Spec Ops: The Line je još jedna u nizu igara koja na svojoj „omotnici“ donosi nadrk lika sa pogledom ubice koji nosi oružje a iza njega vatra, dim i smrt. Pored toga, u pitanju je i još jedna u nizu akcionih igara iz trećeg lica. Znači, originalnost na nivou.
Iako se nalazi u Spec Ops serijalu, The Line zapravo ne preuzima elemente priče iz bilo kojeg od prethodnih delova i prati akciju kapetana Martina Vokera koji je poslat u Dubaji kao deo Delta Force tima kako bi pronašli oficira Konrada i videli šta se sve dogodilo u tom gradu nakon najvećih peščanih oluja ikada usled kojih su svi bogati pobegli iz grada koji je potom upao u potpuni haos.
Fokus igre, baš kao i u drugim Spec Ops izdanjima je taktički pristup borbama, prikrivanje i timska igra. Standardno tokom misija dobijate brojna unapređenja ne samo u vidu oružja i opreme već i u obliku poboljšanja statistika vaših boraca. Sve je to već dosta puta viđena stvar po kojoj se The Line ne razlikuje u odnosu ni na jednu drugu igru na tržištu i jedina svetla tačka u ovoj „vreći proseka“ jesu promene u mentalnom sklopu likova kako oni lagano vremenom „popuštaju“ zbog brojnih borbi u koje su ubačeni. Tako će glavni junak imati problema sa vidom i dobijati halucinacije ali i ubijati protivnike znatno nasilnije i bez trunke razmišljanja o tome. Na sličan način će i saborci kojima on komanduje delovati nezainteresovano a kasnije i agresivno i ljutito, za razliku od početnih misija kada će se ponašati kao pravi profesionalni vojnici.
Međutim, glavna svetla tačka igre jeste njena priča. Pomenimo prvo da glasove glavnim likovima poklanjaju Nolan Nort (možda najpoznatiji kao Dezmond iz Assassin’s Creeda) i Brus Bokslajtner, poznat po ulogama u Tron-u. Samu priču napisao je Volt Vilijams koji navodi da je glavnu inspiraciju pronašao u delu Džozefa Konrada – Srce tame (Heart of Darkness) ali postoje i paralele sa Apokalipsom Sad i drugim delima.
Priča počinje nakon već pomenutih peščanih oluja koje su uhvatile Džona Konrada na povratku iz Avganistana u Dubajiu. Ovaj problematični vojnik sa poremećajem ličnosti i njegov 33. bataljon pokušali su da izbave oko hiljadu civila u konvoju iz grada, ali karavan nikad nije stigao na odredište. To je ujedno i poslednja informacija o Konradu, sve do dolaska nove radio poruke, jedinog načina komunikacije kroz peščanu oluju koja navodi da je pokušaj evakuacije neuspeo i da su svi mrtvi. Nakon ove poruke, američka vojska šalje Delta Force tim sastavljen od trojice ljudi, kojim predvodite vi, da pronađu Konrada i saznaju šta se zapravo dogodilo u Dubiju. Tada kreće jedna od najzanimljivijih priča u video igri sa kojom smo se susreli u proteklom periodu, možda i nekoliko poslednjih godina.
Iako je izvođenje donekle problematično, ne posebno napredno niti intuitivno za ovaj žanr a verovatno se ni ovaj tip igara ne dopada mnogima, topla je preporuka da Spec Ops: The Line odigrate, ukoliko možete, upravo zbog same priče.
Na kraju još jedan savet – igra ima ukupno četiri završetka, za neke morate da sačekate da se okončaju „credits“ odnosno lista svih onih koji su učestvovali u pravljenju ovog naslova. Naravno, pokušajte da imate i što ažurnije save game fajlove kako biste mogli da iskusite sva četiri završetka.
Autor: Stefan Starović
PLAY! Zine br. 54 – SEPTEMBAR 2012