Da li vam BASE jumping u Wingsuit odelu zvuči kao sjajna zabava? Da li možda i pored toga niste spremni da se u realnosti izlažete svim rizicima koji bi došli uz ovo zadovoljstvo, pa vam onda ideja video igre sa datom tematikom zvuči kao dobar kompromis. To je otprilike izazov na koji je razvojni tim Gajin Entertainment iz Rusije želeo da odgovori sa svojom igrom Skydive Proximity Flight.
Sećate se verovatno vremena (ili možda ne?) kada su igre sa tematikom ekstremnih sportova bile kombinacija koja nije mogla loše da prođe. Ta dva su nekako prirodno išle zajedno. Međutim vremenom su se stvari promenile i da li zbog prezasićenja ili nečeg drugog, uglavnom igre ovog žanra danas svakako nisu ni blizu svoje slave iz najboljih dana u kojim je recimo na Metacritic-u najbolje rejtovana PS2 igra svih vremena Tony Hawk’s Pro Skater 3. Gaijin Entertainment je probao da sa svojom igrom Skydive Proximity Flight možda privuče deo ove publike ali čini nam se da su malo ipak „pucali u prazno“ ili jednostavno njihovi napori nisu bili dovoljno dobri.
Prva stvar koja će vam ostaviti utisak kada pokrenete Skydive Proximity Flight PS3 verziju koju smo mi testirali su kontrole koje su prepuštene sixaxis mogućnostima PS3 kontrolera. Dakle jedan of feature-a PS3 koji nikada nije zaživeo i koji je uvek posmatran kao gimmick (rekli bi smo sa razlogom), ovde je u prvom planu. Postoji opcija da promenite kontrole ali odluka developera šta bi trebalo da predstavlja default kontrolnu opciju svakako nije nebitna jer vam govori i o tome ne koji su način razvijali igru i čemu su prilagođavali gameplay. Verujemo da bi igru mogli da kontrolišete i sa volanom, guitar hero gitaricom ili bilo kojim drugim tipom kontrolera, poenta je da ono što su ljudi koji su razvijali igru stavili da bude default opcija svako ima svoju težinu u tom smislu. Tako da u samom startu prvi utisak koji igra ostavlja, kontrole – nismo oduševljeni.
Igra se sastoji od kratkih gameplay sekcija od po par minuta u kojima skačete sa litice i navodite vašeg lika kroz u arkadnom stilu definisane krugove u vazduhu, pri tome izbegavajući planinske grebene. Cilj i nije baziran na tome da lika uspešno prizemljite što u igri i nije neki izazov, već da prođete kroz što veći broj gore pomenutih krugova. Likovi koji su vam na raspolaganju su zaista prilično generički, čak bi smo rekli da se radi o članovima razvojnog tima mada nas za to nemojte držati za reč. Tu je devojka u mačkastom odelu koja je nama bila izbor za lika prilikom igranja.
Osim ove osnovne premise, igra zaista ne nudi ništa više. To je sve što ćete u ovom naslovu pronaći i ako vam to ne zvuči dovoljno, onda ovo nije naslov za vas. Naš utisak je da je konceptualno a i po izvođenju, ova igra je možda svoje mesto trebalo da potraži na iOS ili Android platformama a ne home konzolama. Igra inače izgleda prilično loše za PS3 standarde. Svrstali bi smo je negde na početak života trojke, tamo davne 2006, i to u donju klasu tadašnjih igara kojima se videlo da su „juče“ od PS2 naslova prešle u HD. Mužička podloga je takođe prilično generička i sastoji se od rock/metal tema koje po svom melodijskom kvalitetu jednostavno nisu pamtljive ili interesantne na bilo koji način. Developeri se nisu potrudili ni oko implementacije trofeja koji su nama u toku prvih pola sata igranja iskakali na sve strane, sve do momenta kada su obaveštenja postala iritantna.
Skydive Proximity Flight je u svakom smislu prosečno, pa ka ispod prosečno ostvarenje. Da se radi o igri od dva do tri dolara za mobilne platforme (na kojima bi motion kontrole imale više smisla) verovatno bi je preporučili kao time killer. Ovako kao full konzolni naslov, proverite samo ako baš nemate šta drugo.
Autor: Bojan Jovanović
PLAY! Zine br. 66 – Novembar 2013
