Novi Dead Space, ko bi rekao, ha!? Malo nas je iznenadila odluka EA da izda i drugu igru kada su je izdali, a kamoli treću. Doduše, ova treća igra je nekako i logična jer Dead Space 2 ipak ostavlja veoma široko otvorena vrata za nastavke. Mada opet, nismo očekivali da će EA posvetiti pažnju tako brzo ovoj franšizi. Ne znam, sad kad gledam… nekako bih voleo i da nisu i da su iskulirali par godina.
Dead Space 3 je korak iza ALIENS: Space Marines-a kao ovogodišnji primer šta sve ne valja u gejming industriji. Dobro, možda jedan veliki korak jer su marinci ispali baš krš ali samo toliko jer je Dead Space 3 ispao podnošljivo dobra igra, dok su A:CM se survali u provaliju nekvaliteta i nekoherentnosti.
Pa šta se tu dešava i zašto je to tako? Dead Space 3 se dešava neko vreme posle druge igre kada Ajzak pobegne sa onom curom kojoj redovno zaborvaljamo ime. E pa, ona ga šutne, onda završi na nekoj levoj planeti, blablabla, dođu neke baje i cimaju Klarka da spasava i pomaže, pod izgovorom da je i ona u opasnosti, a tu je i neki lažni seting i osećaj drugarstva između Ajzaka i ovog drugog lika… Karvera… da.. Karvera. Ajzak nije sisa pa ne iskulira i tako sve krene, nekromorfi, pokvarenost ljudskog roda, religija, terorizam i šta je sve već aktuelno danas u svetu omladine koja želi da gine u Iraku za neke izmišljene ideale. Priča kao priča je dosta razvijenija od prošlih igara i ima dosta nivoa dešavanja, što je dobro. Nažalost, nije dobro što je priča još od prve igre malo, uh, nerazrađena i ima previše nepoznatih i nebitnih elemenata koje je EA pokušao da pokrpi sa stripovima, crtanim filmovima i spinoff naslovima (Dead Space: Extraction je odlična igra, odmah iz prve Dead Space igre po odličnosti… možda i rame uz rame). U drugoj igri su to pokušali malo da razviju ali sekunda kada vas je onaj general, pukovnik ili šta već izdao i svi su krenuli da pucaju na vas, ta priča je otišla u besmisao. Ovde, u trećoj igri je to u eksploziji rašireno.
Tu su ljubitelji markera, teroristi, kvazi vlade, koroporacije, prijatelji, neprijatelji, poznanici, nebitni likovi, a tu je onda i marker, nekromorfi i milion drugih stvari koje se ne mešaju tako lako. Iskreno, ovo me sve podseća malo na nekvalitetnu verziju Die Hard filmova. U njima se Džon Meklejn uvek nađe na pogrešnom mestu u pravo vreme i onda nastaje haos. Ovaj poslednji film u Rusiji je krš, upravo jer za razliku od prethodnih filmova nije sve to izveo šarmantno i sa srcem. Tako je nekako i ovde, Ajzak privlači nevolju ali razliku od Brusa Vilisa koji izgleda kao da ga je neko terao da snima Good Day to Die Hard, ovde je problem ne u samim akterima već u svetu oko njih koji je odjednom postao previše komplikovan da bi iole neko brinuo o tome, a tu mislimo na igrača.
Početak igre je jako zanimljiv jer ne vodite Klarka, već nekog rendom vojnika i sve je poprilično jednostavno iako vam nije tačno poznato šta se dešava, poznata vam je situacija. Ostatak igre nažalost ne ide toliko sebi u korist, Dead Space 3 pokušava da bude pametniji od protekle dve igre na silu i to onu koju igrač možda nije spreman da svari u ovakvoj igri i kroz jednu igru. Ne želim reći da ima mnogo sadržaja i da je to loše, ne. Želim reći da ima dosta nepotrebnog sadržaja.
Ubeđen sam da bi igra sa strane priče bila 100x bolja da je ova napustila Ajzaka, on istripovao, smorio se i krenuo da pije. Onda saznaje da se izgubio kontakt sa njom tu i tu i on junak ide da je spase. Podseća na prvu igru – kažete? Pa, da… SPOILER!! – upravo to ali onda on stigne tamo, ona živa, omg! KRAJ SPOILERA!!! BAM! Eto drugog saigrača u co-op i još je žena. Otvoreno politička korektnost, a još i ne mora da bude loše. Ovako, neka glupa priča, neki debilni negativac koji treba da nas uplaši više nego neumrle kreature koje stvara marker i sve to natrpano, a mi ni dalje ne znamo tačno čemu sve to niti koje su motivacije svim tim ludim ljudima. Tu je neko objašnjenje kroz sve tri igre kako marker radi ali to je sve nekako na nivou “magije i potrebna nam je nekakva scenaristička potpora za gejmplej”.
