Ako se možda sećate prošlogodišnjeg HALO: CE Anniversary izdanja, e pa upravo njega su radili Saber interactive tj. jedni od, pored glavnih 343 Industriesa. Ako se sećate polu-ok Timeshifta, i to su oni radili. I sada nam stiže Inversion.
Inversion je jedan od onih naslova koji mami nekom forom ali ne obećava mnogo više od toga. U ovom slučaju je to manipulacija gravitacijom. Prvi put kad smo čuli za ovu igru, sem nejasnog trejlera, nismo znali ništa, a onda smo potpuno zaboravili na nju dok se nije pojavila u prodaji.
Vi ste u ulozi Dejvisa Rasela, pandura u velikom gradu koji u društvu svog partnera Lea Delgada, na putu ka svojoj kući da čestita rođendan svojoj ćerci, naleće na probleme. A problemi se uglavnom sastoje od glomaznih divljaka sa velikim puškama koji sebe nazivaju Lutadore. Grad je pod opsadom odjednom i pride se pojavljuju određene zone u kojima gravitacija misteriozno ne postoji, a vi morate stići nekako do svog stana da spasete svoju ženu i dete od nepoznate pošasti. Nažalost, tu ne ide sve kako treba i završite u konc logoru koji su podigli pomenuti divljaci. Pa tu i na dalje smišljate šta ćete i kako ćete.
No ne brinite, imaćete pomoć uvek u vidu vašeg kolege Lea, koji će vas pratiti u stopu i štititi vam leđa kad zagusti. Upravo u tom konc logoru se i upoznajete sa… ummm.. gravity gun.. pekovima? Nek budu pekovi. Kojima možete stvarati “mehure” nulte gravitacije oko neprijatelja i okolnog otpada. To je sasvim korisno ako morate da isterate neprijatelja iza zaklona, a možete podići otpad i pomoću gravity peka i “ispaliti” metalnu gredu ili bure ka neprijatelju. I tu je otprilike kraj sa “forom”, ostalo je sve klasičan šuter iz trećeg lica sa zaklonom i bez skoka. Ok, ima par malih sekcija gde lebdite u nultoj gravitaciji i par gde trčite po zidovima ali ni to nije nešto spektakularno i više je u fazonu “e vidi, kul fora” , a realno je samo to – kul fora, koja i prestaje da bude zanimljiva posle nekog vremena.ž
Kada napustite konc logor, skapiraćete da se nalazite u gradu koji je u ruševinama i samim tim – imaćete dosta okolnog krša kojeg možete da iskoristite u borbi sa neprijateljima. Od oružja imate današnji standard, dva komada plus granate, a tu su puška, sačmara, snajper, itd. Te stvari su toliko standardizovane danas da nam je nekako i suvišno da ih pominjemo. Grafika izgleda ok, ne prelepo ali sasvim ok. Doduše, nekako dizajn glavnih likova, Rasela pogotovo, je čudan, to se pogotovo izvali na početku igre gde prosto izgleda kao sprajt napravljen da izgleda kako izgleda kroz recimo 5 sati igre, a onda su ga za početak samo došminkali da izgleda lepše i sa novom majicom koja mu stoji nakaradno jer ima nekako čudan telesni stav.
Muzika je nako, standard, nit’ smeta nit’ je bitna. Glasovna gluma je sumnjivog kvaliteta ali mislim da to ipak nije do samih glumaca već do veoma tupavog scenarija koji je negde u rangu prosečnog Van Dam filma iz druge polovine ‘90-ih. Nije u globalu toliko loša priča ali razrada likova i sve što govore je nekako, šta znam… nebitno posle nekog vremena. A i inače, sve to liči na neki spoj filma Ghost on Mars i Gears of War igara pa i ne očekujemo baš oskara za scenario. Tako da – priča je čizi, prosek akcionog filma B produkcije sa sajfaj elementima.
Opet, sam gejmplej je jednostavan i na trenutke zabavan, a na trenutke dosadan. Dešavaće se da prosto skiknete na neke baš glupe fore i to više puta na istim mestima. Pa ponovno igranje ume da bude iritantno, najbolji primer je recimo nekakav prvi boss fajt. Tu imate nekog letećeg robota koji puca na vas, vi na njega, ali mu skoro ništa ne skidate od energije, već morate da ga gađate kamenjem i burićima za značajniji uticaj na smanjenje njegove energije. Što je ok, ali je prosto to gađanje veoma neprecizno i nepregledno, još ako imate prepreke između vas i mete, horor. Mada generalno, igra teče sa par “rupa” na putu. I da, posebna pohvala na količinu krvi i sukrvice u igri. Na trenuke je baš bloodfest.
Tu je i multiplejer, kojim nisam ni ja oduševljen, a ni kolege. Ta opcija je više tu onako, reda radi, kad svi imaju, zašto ne bi i Inversion. Pa tu ne bih trošio reči mnogo, iako on sam po sebi nije loš, prosto je whaeva. Pa ako vas golica, čekirajte, mada ne očekujte neku MP revoluciju.
Nekih specijalnih bagova nije bilo, mada igra ume da zasecka u nekim nelogičnim trenucima kao što je glavni meni (?!). Takođe je za pohvalu što za razliku od novih naslova koji su svi zakucani na 49.99€, ovaj košta 39.99€. Nije neka razlika ali je ipak primetna. Kao da su u Namco Bandaiu znali da ova igra ipak ne vredi baš 50 evra (ili su se prosto loše prodavale konzolne verzije).
Šta dodati na kraju, Inversion je ok igra. Nije spektakularna, iako je mogla da bude, ima neiskorišćenog potencijala. Klasična igra sa forom, kao i Timeshift, Singularity i slične na taj fazon, gde imate klasičan šuter sa daškom nekog gedžeta koji se malo igra sa fizikom igre. Ubeđeni smo da je ovde moglo više da se uradi sa gravity pekovima, ali šta sad, to je što je. Ima igra dosta nedostataka u priči, razvoju, grafika je onako, muzika je onako, gejmplej je ok, mogli su i malo humora da ubace jer izgleda da je to preko potrebno ovakvoj igri, koja je na trenutke dosta suvoparna što se tiče imerzije (a i “inverzije”… ha-ha-ha!). Kao što rekoh, jedna sasvim ok, prosečna igra. Ne bih mogao da baš kažem da vredi te pare, ali ako naletite na nekom popustu na nju, samo izvolite, dobićete bar desetak sati solidne zabave.
Autor: Dmitar Đ. Aksentijević
PLAY! Zine br.53 – AVGUST 2012
