Flashback je pravi primer da neke stvari ne treba ponovo praviti. Originalna igra je bila neverovatno popularna 90-tih godina kada se prvi put pojavila na tržištu. Razlog za to je bila napredna grafika, zanimljiv način izvođenja i priča koja do tada nije bila viđena u video igrama. Zbog svega toga ovaj klasik se i dan dani visoko kotira po listama najboljih igara.
Upravo zato se dosta ljudi namrštilo na vest da se sprema remake ove igre no određenu dozu poverenja je ulivala činjenica da je vođa projekta Paul Cuisset, čovek koji je dizajnirao originalnu igru. Nažalost zebnja je bila opravdana jer je pred nama razvodnjena kopija koja je prilagođena današnjoj bum-tras generaciji.
Originalni Flashback je bio akciona platforma gde su se zagonetke smenjivale sa raznolikim neprijateljima. Ova nova verzije je smanjila prisustvo zagonetki na minimum. Ali ukoliko neko ne može da reši ni te najrudimentarnije zadatke tu je alat koji će vam obeležiti bitne stvari po nivou. Pošto je zagonetki malo akcenat je bačen na borbu pa je sada neprijatelja mnogo više. U staroj igri borba se sastojala u pažljivom pozicioniranju i napadanju u pravom trenutku. Sada je akcenat na mnogobrojnosti pa je igra zabavna u početku ali brzo postaje repetitivna i dosadna. Tome doprinosi i loš dizajn nivoa, jedina stvar koja je relativno verno iskopirana sa starije verzije. Često ćete morati da se vraćate nazad ne bili aktivirali neki taster da bi vam se otvorila mogućnost za dalje napredovanje. Veliki broj neprijatelja sa mnogo pešačenja nije recept za pravljenje zabavnih igara.
Grafika je još veći problem. Zbog želje da zadrže taj retro izgled animacija su nejasne pa ćete imati problema da tačno procenite šta će sledeće vaš karakter da uradi, dali će spretno preskočiti provaliju ili će ipak upasti a vas naterati da početne igranje od zadnjeg “save point-a”. Sa druge strane dizajneri su uspeli da zadrže taj vizuelni šmek pa će vam se neke lokacije činiti kao da su preslikane iz Blade Runner-a ili Tron-a. Zvučna komponenta je mnogo bolja u modernoj verziji a efekti su odlični.
Neke igre jednostavno ne treba dirati. Sećanje je varljivo i uvek čini neke stvari lepšim nego što su bile. Najveći problem Flashback je što ovo nije “remake” već je u pitanju razvodnjena kopija. Ukoliko ste suviše mladi da se sećate kako je izgledala originalna igra uz Flashback stiže i emulator sa originalnom igrom pa možete da ih uporedite.
Autor: Aleksandar (Kojot) Ašković
PLAY! Zine br. 66 – Novembar 2013