Ajao! Ulazimo u drugu polovinu godine gde nas očekuje pregršt novih naslova, posebno krajem tj. pred period Božića. Stoga možda i nije loše da odredimo najgore igre tokom 2013 godine, pa da za prvu polovinu iste laskavu titulu dodelimo onom Walking Dead FPS-u (znači FPS-u, ne avanturi) a da već unapred titulu najgore igre u drugoj polovini godine odnese ovaj Fast & Furious naslov. Najbolje od svega, obe igre izdao je Activision.
Kako to obično ide u praksi, kada igra ne dođe do novinara na review pre nego što se pojavi u prodaji, znate da to neće valjati. Ipak, postoji mali tračak nade da će ponudi nešto zanimljivo, jer je u pitanju klišeizirana igra iz klišeiziranog filma punog klišea (no wai!) i scena jurnjave, pucnjave i eksplozija. Nažalost, ništa od toga.
Firebrand games, poznat po naslovima za iOS, stoji iza “Showdown”-a i možemo reći da je u pitanju verovatno najgora igra povezana sa filmom ikada, a tu možemo da uračunamo i one Gameloft igre iz zlatnog doba Symbiana kada su štancovali tie-in-ove “na dobar dan”. Čak je i Firebrand očigledno bio svestan faila svog naslova pa ponudio medijima i javnosti tačno nula materijala pre izlaska.
Showdown je prethodnik filmu Fast & Furious 6 i stavlja vas u ulogu kako pozitivca tako i negativca u nečemu što je potpuni haos i igra u kojoj ne možete da ispratite priču na najbolji način a i ako uspete ona je toliko jadna da ćete zažaliti što je niste potpuno ignorisali.
Okruženje po kojem vozite su tipične američke prerije i pustinje bez igde ikoga, pomalo nekih gradova koji kao da imaju jednu pravu ulicu i autoput sa ravnim stazama uz minimalne krivine. Ne očekujte neke prečice i zanimljive sekcije, ne očekujte nikakvo specijalno uzbuđenje. Posebno ne očekujte ništa od svojih saigrača a bogami ni od protivnika. Gameplay se proteže kroz 10 teskobnih sekcija koje se mogu završiti za samo nekoliko časova. Tu je i lokalni kooperativni mod, ukoliko bi neko bio dovoljno sadističan da ga isproba. Tokom svake od trka možete aktivno menjati poziciju tj. ulogu vozača ili “pucača”, pri čemu će kompjuterski AI preuzeti ono što vi trenutno ne želite da radite. Šteta što ne možete da ga “zamolite” da preuzme obe funkcije a vi negde odete na ‘ladno pivo. Vozila se ponašaju potpuno nepredvidivo i kao po nekom random generatoru, policija i drugi koji vas jure služe samo da biste ih vi odbacili sa staze a čudno je i to da u nekim trenucima nećete moći ni da zaključite da li vozite arkadu ili simulaciju.
Vožnja trka je jednostavno jako dosadna, nema nikakvog uticaja to da li vozite super ili prosečno. Protivnike možete udarati a da to nema nikakve reperkusije po vašu brzinu ili pravac kretanja a ni kontrole nisu ništa bolje. Nakon uspešne vožnje dobijate određeni broj iskustvenih poena i možete ih koristiti za ulepšavanje automobila. Ovo je možda i najbolji deo igre, posebno ukoliko ste devetogodišnjak.
Iako mi kao tržište i dalje nismo indoktrinirani da nam cena igre nešto posebno znači, moramo reći da je ključni problem Showdowna što Activision za ovo đubre traži neverovatnih 40 dolara! Mislim da se može meriti u danima, ako ne u satima, kada će Showdown dospeti na one “Sve za 100 dinara” odnosno “Sve za 1 dolar” police, jer nema šanse da čak ni stereotipno glupi ameri za ovo daju pare.
Autor: Petar Starović
PLAY! Zine br. 63 – Avgust 2013
