Malo sam mozgao i ukoliko izuzmemo fudbalske simulacije ne znam da li postoji igra koja više vrišti “JA SAM ZA KONZOLU” od Army of Two. Dva igrača, timski tj. kooperativni trip, pucačina u trećem licu, “zeznuti momci” kao protagonisti i još pritom sa svojim fensi i ludim maskama – recept vrhunski, loženje kod klinaca zagarantovano. Stoga ni ne čudi što nakon premijere 2008 i nastavka 2010 imamo i treći deo Army of Two serijala pod imenom The Devil’s Cartel.
Glavna promena što se tiče radnje leži u tome što glavni likovi više nisu dobro poznati Salem i Rios, već dva agenta pod imenom Alpha i Beta, što je obrt napravljen kako bi se upravo igrači lakše poistovetili sa svojim alter egoima u igri. Radnja se događa u Meksiku i kao što kaže podnaslov, podrazumeva borbu protiv narko kartela pod imeno La Guadana, što bi značilo kosa (ona za košenje trave, ne ona na glavi). Pored toga, zadatak vam je zaštita Kordove, lokalnog političara koji se bori protiv narko klanova. Iako su glavni junaci potpuno novi, odmah na početku ćete shvatiti da važnu ulogu u igri igraju upravo Salem i Rios. Napomenućemo i to da priča nije toliko loša, iako donekle predvidiva, ali svakako znatno bolja nego što biste od ovakvog naslova očekivali. Klišei su tu, ali nekako na dobar način, a to su i dizajneri želeli da ostvare jer su i junacima dali dijaloge koji se šale upravo na račun predvidivih obrta.
Po prvi put u serijalu, programeri su odustali od korišćenja Unreal enginea i okrenuli se proverenom Frostbite-u koji vam je verovatno najpoznatiji kao engine u igrama poput novijih Battlefielda i Medal of Honora. To u praksi znači realističnije borbe, veće okršaje, eksplozije, razletanje svega i svačega oko i na vas i tako te svakodnevne stvari na koje ste navikli na putu od posla do kuće.
Što se tiče samog izvođenja, postoji nekoliko promena. Pre svega, u igru se vraća Overkill, mogućnost da neko vreme oba igrača budu potpuno neranjivi. Ne samo to, vaše oružje ne koristi municiju a i dodatno je pojačano. Zamislite da sa ručnim topom uletite u hladnjaču gde visi svinjsko i teleće meso. E tako izgleda kada u gomili protivnika aktivirate Overkill. Sa druge strane, kako bi poboljšali brzinu izvođenja i doprineli tome da ste konstantno u nekoj akciji, Visceralci su iz Devil’s Cartela izbacili stvari poput leđa-o-leđa, kamen-papir-makaze (jel imamo mi neko lokalno ime za ovo, prim.aut?) i sve druge kooperativne interakcije. Ovo se nekima možda i neće svideti, ali da pomaže brzini akcije, pomaže. Ono što se sa druge strane verovatno nikome neće dopasti je činjenica da u trećem delu igre nema kompetitivnog odnosno VS multiplayer moda, već isključivo kooperativnog moda odnosno standardnog singleplayera. Dizajneri kažu da je to zbog toga što su želeli da “kooperativni mod bude bogatiji i kvalitetniji”. Yeah, right.
Naravno, kako je najnoviji trend u industriji da menjate svog lika, doterujete ga i sređujete, i kako je to postao standard za skoro sve žanrove a ne samo MMO i donekle RPG-ove, to je slučaj i sa Army of Two. Igra poseduje znatno više opcija doterivanja i sređivanja karaktera nego do sada a posebno potenciran je editor maske. U njemu možete kreirati najrazličitije oblike i brendove na maskama “operativaca” i na taj način učiniti glavnog junaka onakvim kakav želite da bude. A onda pravac u Delta City na manikir!
Pitanje koje postavljaju mnogi jeste da li ovu igru možete igrati solo. Odgovor je – da. Tada će ulogu partnera preuzeti računar i njemu ćete izdavati komande putem kontrolera. On će svoj posao obavljati sasvim solidno, ne toliko zbog toga što je pametan već zbog toga što je igra organizovana na način da ne zahteva neke posebno razvijene taktike. Dovoljno je da saigrač preuzima na sebe paljbu da biste vi neometano prišli protivniku iza leđa i to će biti to. Postoji nekoliko situacija u igri gde je timplej neophodan i gde bi postojanje živog saigrača bilo od velike pomoći, ali ne toliko da kompjuterski vođenog lika poželite da zamenite ortakom.
Ukoliko Army of Two želite da igrate samo iz razloga stvaranja potpunog razaranja svuda oko vas, onda je ovo prava igra za vas. U sebi nema neke specijalne izazove i ukoliko očekujete nešto napredno, Devil’s Cartel vam to neće pružiti. Ali recimo, sa ortakom uz nekoliko piva – super zabava. Problem je što je kratkotrajna i neće vas držati više od nekoliko “pivskih večeri”, ali i to je nešto.
Autor: Petar Starović
PLAY! Zine br. 60 – April 2013
