Sigurno je veliki broj igara došao „niotkuda“ i iznenadio nas kvalitetom ali ko će sada da pokušava da se svega seti. Pomenućemo samo Orcs must Die kao manji naslov iz skorijeg perioda i zasigurno Far Cry kao krupniji hit od pre desetak godina. Međutim, ne događa se često da se pojavi „neplanirana“ igra koja je pritom bila otkazana i „na aparatima“ a da nakon toga postane hit. Upravo to se dogodilo sa Sleeping Dogs-om. Ukoliko vam je osnova igre bila donekle poznata, to je verovatno zbog toga što je Activision najavio pod imenom True Crime: Hong Kong a potom stavio „na led“ tokom prošle godine. Upravo tada je pokupio Square Enix, promenio joj ime i angažovao United Front da završi igru.
A igru nije lako opisati, ali pokušaćemo sa asocijacijama. Zamislite osnovu igre kao Grand Theft Auto, i ovo je ujedno i najlakša asocijacija. Sada, u priču ubacite neke od čuvenih pokreta i poteza koje ume da uradi Max Payne, pa tome dodajte bullet time. Sad glavnog junaka ubacite u neku hong kong akciju punu tabanja. Sad to tabanje zamislite kao da je iz Batman Arkham Asylum/City. Konačno, sve te borbe „umuljajte“ u svet GTA koji se strašno izmešao sa Just Cause-om. I na taj način ćete dobiti možda i najprecizniji opis Sleeping Dogsa bez potrebe da čitate dalje.
Da ne prelazimo odmah na grafiku i zaključak, ipak dajmo još malo teksta „za vaš novac“ (onaj virtuelni, pošto je PLAY! besplatan). Vei Čen je ime glavnog junaka, policajca koji je na tajnom zadatku i trebalo bi da se infiltrira u organizovane grupe krimosa Hong Konga – trijade i da ih „razmontira“. Međutim, Vei nije baš tako „čist“ kao što se u prvi mah može pomisliti niti je istorija njegove porodice nešto čime se čovek može pohvaliti. Takođe, glavni lik će uskoro saznati da ni njegovi šefovi u policiji nisu cvećke i da su korumpiraniji i samim tim opasniji i od samih Trijada sa kojima se bori.
Glavna stvar koja kupuje igrače u vezi sa Sleeping Dogsom jesu zapravo sporedne misije u GTA fazonu. Tako Vei može pevati karaoke, voziti trke, hvatati sitne lopove i džeparoše i pomagati „pravim“ policajcima, skupljati novčiće po gradu, birati tapete i slične ludorije dok ujedno i dalje ima glavni i primarni cilj odnosno misiju. Tokom igre ćete čak moći da birate i nekoliko devojaka sa kojima se možete zabavljati. Na ovaj način igrači lako dostižu celih 25 sati gejmpleja koliko dizajneri govore da Sleeping Dogs poseduje što nije nimalo mala cifra. Iako autor ovih redova nije fan prevelikog broja sporednih misija, dobro je da postoje jer postoji i publika za njih. Problem može biti to što dobar deo tih sati otpada na sporedne a ne na glavnu misiju, što nekima može zasmetati.
Druga glavna stvar (mogu li biti dve glavne stvari?) koja će vas privući Sleeping Dogs-u jeste akcija kada prigusti i kada krene šibanje. Vei, poznavalac borilačkih veština zapravo najviše voli da upotrebljava svoje telo odnosno ruke i noge kako bi rešio sve nesuglasice, što doprinosi onom delu borbe u Betmen fazonu o kojem smo već pisali. Postoje laki i brzi udarci, postoje teži, postoje blokiranja protivničkih poteza i kontra udarci. Najinteresantnije je to što za savladavanje protivničke sile možete da upotrebite i okruženje odnosno objekte koji su oko vas – bacite protivnika u telefonsku govornicu, odvalite mu glavu o vrata automobila i slične „pikanterije“. Postoje i delovi borbi koje možete odigrati vatrenim oružjem, ali ćete ubrzo shvatiti da će vam biti od koristi samo u ograničenom broju slučajeva kao i da će borba prsa u prsa biti znatno efikasnija. Kao i da su dizajneri igre hteli da vas nateraju na taj put jer ćete svako prikupljeno oružje nakon završene misije „gubiti“ pa ćete za narednu morati da nađete novo, ukoliko baš želite da se „raspucate“. Vei uspešno koristi okruženje kao sopstveni zaklon, iz kojeg može da raspali po protivnicima ili pak da iskoči i preskoči vozilo, ode na drugo, iznova se sakrije, preleti barijeru i u doskoku savlada neprijatelja i sve ono što i svi normalni ljudi mogu uvek da urade bez ikakvih problema!
Tokom igranja prikupljaćete poene koji određuju da li ste bliži trijadama ili policiji (već smo pomenuli korumpiranost među pandurima) ali i sopstvenu „ličnu“ skalu koja zapravo određuje koja je vaša generalna reputacija. Veiju možete i kupovati odeću, dodatke i vozila, a poboljšanja poena imaju uticaja i na stvarne borbe a ne samo na „kozmetiku“.
Sleeping Dogs ne deluje kao posebno teška igra za bilo koga sa imalo iskustva u ovom žanru, a svemu doprinosi i činjenica da se pozicija snima veoma često pa greške koje napravite neće predstavljati veliki problem. Sistem pokretanja misija takođe je sličan – u svakom trenutku možete videti misije koje su vam na raspolaganju i odabrati ih a potom otići na naznačeno mesto na mapi.
Ono po čemu se igra ističe posebno u PC verziji jeste znatno bolja grafika nego na konzolama, nakon primene DLC paketa sa dodatnim i poboljšanim teksturama. To samim tim čini ovaj naslov jednim od retkih koji je na PC-ju zapravo bolji nego na konzolama. Naravno, sve to po ceni dovoljno snažnog računara koji te teksture može da „izgura“ sa dovoljno dobrim nivoom frejmova po sekundi.
Square Enix i United Front Games su na taj način uspeli da izdaju uspešan naslov i izvuku ga iz groba u kojem je jednom nogom bio. Iako bi možda neko rekao da igra nije posebno originalna, jer u biti predstavlja susret GTA i Hong Kong akcionog filma, dovoljno je zabavna sa brojim glavnim i sporednim misijama, ima super akciju, kvalitetnu grafiku i u biti predstavlja čistu zabavu, baš ono što bi jedna video igra i trebalo da bude. Taman da prekratite vreme pre velikih hitova u poslednjem kvartalu.
Autor: Bogdan Diklić
PLAY! Zine br. 54 – SEPTEMBAR 2012