Tako da, priča obećava ali nekako ne ispunjava. Gejmplej! Gejmplej je onako, standardan ali je malo zglupljen i baš je postao ono “press A to awesome”. Odmah ću dodati da Visceral, a valjda i EA su totalno rekli “fakit, XBox 360 je prioritet, portujemo i na PS3, a PC šta snađe”. Prva igra je zaradila najviše kritike na kontrolama kada se koriste tastature i miš, onda je dvojka kao malo pomogla dok su ovde očigledno kodirali igru na XBox džojpedu. Iako same kontrole nisu nešto nestandardne, par ključnih detalja su jako retardirani. Drkanje sa menijima je upravo to – drkanje. Umesto da postane lakše i ekonomičnije, vršljanje po menijima samo smara dodatno. Inače tu valja pomenuti i šta se dešava kada “pauzirate” igru na Start dugme ili ESC. Tada krene totalno najnepotrebnija animacija nekih vrtećih “prekul” herbarijuma sa mrtvacima koja kao da traje večnost i jaaaaako, jako, jako smara. Jednom, kada pokrenete igru – ok…. sve preko toga – grebete se po licu. A iiiii…. tu i takođe još da dodam da PC verzija je grafički totalno nedrugačija od konzolnih tako da ne da ne očekujete ništa spektakularno već je to i rečeno mesec dana ranije, pre izlaska igre od strane Viscerala. Tako je, rekli su da PC verzija neće imati nikakva bitna grafička podešavanja. I znate kako? U 2013-oj godini, to se vidi. Mogu da se zakunem u jutrošnji doručak da Dead Space 3 izgleda lošije od prethodne dve igre!
Pa dobre bre, majku mu čoveče. Pa šta tu valja pa si opet dao korektnih 69 kao ocenu??? – opet se vi pitate. Pa, pored svih nabacanih gluposti, Dead Space 3 je i dalje u suštini ta ista igra kao i prethodne dve. Radi po istim pravilima, ima zanimljive pokušaje da zabavi igrača i u pola slučajeva uspe. Nažalost, da je ovo prva igra, to bi bilo super ali nije. Zabavno je videti nove svetove, okolinu i ubijati stvari po njoj. I dalje ima par kul ideja, letenje je zabavno i neki gotivni, neočekivani detalji kao u prve dve igre su tu, malo ispolirani i doterani za šire mase ali ima svojih trenutaka i ume da bude zabavno za igranje. Nažalost se tačno vidi da je EA hteo jedno (brzo da skešira šta može), a Visceral možda drugo (da produbi priču i univerzum). Na nesreću, Dead Space 3 se zaglavio između ta dva izgleda.
Može se reći da je EA hteo da dodvori klincima što seku vene na CoD i njihov Battlefield i pretvorio Dead Space 3 u pucačinu prvo, pa onda sve ostalo. Možda, ne znamo, nećemo ni saznati najverovatnije ikada. Aliensi su uzeli svetlost podijuma pa se svi pitaju zašto je i kako je ta igra loša, a Dead Space 3 je prošao neopaženo.
Jedna od prvih naznaka da nešto nije u redu mi je bio sam demo koji je opisan u prošlom broju. Na stranu sam meni i pauziranje koje izgleda užasno i smara, već činjenica da imate nekromorfa sa sekirama umesto ruku. Tu je cela stvar malo zašla u DOOM kategoriju i tu mislim da prosto tu ne deluje baš komforno. Druga stvar koju sam malo bolje primetio ovde je da kada upucate nekog ili nešto, nema taj dobar osećaj kao u prve dve igre, gde prosto sečete lika. Ovde je nekako više fokus bio da bude što spektakularnije pa kad upucate nekromorfa (bilo gde) sa dovoljno metaka, on se nekako… šta znam, raspadne u zglobovima kao da ste pogodili raketnim bacačem a ne nekim pišitoljčićem za sečenje. A već starija-konzolna grafika ne pomaže da to izgleda dobro. Vidi se da je ciljano za što širu publiku i to je upravo ubilo dobre elemente ove igre. Umesto zabavne ali interesantne horor igre, dobijamo političko korektni gorefest gde ništa više ne iznenađuje. I ako nešto eksplodira na što spektakularniji način, to se smatra da je EA uradio svoj posao dobro i svi hepi – oni imaju keš, klinci od 12 godina oduševljeni. Opet, nije baš samo tako kao što vidite.
