Oh…My…Glob! Nova a opet stara Trackmania koju svi najviše volimo je tu! Prepoznatljive formule, okruženja, “stadion” i dobro znane kontrole iz Nationsa garant su toga da će Stadium 2, odnosno Trackmania 2 Stadium, kako vam lepše, biti pravi hit.
Iskreni da budemo, pomalo smo se pogubili sa “Trackmania univerzumom” po pitanju šta je čiji nastavak, šta je kome dodatak, koja je igra došla pre a koja posle neke druge. Trackmania pa Trackmania Original, pa Sunrise, Sunrise eXtreme, Nations, Nations Forever, United, United Forever, Trackmania DS (za ovu jedino znamo sa sigurnošću za koji je sistem), Trackmania Turbo, Wii (i za ovu!), potom Trackmania 2. Pa i ova dvojka se kasnije deli na dodatke – Canyon, Valley i ovaj o kojem sada pišemo, Stadium.
Ukratko, Canyon i Valley predstavljaju “kompleksne” igre poput Sunrisea na primer, gde sa raznoraznim vozilima idete kroz raznorazna okruženja i takmičite se na raznoraznim takmičenjima. Stadium sa druge strane ima potpuno drugačiju filozofiju, izučenu kod Nations Forevera – jedan bolid (doduše, menjate mu boje) i jedno okruženje i – udri! Trackmania Nations (Forever) nastala je inače kao besplatna igra za potrebe Electronic Sports World Cup takmičenja gde je bila zvanična igra, usled čega je i različitost bolida bila u boji odnosno imitaciji zastave države iz koje takmičar dolazi. Cilj je bio ostvariti bolje vreme od protivnika, zauzeti prvo mesto i tako postaviti svoj rekord. Otvaranje servera je bilo nikad lakše, “uskakanje” u partiju takođe, a dobra stara “lako za savladati, teško za biti jako dobar” dogma potpomogla je da u Nations Forever dođe rekordni broj igrača – desetak miliona. Studium će pokušati da dostigne tu slavu.
Razlog zbog kog možda neće uspeti, pored činjenice da će se igra verovatno plaćati je i potpuno retardirani Mediaplanet interfejs koji izgleda kao nešto sa Nintendo Wii konzole ali sa početka devedesetih. Sistem je bagovit, loše rezolucije, konfuzan, nepotrebno animiran i zbunjujuć, kao da su Nadeo programeri napravili istraživanje kakav interfejs i sistem treba da bude, dobili odgovore i onda uradili sve suprotno. Srećom po sve, pored ovog katastrofalnog poteza, ostatak igre teče prilično lepo.
Na početku odabirate zemlju odakle ste i pruža vam se prilika da krenete u otključavanje staza. Postoje staze za početnike, iskusnije, profesionalce i potom za trke na internetu, sve u skladu sa vašim znanjem. Kao solo igrač moraćete da idete redom kroz staze kako biste otključavali nove, a za igru putem interneta možete odabrati ili se priključiti bilo kojoj od staza. Tokom solo vožnje odabirate “duha” odnosno kompjuterski vođeni bolid sa jednim od tri vremena staze – bronzano, srebrno ili zlatno, kako biste videli kako se kotirate u odnosu na referentne rezultate. Kao i u Nations foreveru, vožnja ovih staza u najvećem broju slučajeva je dosadna, osim ukoliko ne naiđete na neku baš zanimljivu. Što su staze teže, biće vam interesantnije, ali zaista ćete pravu zabavu doživeti tek kada isprobate neke od “pro” staza za turnire i takmičenja.
Kontrole su, pomenimo za one koji možda ne znaju, jako jednostavne. Levo i desno je skretanje, napred je gas, nazad je kočnica. Nakon što ispadnete sa staze ili uradite nešto neprimereno, možete se vratiti na tu tačku ili resetovati kompletnu trku. Ponovni start trke ne resetuje brojač vremena, tako da imate ograničen broj minuta da sustignete najbolje vreme. Ovo doprinosi tome da svako vozi željeni broj krugova u skladu sa tim koliko je puta pogrešio ili bio dobar, ali ujedno svi igrači moraju da i dobro proračunaju koliko im ukupno vremena treba za završetak kruga i da li će uspeti da naprave pun krug do isteka vremena. Kao što smo već pomenuli, da biste savladali kontrole i krenuli da vozite solidno, biće vam potrebno jako malo vremena. Ali da biste sustigli “zlatna” vremena staza, za to ćete već morati dobrano da se potrudite.
Grafički, igra je jako napredovala u odnosu na Nations Forever, što je i za očekivati jer je vremenski jaz čitavih 5 godina. Međutim, sve ostalo je identično kao pre, što je u ovom slučaju dobra stvar, pa se Stadium može posmatrati kao svojevrsni “hi-res mod” za Nations Forever, ali i dodatak koji bi sada, znatno popularnijoj franšizi, trebalo da donese i znatno više igrača.
Najviše se naravno očekuje od kreiranja sopstvenih staza. Sistem po kojem je Trackmania poznata od svojih početaka, omogućava kreativnim pojedincima da na jako lak način formiraju svoje staze, za početnike, polu profesionalce ili one najbolje. Naravno, kao i uvek, najveći broj kreacija je slabog kvaliteta, ali manji procenat (što je u konkretnom broju staza više nego dovoljno) uspeva da zaseni čak i Nadeo staze. Često se događa da upravo staze kreirane od strane korisnika postanu i zvanične staze na turnirima.
Trackmania 2 Stadium je sjajna igra koja će se dopasti svima koji se sećaju Nations Forevera ili onima koji jednostavno vole ovaj vid arkadne simulacije. Pitanje je kako će igrači reagovati na činjenicu da igra najverovatnije neće biti besplatna i da li sada, pet godina kasnije, postoji tržište za ovaj projekat imajući u vidu napredak kompletne industrije. Mi mislimo da je formula i dalje uspešna, ali ni ona neće moći da napravi čudo ukoliko Nadeo zajedno sa Ubisoftom bude povukao neke loše poteze.
Autor: Bogdan Diklić
