Gledali ste prvi Expendables film, zaradovali se nastavku, a u međuvremenu ste skontali da Ubisoft izdaje The Expendables 2 igru. Digitalni download, za PC, XBox 360 i PS3. Rešili ste da kupite igru! Ruke vam se znoje od uzbuđenja! E, tu počinju problemi.
Prvo malo o filmu. Neke stvari su se promenile u današnjoj kinamatografiji, a tiču se akcionih filmova. Tu je Stalone rešio da poizvlači sve ortake, akcione heroje jučerašnjice i današnjice iz penzije (sans Stiven Sigal) i napravi najpredrkaniji film za koliko god može para u Rumuniji koja u ovom slučaju glumi Albaniju. Za razliku od prvog filma koji je bio slučajnost i osveženje u do tada nepostojećem podžanru akcionih filmova, nastavak nije toliko sjajan, uprkos još većoj listi legendarnih akcionih heroja. Film nije loš, ali nije ni ništa specijalno, ako ste planirali da gledate Expendables, to ste i dobili. Dok je sa igrom sasvim druga priča ali nekako na istoj astralnoj ravni.
Obično bi pomislili da je veoma jednostavno prebaciti tonu akcije, pucanja, klanja, eksplozija i klanje eksplozijama u video igru ali… pa ok, jeste lako. ALI DA LI VALJA?? Avaj, ne.
U igri vodite jednog od četiri lika – Barni, Gunar, Cezar i JinJang. Opet, možete voditi i sva četiri ako igrate u co-op modu za četiri igrača koji je potpaljen čistim mazohizmom sa vaše strane i ako želite da vas ortaci mrze. I tako ste vi i još tri lika na epskom putovanju da oslobodite nekog bogatog taoca od nekog lošeg čike koji ima na raspolaganju vojsku ravnu SSSR armiji. I vi onda otkočite vaše puške i krenete da proređujete tu vojsku. I to je to. To je cela …. khm.. CELA! igra.
Možete da smenjujete likove, oružje, možda čak i da budžite nešto ali realno to nije toliko bitno. Šta god da dohvatite, udri po neprijatelju, a krv lipti i zemlja seva od granata. Srećom, pa su nivoi malo različitiji inače bi bila baš katastrofa. Grafika igre je solidna i pomaže dosta u definisanju nekog finalnog mišljenja. Opet, ugao, kamera, perspektiva, sve to dosta i odmaže. Uglovi gledanja su ponekad naporni, nekad nemogući jer ne vidite svog lika, što je samo po sebi klasa problema u video igrama iz ’99. godine. Ekran je neretko prenatrpan vama, vozilima, protivnicima, okolinom i sve to se stapa polako u jedno dok ne znate da li vi pucate u nekog ili neko u vas, a najverovatnije su oba dešavanja u pitanju.
Svaki lik ima svoje primarno oružje i u nekoj normalnijoj, izbalnisranijoj igri, ta različitost bi imala nekog smisla. Ovde samo odmaže. Barnijevi pištolji su mnogo sporiji i nespretniji od Cezareve sačmare, a vama prosto treba nešto što će da ore i da ne staje. Opet, svaki lik ima i svoj signature potez koji je u stvari melee i ima tu lomljava ruku, jaja, glava i ostalih delova tela. I to nekako daje satisfakciju ali samo donekle jer u većini slučajeva nećete uspeti dobro da istajmirate sve to, pa kada uspete, nagrada u mozgu je veća.
Nažalost, igra je izbalansirana loše, što gejmplejom, tako i idejno i tehnički. Vi ste u stanju da posle 5 minuta vežbe, samo idete napred i mehanički tamanite sve što vam ide u susret. Ima nekoliko fora i fazona što se tiče promene dinamike igranja ali to iako ume da ispadne ok, ovde je prosto pregrubo i totalno iz vedra neba ubačeno. Što ćete već u nekoliko navrata kada u ovoj veoma, veoma, veoma, veoma, veoma nepreciznoj igri, se od vas zatraži da budete precizni. Iskreno, mislimo da je Zootfly ovo sklepao sasvim ok imajući u vidu kakva je katastrofa igra mogla da bude.
Muzika je šta znam, ok valjda, nekako nije ni bitna i generalno meniji i sve te sporedne stvari su ok, prosto je igra u srži bezveze. Da su posvetili ovome dužnu pažnju i vreme, možda bi bilo bolje. Takođe, glasovna gluma je na trenutke ok, a na trenutke se pitate zašto Sly pokušava da žvaće teglu eksera i priča u isto vreme.
Ako baš morate, probajte, ne mogu da preporučim. Ne, u stvari mogu, da probate, pa vidite kako vam ide i da li vam ide. I iskreno, trenutna cena igre je 15€, što nije strašno kao recimo kada bi igra koštala standardnih 49.99€. Tada bi zaslužila ocenu 10 od sto, samo zbog bezobrazluka. Ovako je ok. Možda je pređete, možda se smorite posle prve misije. Naš savet – štedite pare, ali ako imate prilike, probajte ovo, mada će vas najverovatnije zaboleti uvo za igru posle maksimalno sat vremena. I imajte na umu da kakve umeju da budu igre rađene po filmovima, ova je još i ok ali u istom tom čamcu kao i ostale igre tog subžanra.
Autor: Branko Pogačica
PLAY! Zine 55 – OKTOBAR 2012