Co-op je solidan ali ne vredi ni u ludilu najvećem tih 100€ koje morate da pljunete sa ortakom da bi igrali zajedno. Sama igra realno ne vredi tih početnih 50€ za jednog igrača. Trideset evra u vr’ glave i da padne na 15 kroz pola godine, onda bi bilo ok. A kažem početne jer će sigurno uleteti par DLC-eva koje prosto “morate da imate”. Pogledajte kako neki ljudi upravo zahvaljujući tom triku za zgratanje para i dalje prelaze Mass Effect 3. I početno je takođe jer su tu i mikrotransakcije pa ako ste baš bez ikakvog principa i etičkog kompasa, možete bacati pare na delove za naoružanje i ostale sitne gluposti koje bi morali da skupite tokom igre.
Kada smo kod delova za naoružanje, tu je kraftovanje oružja. Lepa komponenta igre, sasvim neki logičan korak u odnosu na prethodne dve igre. Samo… mi mislimo da nije samo to u pitanju, progresija to jest. Mislimo da je ova igra mogla solidno da prođe i bez kraftovanja ali onda ne bi u EA imali opciju da naplaćuju mikrositniš milionima igrača koji nemaju karakter. Tako da ne budem skroz ciničan i kažem da je ova cela igra ofarbana u znak dolara, dodaću da je kraftovanje ok, samo ne savetujem trošenje para ni u kom slučaju. Ako kupite bilo šta da bi kraftovali oružje, smatrajte da ste pali na testu života i protom zeznuli gomilu igrača koji su pametniiji od vas jer ne žele da plate, a zbog onih koji plaćaju će to olako preći u praksu kod svih izdavača za dodatno kasapljenje sadržaja i igara. Inače, EA planira da uvede u sve svoje buduće naslove mikrotransakcije jer smatraju/tvrde da se to potrošačima sviđa. Pa vi vidite.
Sad mi se sve ovako ovo pomešalo i mislim da ne mogu da odvojim prirodne nagone EA da zgrne pare i kvalitet i bilo šta u ovoj igri. To možda i nije loša stvar jer olako mogu da uperim prst u EA i kažem da su sami krivi jer su takvi kakvi su, a Dead Space 3 ispašta na kvalitetu. Jasno nam je da ljudi moraju da jedu i da nahrane decu i da imaju šta da obuku ali je EA posle toliko godina delovanja izvrnuo to u prosto lošu stvar i izgovor za svaki grabež novca koji rade.
Pa da nekako pokušam da sumiram sve ovo. Dead Space 3 je ista ona igra kao prethodne dve ali sa gomilom natrpanih gluposti preko da izgleda primamljivije publici koju prve dve igre nisu tangirale. Sa tim glupostima se izgubila i kakva-takva mistika koju su prve dve igre imale ali smo dobili kao više detalja u vezi celog univerzuma. Opet, ti detalji nisu bili i preko potrebni. Lično sam potajno malo prezirao prvu igri kada je izašla jer je bila očigledni ripoff još jednog EA hita – System Shock 2. SS2 je u stvari postao hit tek neko vreme posle izlaska ali ti detalji su bili tu, savršena “alone in space with monsters” igra. Onda dodajte malkice Alien-a za dobru meru i šaku Šon Konerijevog Outland-a i imamo Dead Space. I posle malo igranja, leglo mi je. I dalje je igra bila naravno površna i šupljikava ali je imala atmosferu i osetio se trud i malo srca uloženog u taj trud.
Drugi deo je upravo bio kao Die Hard 2. Veći, bučniji ali isto to i zanimljivo i gotivno. Onda je došao Dead Space 3 i tu je već postalo prenatrpano raznim faktorima što je ova igra nekoliko nivoa ispod prve dve. EA gramzivost, kratak rok izrade, loše ideje u scenariju, matore konzole, igrači koji religiozno plaćaju sve to i preorderuju, a izdavači se pomamljuju i prave sve lošije biznis planove po igrača, itd.
