je generalno ispred sveta što se gejminga tiče (ne znam još za Japan ali biće uskoro valjda) jednu deceniju sigurno. Osećao sam se kao malo dete tamo. Ulična hrana im je fantastična. Imaju mnoštvo tih retro klubova, gde možeš videti neke konzole koje nikada nisu bile predstavljene evropi ili svetu. Zatim Space needle koji se nalazi u samom centru Shanghaia, gde kada se popnete na vrh, vaše oko ne može da vidi kraj grada nigde. A što se Mexica tiče, sve je kao u filmovima što se da primetiti. Svi maltene voze nabudzene truckove ili cabrio Linkolne, nose oko čela bandane i zakopčane košulje na 1 dugme. Takođe, ulična hrana im je slična našoj. Non-stop neko okreće neku pljeku (samo nije pljeka, ne bih znao šta je) ali ukus je maltene isti. Nešto što se da primetiti jeste, da tamo NIKO ali baš NIKO ne želi da priča Engleski.
Nedavno je održan PGL major, možeš li da nam kažeš nešto o tome, kako je bilo?
Miloš: Čast i zadovoljstvo mi je da sam organizator prvog PGL CS2 Majora u istoriji. Što bi naši rekli: “osećaj za feeling je bio fantastičan”. Namenski smo odabrali Dansku, da bude gost preko 150 000 ljudi kroz 4 dana jer je poznato da su Danci generalno koren današnjeg Esporta. Što se Kopenhagena generalno tiče, nije mi se svideo nešto puno jer smo bili u Februaru/Martu gde je svaki dan maltene padala kiša i duvao snažan vetar. Ali ovako generalno, svi su druželjubivi, gejming im je prioritet. Svakako nezaboravno iskustvo, moram priznati, jer samo rečima ne bih mogao da opišem ceo tok događaja.
Koja je tvoja omiljena video igra? I da li pored svega i sad stižeš da je igraš?
Miloš: Counter-Strike i Dota. Mislim da je skroz nepotrebno objašnjavati ove naslove jer ove dve igrice su srž i koren današnjeg gejminga i esporta. CS igram bukvalno od samog izlaska igrice, 1999. smo dobili prvi invite tada za “neki mod” u Half-Lifeu da se isproba od strane Sierre corp. Sve ostalo je istorija. CS i Dota su na sceni preko 20 godina i ne postoji ni jedan naslov koji bi mogao da im parira u Esportu. Dotu igram paralelno od 2004. (tadašnji WC3 mod) pa do dana današnjeg. Za satnicu ne bi smeo da komentarišem ili da kažem koliko je tu utrošenog vremena jer ovde ništa nije utrošeno, potrošeno ili pogrešno investirano, da nije ovih naslova, verovatno ne bih bio gde jesam i ne bih se bavio gamingom. Što se tiče igre, iskreno ne stižem da igram kao što sam nekada mogao. Nemam toliko slobodnog vremena a i kad sam kod kuće, želim malo da se odmorim. Kad se odmorim, e onda se skupimo i bacimo 5-6 kantera (noću naravno jer ko igra CS preko dana). U svakom slučaju, mislim da i kada napunim 50-60 godina, i dalje ću igrati i CS i Dotu.
Hvala ti na odličnom intervjuu!
Instagram: https://www.instagram.com/pgl_fearsc/
Facebook: https://www.facebook.com/fear.sc.1/
X: https://x.com/fearscdota
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord i Viber grupi za sve vesti o esportu
