Darkini su tri puta prokleti – jednom od drevnog neprijatelja sa kojim su se suočili, drugi put padom svoje veličanstvene imperije, i na kraju od izdaje koja ih je proklela za čitavu večnost.
Kada su pobunjenici iz Itakije naivno oslobodili Void u borbu, Šuriminu odbranu su činili, kao i uvek, legendarni Uzvišeni. Prožeti snagom Sunčevog Diska, ovi ”bogovi-ratnici” su se uzdizali iznad smrtnih vojnika, podjednako lako su imali i magiju i oštricu, i na kraju su pobedili. Uprkos tome, užasi rata su uzeli veliki danak, a oni koji su to zapamtili, nikad vise nišu bili onakvi kakvi su bili nekada.
Vekovima kasnije, sa gubitkom moćnog Azira u trenutku njegovog sopstvenog rituala Uzvišenja, Šurima je pala. I ako očigledno besmrtni, bogovi-ratnici su rođeni ljudi – postepeno, bez cara koji bi ih vodio, mnogi od preživelih Uzvišenih su počeli da posustaju, jer su se njihove stare, sitne ambicije ponovo pojavile. Učili su se zabranjenim čarolijama, i došli do toga da vide sebe kao pravedne naslednike sveta. Raspršeno smrtno stanovništvo nazivalo je ove tirane Darkinima, kletva koja se grubo na drvenom jeziku prevodi kao ”pali” (the fallen).
Ali čak ni tama nije mogla da pobegne od bolesti duše koja se toliko dugo borila protiv Voida. Posle vekova u nelagodnom savezu, oni su se neizbežno okrenuli jedni protiv drugih – i tako je poceo Veliki Darkin Rat.
Ovaj sukob se proširio iz Šurime u Valoran, i šire. Bogovi-ratnici i njihove vojske bili su nezaustavljivi, a sve nacije su bile slomljene između njih. Izgledalo je kao da će to biti kraj svega postojećeg.. dok se , neočekivano, čarobnjaci Runeterre nisu pojavili i naučili ih kako da zarobe Darkine. Kroz tajnu i lukavu veštinu, fizički oblici Uzvišenih mogli su se spojiti sa nebeskom silom u njihovim srcima, i vezati ih za oružja koja su nosili. Dok su njihovi lideri zauvek zarobljeni, divlje horde su bile slomljene i ubijene.
Ova Darkin oružja bila su skrivena, mnoga od njih su bila pažljivo čuvana od strane smrtnih civilizacija koje su rasle posle toga – jer je bilo jasno da se takva moć moze zarobiti, ali nikada i uništiti.
I, ako takva sila padne u pogrešne ruke, Darkin će opet preovladati.
Aatrox
Nekada počastvovani branioci Šurime protiv Voida, Aatrox I njegova braća su eventualno postali pretnja Runeterri, I poraženi su lukavom magijom. Ali, Aatrox, koji je bio vekovima u zarobljeništvu, je prvi došao do slobode, i korumpirao je i transformisao one koji su bili dovoljno naivni da pokušaju da koriste magično oružje koje je sadržalo njegovo jezgro (essence). Sada, sa ukradenim telom, hoda Runeterrom u brutalnoj verziji njegove prethodne forme, tražeći apokaliptičnu i dugo očekivanu osvetu.
Mešajući ga sa Bogom ili Demonom, mnogi su pričali priče o Darkin Oštrici.. ali samo su retki znali njegovo pravo ime, i priču njegovog pada.
U Davnim vremenima, mnogo pre nego što je pustinjski pesak progutao carstvo, moćni heroj Šurime je doveden ispred Sunčevog diska da postane avatar danas vec zaboravljenog nebeskog ideala. Preoblikovan u jednog od Uzvišenih, njegova krila su bila zlatna svetlost svitanja, a njegov oklop je svetlucao kao sazvežđe nade.
Ime mu je bilo Aatrox. Bio je na čelu svakog plemenitog sukoba. Njegovo ponašanje je bilo tako pravično da su ostali bogovi-ratnici uvek bili na njegovoj strani, a deset hiljada smrtnika Šurime je pratilo njegove korake. Kada je Setaka, uzvišena kraljica-ratnica, tražila njegovu pomoc protiv pobune Ikatije, bez oklevanja je odgovorio na njen poziv.
Ali niko nije mogao da predvidi koliko će užasa osloboditi pobunjenici – Void je brzo preplavio svoje vladaoce iz Ikatije i počeo da uništava živote svih koji su stajali na putu.