Ne mogu da preporučim igru po ovoj trenutnoj ceni, pa čak ni najvećim fanovima serijala jer će se oni možda najviše iznervirati što su dali 50€ za ovako slabu igru. Ako niste fan serijala, nemojte početi sa ovom igrom nikako. Krenite lepo od početka, a ako imate prilike, odigrajte i Dead Space: Extraction za Wii i PS3. Veoma je unikatna i dobra igra i daje lepu potporu prvoj igri. E onda kada stignete do ove, pročitajte sve ovo ponovo pa možda probajte da je igrate. Dead Space 3 je ok ali nikako na nivou proteklih Dead Space igara. I obavezno pročitajte drugo mišljenje od strane Lakija koje ide u nastavku ovog teksta.
Autor: Aleksandar Ilić
Drugo mišljenje…
Prvo, želim da nešto saopštim urednicima časopisa a pre svega širokom auditorijumu koji čita ovaj tekst – ukoliko me neka igra tera da između opcija glavnog menija posmatram bilo kakvu animaciju koja traje duže od jedne sekunde, te igra će automatski dobiti između 5 i 10 poena manje (na skali od 0 do 100) u zavisnosti od toga koliko dugo ta animacija traje i koliko smara. Rekavši to, odmah znajte da će i Dead Space biti lošije ocenjen upravo zbog toga što ne samo da poseduje konfuzan glavni meni, već i zbog toga što nakon odabira bilo koje opcije i odlaska „korak dublje“ u meniju morate da gledate polu-haotično vrtenje semplova ljudi i čudovišta pohranjenih u staklene „herbarijume“ (nemam pojma kako se zove herbarijum za ljude).
Ne znam šta da kažem o Dead Space 3… nekako, nakon prva dva dela, više me ništa tu ne iznenađuje, i dalje je to ta ista igra u kojoj ubijate ta ista čudovišta, sada već znate kako da ih ubijete, sada već znate da ne mogu da vas posebno iznenade niti da vas nateraju da se štrecnete. Sada ste već dovoljno iskusni da svaki leš proverite pre nego što nonšalantno pored njega prođete, sada već umete da na „idealan“ način otfikarite bilo kojem tipu nekromorfa ud i upotrebite ga protiv njega.
Ono što je doduše novitet to je pregršt „kupi“, „ako skineš sa neta imaćeš“ i sličnih poruka na benchu i mašini za odela. Novitet u igri je mogućnost da napravite sebi municiju ili predmete, i to je pohvalno, posebno ukoliko to volite. Možete da napravite nova oružja, ona će imati neke specifične mogućnosti, potom ih unapređujete, nabacujete sekundarnu paljbu ili raznorazne dodatke. Sve to radite nalazeći resurse i sheme okolo po napuštenim svemirskim brodovima kojima lurk-uju gladni nekromorfi. Upravo tu na scenu stupa preuzimanje sadržaja sa interneta, takozvani „downloadable content“, gde dobijate priliku da za pravi novac kupujete već gotova oružja i dodatke, kako ne biste „trošili vreme“ na skupljanje delova unutar igre.
Grafika je unapređena i svakako je korak dalje u odnosu na dvojku, ali se to ne može reći i za okruženje i priču. Početak Dead Space 2 i okruženja koja tamo obilazite su svetlosnim godinama ispred svega onoga što ćete videti u trojci. Možda je najbolje reći da bi treći deo u tom smislu mogao da dođe iza keca a pre dvojke, tako bi poređenje imalo smisla. Čak i sa strane priče, u trećem delu ona izgleda više nego nategnuto … možda ću ovim otići predaleko, ali imam utisak kao da su nakon uspešnog prvog dela EA i Visceral znali da će napraviti drugi deo, tu se zaista potrudili, a da je potom postojao znak pitanja iznad DS3 i toga da li će ovaj projekat ući u produkciju. Onda je prihvaćen ali sa nerealno kratkim rokom.
Čak i sama priča deluje kao da je veštački „nakalemljena“ nakon što su prvi i drugi deo predstavljeni kao svojevrsne celine. Stoga, ne mogu da kažem da bih Dead Space 3 preporučio za igranje kao zanimljivu akciju onima koji traže nešto interesantno u ovom periodu, posebno zbog toga što i nije toliko zanimljiva. Ako ste pak fan serijala, možda će vas nešto vući ka tome da vidite kako se ova priča završava.
Autor: Milan Đukić
PLAY! Zine br. 58 – FEBRUAR 2013
