Brothers A Tale of Two Sons je jedna od onih igara koje se pojave pravo niotkuda. U toku razvoja ovog projekta o njemu nije bilo nikakve priče što u današnje vreme gaming sajtova koji prikupljaju informacije sa svih strana i koji dnevno imaju i po dvadeset i više vesti, zaista nije lako postići (iako verujemo da ovakva nezastupljenost u medijima developerima nije ni bila cilj). Osim ovoga igra dolazi iz švedskog Starbreeze studija koji do sada nije imao slične projekte i ljubiteljima igara je poznat po potpuno drugačijim igrama. Čak i kada se pojavila, igra nije propraćena nekom marketinškom kampanjom. Međutim ovde do izražaja dolazi još jedna momenat današnjih medija. Ova igra nikada ne bi mogla da ima toliko dobru i efikasnu reklamu koliko će joj to biti ocene koje dobija na većini svetskih gaming publikacija (pa i našoj). Još jedna potvrda da će kvalitet uvek nekako uspeti da pronađe svoj put.
Kako ovo nije obična igra, tako ni njen opis ne može da bude baš običan. Prva stvar koju ćemo uzeti u obzir je to da ste već pogledali i videli ocenu. Takođe verovatno ste igru primetili i na naslovnoj strani našeg časopisa kao igru meseca. Dakle verujemo da ovaj tekst čitate sa polaznom idejom “hajde baš da vidim o čemu se ovde radi, očekujem dosta, ubedite me”. Zašto želimo ovo da istaknemo na samom početku? Zato što bi hteli već sada da vam kažemo da vas nećemo ubediti! To je jednostavno nemoguće. Brothers: A Tale of Two Sons je igra čije su najbolje osobine vezane za sveukupno iskustvo koje će vam igra kao celina pružiti. Povrh toga, bez zalaženja u teritoriju spojlera je apsolutno nemoguće opisati jedan od najgenijalnijih momenata game dizajna koji smo imali priliku da doživimo u poslednjih desetak godina. Naša početna ideja je bila da vam od jednog dela teksta jednostavno damo do znanja – odavde nastavite sa čitanjem tek kad ste prešli igru. Međutim odlučili smo se na kraju da to ipak ne uradimo i da vam Brothers predstavimo na način koji ne bi uključivao spojlovanje igre. Zato i ističemo, da bi vam bilo jasno naše oduševljenje ovim naslovom u potpunosti, moraćete da ga odigrate.
Brothers A Tale of Two Sons je downloadable igra koja je trenutno dostupna za Xbox 360 (ali će se već u septembru pojaviti i na Playstation 3 i PC-u). Igra se u žanrovskom smislu može svrstati u indie kategoriju, ako je indie legitiman kao pojam za žanr igara. Verujemo ipak da znate na šta mislimo. Igra je skromna po količini sadržaja, traje prilično kratko, produkcijske “vrednosti” su faktor koji potpuno ne igra nikakvu ulogu. Glavne osobine su inovativnost, smelost, art stil, atmosfera, interesantan pristup elementima game dizajna. Dakle indie u tom smislu.
Priča u igri je izuzetno minimalističkog pristupa. Na početku ste u vrlo kratkom roku upoznati sa dva brata, njihovom preminulom majkom i bolesnim ocem zbog koga dva brata kreću u potragu za nepoznatim lekom. U igri nema dijaloga i likovi se koriste nemuštim jezikom. Na samom početku kada preuzmete kontrolu nad braćom dočekaće vas nešto što će vam biti centralni utisak do kraja igre. Vi kontrolišete oba brata istovremeno. Brothers A Tale of Two Sons je single player co-op igra! Upravljačka šema se sastoji od dva thumbstick-a i dva dugmeta. Levi thumbstick i triger su za pomeranje i interakciju sa starijim bratom, desni thumbstick i triger sa mlađim. Ovakav način upravljanja u igri je zaista izuzetno interesantan i taj osećaj vas neće napustiti do samog kraja igre. Svako će tu biti i znatno više nego što bi želeli momenata kada ćete se pogubiti i kada će vam trebati sekund ili dva da zastanete i potvrdite koji thumbstick beše kontroliše kog brata. Ali bez obzira na ovo, ovakve kontrole su nešto što je nama ostalo zanimljivo do kraja igre. Plus za njih je vezan i taj genijalni momenat iz igre ali ovde stajemo, pošto smo na granici spojler teritorije.