Posle mnogo godina borbe u očaju, Aatrox i njegova braća su zaustavili napredak Voida i zapečatili najveće pukotine. Ali preživeli Uzdignuti, samoproglašeni “Rođeni iz Sunca”, su zauvek promenjeni onim na šta su naišli. I ako je Šurima trijumfovala, svi su izgubili nešto u njihovoj pobedi.. čak i plemeniti Aatrox.
Vremenom, Šurima je pala, kao što i sve imperije padnu.
Bez monarha koje bi branili, ili egzistencijalne pretnje Voida da ih testira, Aatrox i ostali “Rođeni iz Sunca” su počeli da se sukobljavaju, i eventualno je to preraslo u rat za ruševine njihovog sveta. Smrtnici su vremenom njih zapamtili po novom, prezirnom imenu: ‘Darkin’.
U strahu da su pali Uzvišeni bili opasni za opstanak Runeterre, još od dolaska Voida, Targonianci su se umešali. Rečeno je da je aspekt Sumraka dao smrtnicima znanje da uhvate Darkine, i novorođeni aspekt Rata je ujedinio mnoge u borti protiv njih. Neustrašivi, Aatrox i njegova vojska su bili spremni, i on je kasno shvatio da su bili zavarani. Sila veća od hiljade smrtnika povukla ga je u mač koji je nosio sa sobom u bezbroj bitaka, i zauvek je vezala njegovo besmrtno jezgro za mač.
Njegov mač je bio zatvor, koji je zapečatio njegovu svest u večni mrak, oduzimajući mu čak i slobodu da umre. Vekovima se odupirao ovom paklenom zatvoru.. sve dok neki bezimeni smrtnik nije bio dovoljno glup da pokuša da iskoristi mač. Aatrox je iskoristio ovu priliku, forsirajuci svu njegovu volju i imitirajuci njegovu originalnu formu na svog nosioca, mada je taj proces brzo iscrpio sav život iz novog tela.
U godinama koje su usledile, Aatrox je nastanjivao mnogo domaćina – muškarce i žene izuzetne snage ili hrabrosti. Iako je njegovo shvatanje takvih magija u životu bilo ograničeno, naučio je da preuzme kontrolu nad smrtnikom u trajanju jednog daha, a u borbi je otkrio da brojnim žrtvama može da stvori sebe mnogo jačeg i većeg.
Aatrox je putovao svetom, očajnicki, beskrajno, tražeći način da se vrati u njegov Uzvišeni oblik.. ali zagonetka mača je ostala nerešena, i vremenom je shvatio da se nikad neće osloboditi toga. Meso koje je ukrao i grubo oblikovao davalo je više utisak rugla nego njegove bivše slave – kavez samo malo veći od mača. Očaj i prezir nastanili su njegovo srce. Nebeske sile koje je Aatrox nekada imao izbrisane su iz sveta, i svih sećanja.
Boreći se protiv ove nepravde, došao je do rešenja koje je jedino moglo nastati u očajanju zatvorenika. Ako ne može da uništi mač ili se oslobodi, onda treba da se suoči sa tamom.
Sada, Aatrox ide ka svom nemilosrdnom cilju, donoseći rat i smrt gde god zakorači. On se drži uzaludne nade – ako može sve što postoji da dovede do finalne, apokaliptične borbe – gde će sve da bude uništeno – onda će možda on i njegov mač prestati da postoje.
Varus
Jedan od drevnih Darkina, Varus je bio smrtonosni ubica koji je voleo da muči svoje neprijatelje, dovodeći ih gotovo do ludila pre nego što bi ih pogodio sa smrtonosnom strelom. Bio je zatvoren na kraju Velikog Darkin rata, ali je vekovima kasnije pobegao u izmenjenim telima dva Ionianska lovca – oni su ga nesvesno pustili, prokleti da nose luk koji je sadržao njegovo jezgro. Varus sada traži one koji su ga zarobili, kako bi ostvario njegovu brutalnu osvetu, ali smrtne duše u njemu i dalje pokušavaju da se odupru svakom njegovom koraku.
Bez obzira na to što će kasnije postati, Varus je bio uzor lojalnosti i časti. On je bio vešti strelac drevnog carstva Šurime, postavljen je kao upravnik hrama u istočnim državama, i on je ovu dužnost držao kao nešto najsvetije što postoji.
