NBA 2K14 je najnoviji dodatak NBA 2K serijalu video igara koje su lansirane još 1999 godine (doduše, pod patronatom SEGE). To znači da je redni broj izdanja za jedan veći nego što je godina kojoj je igra posvećena. Za one sa slabijom matematikom, NBA 2K14 je zapravo petnaesto izdanje iz serijala. Ujedno, prvo izdanje koje pored trenutno aktuelnih konzolnih sistema dobija i svoju verziju za konzole (i dalje) naredne generacije i to već sredinom novembra. Naslovnu stranu igre krasi LeBron James kao i Miami Heat kao tim.
Kada smo već kod LeBrona, krenimo malo “naopakim” redom. Naime, pored toga što je poslužio kao “ikona” za igru, poznati košarkaš je bio i “muzički urednik” ovog naslova koji je odabrao svaku od numera, što je dovelo do toga da igra poseduje aktuelne muzičke hitove, za razliku od prethodne tradicije koja je podrazumevala nešto starije hit naslove. Tako ćete, usled ove promene, u igri pronaći i hitove kao što su Dart Punk – Get Lucky, Coldplay – Lost!, Eminem – Not Afraid, Imagine Dragons – Radioactive, Macklemore – Can’t Hold Us, Robin Thicke – Blurred Lines i tako dalje.
Dok se i dalje nalazimo u “naopakom” modu, pomenimo i drugi važan dodatak. Iako se igra zove NBA2K14, sa naglaskom na NBA, 2K sports je potpisao ugovor sa Evroligom (i to višegodišnji), oko uključivanja timova iz Evrolige u igru. Ovo obeležava i premijeru za evropske timove u ovom serijalu.
Najveći novitet je “Path to Greatness” mod u kojem vodite, da, pogodili ste, LeBrona u njegovom pohodu da osvoji što više šampionata i “pokida” kako bi dostigao i prestigao rekord od šest NBA šampionskih titula koji je postavio Majkl Džordan. LeBron to može da uradit sa svojim Majamijem, ili se možete opredeliti za to da sreću potraži na drugom mestu i sa nekim drugim klubom. Bez obzira na sve, ovaj mod je zaista dobro kreiran sa scenarijima, komentarima, međuscenama – jednostavno, kao da posmatrate dobar Diznijev film o “klincu” koji uspeva da ostvari sve svoje snove.
Međutim, problem nastaje ukoliko niste Džejmsov fan. Onda vas ovaj mod neće posebno interesovati i ostaće vam samo “standardni” modovi poput Moje Karijere, Mog Tima i tako dalje. Šteta je što neki dodatni modovi, kao što je “Association”, već dugi niz verzija nisu unapređeni i već pokazuju vremešnost. Naravno, sve je to manje važno kada se zna šta je za ove igre bitno – igrivost u društvu i samo izvođenje. Tu je 2K Games uradio jako dobar posao i dodatno unapredio serijal. Ove godine, glavna promena dolazi u vidu rekonfigurisanog desnog analognog džojstika koji sada vodi računa o kompletnom driblingu ali i šutiranju bez potrebe da koristite modifikator. Ovaj sistem funkcioniše jako dobro kada uspete da naučite razliku između driblinga (kada je potrebno džojstik brzo pomeriti u neku od strana) i šutiranja (kada je džojstik potrebno dugo držati u nekom od smerova).
Na ovaj način obezbeđeno je i lakše blokiranje šuteva, brže kretanje i odbrani i sve u svemu fluidnija igra. Lakše je čak i dodati loptu saigraču “na slepo”, izuzev što dobar deo uspešnosti takvog pasa zavisi od samih karakteristika igrača i njegovih sposobnosti da tako nešto uradi. Ono na čemu nažalosti i dalje treba dorade, iz godine u godinu, jeste to što igrači često “prolaze” jedni kroz druge, što se lopta teleportuje sa mesta na mesto, što odbrana često “sklizne” dalje nego što bi trebalo ostavljajući otvoren šut i tome slične stvari, koje su dobro poznate boljke serijala.
Naravno, sve su ove sitnije (osim u odlučujućem trenutku utakmice kada igrate sa prijateljima) greške i problemi koji ne umanjuju kvalitet sjajne igre kakva je NBA2K14. Izgled igre, grafika i zvuk, ukupna reprezentacija, izvođenje i zanimljivost su na najvišem nivou i nešto najbolje što industrija trenutno može da vam ponudi.
Autor: Stefan Starović
PLAY! Zine br. 66 – Novembar 2013