Igra je smeštena u izuzetno zanimljiv svet. Ne dajte da vas zavara možda i pomalo neubedljiv dizajn braće kao i lokacija sa početka igre. Okruženja u Brothers A Tale of Two Sons su jedna od najboljih koja smo videli u bilo kojoj video igri. Ovo ne mislimo u tehničkom smislu (igru pokreće Unreal 3 endžin kad smo kod toga) već okruženja posmatrana iz umetničkog ugla. U prilog ovom utisku ide i kamera u igri koja je takođe malo remek delo. Pravi primer less is more pristupa. Možete je pomerati izuzetno ograničeno i ne na svim mestima i ovo je prednost igre a ne mana. Neko je već idealno pozicionirao kameru za vas, neće vam nedostajati sloboda već ćete uživati u utisku koji se game dizajneri hteli da proizvedu. Odnos između malih i velikih stvari ili na primer osećaj visine u Brothers A Tale of Two Sons su još neke od stvari iz ove igre koje treba doživeti i koje je nemoguće dovoljno dobro opisati.
Sam gameplay se bazira na rešavanju jednostavnih zagonetki koristeći oba brata istovremeno. Stariji brat je snažniji, mlađi može da se provuče kroz rešetke i slično. Same zagonetke nisu teške. Kroz igru ćete sasvim izvesno proći bez ikakvih zadržavanja i rešenja će vam uvek biti prilično očigledna. Puzzle solving nije jača strana ove igre. Možda je i mogao da bude ali mislimo da su se developeri svesno opredelili za ovaj pristup gde na vašem putu kroz ovu igru nećete naići ni na jedan frustrirajući momenat puzzle tipa. Interesantna stvar je da je na razvoju igre pomagao švedski filmski reditelj Josef Fares. Osim svojom dužinom on nekih 3-4 sata, igra i u ovome što smo upravo naveli podseća na filmski pristup. Interaktivnost je tu i ona je nama kao što rekosmo do kraja bila interesantna i samo recimo na nivou kontrola. Ali je itekako uz interaktivnost očigledan i “experience” pristup (poput filmova) celoj igri, koji bi bio narušen bilo kakvom kočnicom u vidu zagonetke o kojoj bi trebalo da razmislite duže od minut, dva.
Svet u igri je takođe izuzetno maštovit. Početak ne odaje takav utisak ali je Brothers A Tale of Two Sons smešten u fantazijski svet sa divovima, trolovima i raznoraznim najčudnijim fantazijskim bićima. Ceo setting je takođe na momente prilično dark a kroz igru će vas konstantno prožimati i osećaj melanholije. Takođe za ovako kratku igru, prosto je neverovatno koliko su različitih okruženja developeri uspelu da ukomponuju u jedno zaokruženo iskustvo. Sve ovo će vam ostaviti posebno dobar utisak dok igru budete igrali po prvi put, pa ni u ovome ne bi smo želeli da vam neko iznenađenje pokvarimo. Još jedna od upečatljivih stvari je i to što braća imaju različite karaktere. Ovo je u par primera zaista na odličan način pokazano u igri kroz njihove osobene reakcije na istog lika ili na isti objekat. Vrlo brzo ćete jasno razlikovati njihove karaktere i mogućnosti, jedna od stvari ključnih za onaj momenat koji smo rekli da nećemo da vam pokvarimo…
Igra ima i par objektivnih mana kao što je utisak nedovršenosti pojedinih segmenata. U par navrata ćete imati onaj utisak – zašto ovakav propust, kako su developeri mogli ovde ovako da zabrljaju kada su znali da urade kako treba toliko značajnije stvari. Međutim ovakvih delova u igri nema previše i nama nisu pokvarili iskustvo.
Za kraj da ponovimo, najbolji momenat iz igre vam nismo opisali. Momenat koji će vam definitivno prvo padati na pamet kada se setite ove igre. Čak i da je jedino taj trenutak genijalnosti bio stvar vredna pažnje iz ove igre, opet bi vam je preporučili. Momenat koji je moguć samo u video igri jer je on tako suštinski povezao story telling i interaktivnost, sve do nivoa konkretnih dugmića na joypadu. OK, ovde se zaustavljamo. Bez spojlera. Igrajte igru. Nećete zažaliti.
Autor: Filip Nikolić
PLAY! Zine br. 64 – Septembar 2013