U najranijim fazama rata sa Ikatijom, i ako je ležala daleko od tog prokletog mesta, napadnuta je Varusova domovina. Dok su drugi čuvari napuštali svoje pozicije da bi se pridružili odbrani okolnih sela, on je sam ostao, vrišteći od straha od svake strele koju je ispalio – jer je izabrao da održi svoje zakletve, a ne da se vrati kući kako bi zaštitio svoju porodicu.
Izaslanici vojske Uzvišenih, našli su ga da kleči u svečanom činu meditacije među leševima svojih neprijatelja. Rečeno je da je njegov hladni pogled uznemirio i same bogove-ratnike, a ipak, u znak priznanja za njegovu plemenitu žrtvu, Varusu je ponuđeno mesto u njihovim redovima.
Kao jedan od Uzvišenih, bio je potpuno opčinjen potragom za osvetom protiv Ikatijanaca, i užasima horora Voida koje su oni oslobodili. Vrlo je verovatno da Varus nije u potpunosti shvatio konačnu pobedu Šurime u tom ratu, tako je njegov um postao izopačen – da nije shvatio ni pad carstva vekovima kasnije. Zločin nakon zavere je zamagljen, ostavljajući ga kao povučenog, bezosećajnog ubicu, preoblikovanog i poslatog u borbu bezbroj puta od strane njegove degenerisane braće.
Njegovo ime je postao simbol straha u celom svetu.
Darkin.
Sukobljeni među sobom, uništili su svakog drugog ko je stajao protiv njih. Svojim kristalnim lukom, Varus je ubio neprijateljske heroje i zapovednike, pomagajući Darkinu da porazi čitavu smrtnu vojsku sa još većom lakoćom.
Na kraju, Varus je sateran u ćošak od strane vastajinskih moon-stalker-a i smrtnih mađioničara u službi Valoranske kraljice u zlatnom oklopu. Vezali su ga za luk, ostavljajući ga da zavija u nemoćnom besu. Do tada je bio poznat uticaj Darkina, a ipak, kraljica je odlučila da koristi smrtonosno oružje u poslednjim danima rata, rado se žrtvovajući za veću pobedu.
U mesecima koji su usledili, kraljica je odvela Varusa do Prvih Ostrva – ona koja će kasnije biti poznata kao Ionia. Sada, kada je imala luk sa Darkinom kod sebe, postala je čudovište, i njen poslednji čin bio je da naredi svojim sledbenicima da je sahrane živu u bunar do kojeg ne dopire svetlost, duboko ukopan ispod planinskog hrama, koji se nalazi iznad sela Pallas.
I tamo je Varus bio zarobljen, kako prirodnom magijom Ionije, tako i ritualima čuvara hrama.
Luk je ostao skriven vekovima, nepoznat, netaknut i gotovo zaboravljen, sve dok Noxianski napadači nisu napali Prva Ostrva. Dva lovca – Valmar i njegova srodna duša, Kai – borili su se protiv prvog talasa u hramu u Pallasu. I ako je njihova hrabrost bila velika, i ako su oterali napadače, Kai je bio smrtno ranjen, a Valmar ga je uneo unutra, verujući da bi ga zabranjena magija bunara mogla vratiti.
Ali hram je držao samo prokletstvo, i oba lovca su progutana od strane oslobođene moći Darkina u njemu. Svaka čestica njihovih tela je bila oslobođena i ponovo spojena da bi zajedno stvorili novo telo, telo koje je bilo u stanju da oslobodi Varusa iz njegovog zatvora. Ono što je izašlo iz bunara bilo je stvorenje koje je bilo jače nego što je ijedan čovek mogao da bude, bledo i neljudski prelepo, polu čovek – polu Darkin. Nakon više od hiljadu godina, Varus je ponovo rođen.
Čak i tako, delovi čoveka i Darkina ovog nesavršenog oblika su u stalnom kretanju, pri čemu i jedna i druga polovina uspevaju da izvuču kontrolu na kratko vreme pre nego što preuzme drugi. Varus se bori da uništi dve smrtne duše jednom za svagda, i osveti se za uništenje svoje rase. Ipak, Kai i Val se bore protiv njegovog zlobnog uticaja, nadajući se da njihova ljubav moze prevazići mržnju Darkina.
Koliko dugo mogu izdržati Varusa u sukobu, to je svakome nagađanje – ali ako ovaj sadistički i egoistički ubica uspe da u potpunosti dominira svojim novim domaćinom, sigurno je da će pokušati da se ponovo spoji sa drugima svoje vrste i da sve u Runeterri pretvori u pepeo.
