Gejming industrija je jedna od najbrže rastućih na globalnom nivou, koja prikuplja milione profesionalnih igrača i privlači ogromnu bazu fanova, ali nova australijska studija otkrila je mračnu stranu esporta: maltretiranje na internetu i seksualno uznemiravanje.
Iako je esport poprilično raznolika zajednica, “sajber” maltretiranje je veoma rasprostranjeno u ovom virtuelnom svetu, a ženske osobe su nesrazmerno češće seksualno uznemiravane nego muškarci.
Uprkos tome što žene čine veliki udeo u esportu, prema novom članku objavljenom u Entertainment Computingu, žene koje igraju video igre profesionalno (16% takmičara u esportu i kreatora sadržaja) su najranjivije na maltretiranje na internetu i seksualno uznemiravanje.
Louise Trudgett-Klose i dr Sarven McLinton sa Univerziteta Južne Australije (UniSA) su anketirali 145 igrača video igara iz 14 zemalja, od kojih je 96% reklo da su bili maltretirani preko interneta u prethodnih 12 meseci.
Skoro polovina “sajber” maltretiranja (49%) dolazi od saradnika (drugih igrača), a druga polovina od javnosti.
„Postojala je definitivna veza između nivoa profesionalnog igranja i učestalosti “sajber” maltretiranja i seksualnog uznemiravanja za profesionalne igračice“, kaže Trudgett-Klose. „Što igrač postaje profesionalniji, to je više izložen neprijateljskom ponašanju, što utiče na njihovo mentalno zdravlje”.
“Sajber” maltretiranje uključuje prozivke, pogrdne komentare, isključivanje određenih igrača i ograničavanje pristupa, verbalne pretnje i manipulativne taktike, dok seksualno uznemiravanje uključuje slanje eksplicitnih poruka i slika i neželjene seksualne komentare.
To nije samo pojedinačan incident. Činjenica da je 96% igrača – profesionalnih ili na drugi način – doživelo maltretiranje preko interneta u prethodnih 12 meseci sugeriše da je toksično ponašanje preovlađujuće u ovoj zajednici.
Profesionalci koji su privukli najveću slavu – koje karakteriše velika baza obožavalaca i prisustvo na platformama kao što su Twitch i YouTube – bili su izloženi najgorim nivoima maltretiranja na internetu.
„Važno je napomenuti da samo igranje video igrica nije problem“, kaže dr Meklinton. „Međutim, kultura oko video igara je veoma usmerena na heteroseksualne muškarce. Svako ko ne spada u tu grupu je ranjiviji.”
Većina profesionalnih igrača je nezavisna i nije zaštićena od strane organizacije, što ih ostavlja bez ikakvog upravljačkog tela koje bi sprovodilo bezbednost i zaštitu.
„Moraju da se istraže nove mogućnosti da bi se bolje podržali profesionalci u ovoj savremenoj eri igranja igara, zaštitili njihovo mentalno zdravlje i stvorili sigurnije virtuelno okruženje za sve“, kaže dr Meklinton.