Kayn
Nepobedivi korisnik smrtonosne magije senke, Sheida Kayn se bori da dostigne svoju pravu sudbinu – da jednog dana povede Red Senke (Order of Shadow) u novu eru nadmoći Ionie. On drži svesno tamno oružje Rhaast, ignorisajući to što postepeno koruptira njegovo telo i um. Postoje samo dva moguća ishoda: ili Kayn primorava oružje da prati njegovu volju.. ili će ga zlobna oštrica potpuno opčiniti, otvarajući put ka uništenju cele Runeterre.
Noxian po rođenju, Sheida Kayn i drugi poput njega bili su regrutovani kao deca vojnici, okrutna praksa koju su koristili samo određeni komandiri u ‘Boram Darkwill’ carstvu. Nakon katastrofalne bitke na placidijumu Navore, invazija je namerno preoblikovana u produženi rat iscrpljivanja. Ionijsko sažaljenje je bila slabost koju je trebalo iskoristiti – njihovi ratnici bi oklevali pre nego što bi ubili, navodno, nevine. Tako je, jedva u stanju da podigne oštricu koju je dobio, Kaynov prvi dan u borbi očekivan da bude i poslednji.
Napadajući pokrajinu Bahrl-a, Noxijanske snage su došle do ušća reke Epool. Kayn i ostali bili su banda nevolje, suočavajući se sa neorganizovanim bandama lokalnog stanovništva koje su branile svoj dom od povratničkih napadača. Dok su njegovi mladi drugovi ubijani ili bežali sa ratišta, Kayn nije pokazivao strah. Spustio je svoj teški mać i zgrabio pali srp, okrenuvši se prema šokiranim Ioncima baš kad su Noxijske trupe ušle sa boka.
Pokolj je bio zapanjujući. Farmeri, lovci – čak i mali broj vastajana – svi su bili zaklani bez ceremonije.
Dva dana kasnije, nakon što se u južnim provincijama proširila vest, Red Senke je došao da se suoči sa ovim strašnim prizorom. Njihov vođa, Zed, znao je da ovo područje nema taktički značaj. Ovaj masakr je zamišljen kao poruka. Noxus ne bi pokazao milost.
Treptavi sjaj čelika privuče mu pogled. Dete koje nije imalo više od deset godina ležalo je u blatu, upirajući svojim slomljenim srpom ka Zedu. Dečakove oči su gajile bol koji je poremetio njegove godine, a ipak izgorele od besa snažnog ratnika. Ta upornost nije bila nešto što se moglo naučiti. Zed je video ovo dete, napuštenog Noxijskog preživelog, orušje koje se moglo okrenuti protiv onih koji su ga poslali ovamo da umre. Zed je ispružio ruku i dočekao Kayna u Red Senke.
Učenici su tradicionalno proveli godine trenirajući sa jednim oružjem po svom izboru, ali Kayn je savladao sve – njemu, oružje je bio samo alat, on sam je bio oružje. Oklop je gledao kao težak teret, umesto toga on se prikrivao u senkama i ubijao svoje neprijatelje brzo i potajno. Ovakve brze presude usadile su strah u srcima onih koji su imali sreće da budu pošteđeni.
I kako je Kaynova legenda rasla, tako je i njegova arogancija. On je zaista verovao da će jednog dana njegova moć pomračiti čak i Zeda.
Ovo je navelo Kayna da prihvati svoj poslednji test, da potraži tamno oružje nedavno otkriveno u Noxusu, i da ga spreči da se ikad koristi protiv umornih branitelja Ionije. Prihvatio je bez oklevanja, nikada ne sumnjajuci zašto je izabran za ovaj zadatak. Zaista, tamo gde bi bilo ko drugi uništio živu kosu(misli se na oblik oružja, ‘scythe’) poznatu kao Rhaast, Kayn je to uzeo za sebe.
Korupcija se zadržala čim su prsti obuhvatili oružje, zaključavajući ih oboje u sudbinosnoj borbi. Rhaast je dugo očekivao savršenog domaćina kako bi se ponovo pridružio svojoj mračnoj braći i ponovo zavladao svetom, ali Kaynom neće lako vladati. Trijumfalno se vratio u Ioniu, ubeđen da će ga Zed imenovati novim vođom Reda Senke.