Warframe je neobična igra – sve oko nje je obavijeno velom čudnog spleta okolnosti i velike količine sreće. Isto tako predstavlja i “success story” jednog studija i solidno razvijen naslov. Još od samog početka i davno pre nego što se pojavila zatvorena beta, Digital Extremes vodio je bitke da se Warframe desi. Želeći da budu poznati po još nečemu osim “gaža” koje su dobijali od Epica za Unreal Tournament (a kasnije i rada na BioShock, BioShock 2 itd) razvijalis u koncept za Dark Sector, od kojeg je kasnije puno toga prebačeno u Warframe. Ipak, Dark Sector koji se pojavio u prodaji uopšte ne liči na ono što su bili početni koncepti a ovaj Resident Evil-oliki naslov prošao je ispodprosečno na tržištu.
Prošavši kroz nekoliko problematičnih situacija, otpuštajući radnike, pokušavajući da smisle svoj koncept za originalni IP, ipak su izdali Warframe, bez obzira na to što su im u tom trenutku potencijalni izdavači sugerisali da se okrenu realnim temama poput Drugog Svetskog rata (Call of Duty je tada bio jako popularan i upravo u tom periodu, kao i Medal of Honor). Veliki problem igre je i poređenje sa Destiny-jem, tako dugo očekivanom igrom. Ipak, istorija će pokazati, Digital Extremes uspeo je da prevaziđe sve ove probleme i da i dan danas održava Warframe, svoj relativno uspešni IP.
Warframe je tako tada, a svakako i danas danas, u kategoriji nekakvog “sleeper hit”-a. Znamo svi da postoji, nešto se oko njega događa, ali ne možemo reći da je mega popularan. Ima svoj kult fanova i zapravo veoma se razvio u proteklih skoro deset godina. Dobar deo popularnosti igra duguje dizajnerima i programerima koji su zapravo slušali feedback igrača – od početnih poteza pa sve do današnjih dana, posebno vezanih za model naplate. Naime, Warframe je krenuo kao više pay-to-win u odnosu na free-to-play sa dodacima, ali je DE brzo promenio odluku i omogućio da čak i igrači koji ne plaćaju mogu da otključaju sve opcije unutar igre, samo sporije nego onih koji “iskeširaju”. Upravo i u tom free-to-play modelu leži još jedna tadašnja opasnost za Warframe – jednostavno, igre u tom periodu sa free-to-play modelom nisu baš bile na ceni, prvenstveno zbog već pomenutog “pay-to-win” modela.
Odlučio sam stoga da ga isprobam 2020 i vidim kako se drži u odnosu na konkurenciju.
Čim sam se logovao, igra me je obavestila da baš dugo nisam igrao Warframe i da moram odigrati tutorijal kako bih se podsetio svih noviteta, što sam i učinio. Nema ih baš puno, osećam se pomalo prevarenim, ali nije loše prisetiti se mehanike i osnovnog koncepta. Čim sam završio uvodnu misiju pojavila mi se “medalja” koju sam “osvojio” za igranje zatvorene bete 2012 godine – koliko li košta na ebayju, kada bi bila na prodaju? Tu zapravo kreću i prvi problemi Warframea. Posle tutorijal misije koja je solidna ali možda pomalo previše za nekoga ko se prvi put susreće sa igrom, pojavljujte se na vašem brodu sa koje vas bombarduje više informacija nego što ste malopre izbegavali neprijateljskih projektila tokom tutorijala. NPC-jevi pričaju, poruke se pojavljuju, ekran treperi, izbacuje poruke, mailove, predmete iz inventara, sve deluje kao totalna papazjanija. I ovo je realan problem i za nove i za stare igrače. Sreća po vas pa je priča irelevantna. Nekakva vekovna borba između frakcija od kojih svaka ima svoju agendu i pogled na moral, vrednosti i uređenje planete je sve što je potrebno da znate – kada bi još i priču trebalo da ispratite, mozak bi vam prokuvao.
Jednostavno, svojim razvojem kroz godine, Warframe je otišao (očekivano) predaleko kako bi zadržao broj igrača, što je dovelo do toga da naslov postane prekomplikovan za nove igrače. Čak i ukoliko investirate solidnu količinu vremena kriva učenja je tako strma da će vam biti potrebne dobre planinarske čizme. Srećom po vas, Warframe u sebi poseduje pregršt dodataka koje možete kačiti na svoj – warframe (otuda i ime), a čini se da je to zapravo i jedna od glavnih stvari oko koje se ljudi “bore” – ko će izgledati lepše, imati što više “perija” i “nakita” na svom frejmu. Što je i razumljivo, igra je napravljena sa takvom namerom.
Warframe nije bez svojih prednosti, da ne mislite da smo suviše oštri. U periodu kada sličnom tipu igara ne ide baš najbolje (Anthem je propast, Destiny 2 je razočarao) Warframe lagano i strpljivo lurkuje u pozadini i iz mračne slepe ulice vabi slatkišima.
A slatkiši su, u suštini, borbe i okruženja. Lokacije po kojima se krećete zavređuju čistu peticu i deluju kao da su iz naslova mnogo većih budžeta. I dok njih možda i možete da prenebregnete ili da vas nije briga za to kako izgledaju planete kroz koje se krećete, borbe jednostavno ne možete da ignorišete. Zapravo, kod igre ovog tipa one su najvažnije i ujedno i dželati koji seku glave neopreznim igrama koje ih ne izvedu na pravi način. Primera u istoriji je previše da bismo se uopšte na to osvrtali.
Kod Warframe je priča potpuno drugačija – borbe su izvedene sjajno, bilo da su u pitanju okršaji hladnim oružjem ili vatrenim, “magijama” ili okolnim objektima – fluidne su, elegantne i najvažnije, ostavljaju snažan utisak na igrača i zapravo prenose osećaj da to što ste uradili na ekranu računara ima uticaja na dešavanja u igri.
Sadržaji u Warframe jednostavno ne manjkaju i igra je dobra – posebno za jedan besplatan naslov. Glavni izazov je snalaženje i “uskakanje” u igru koja je odavno prevazišla “nove igrače” i fokusirala se na one (pre)iskusne. Međutim, tu leži i potencijalno najveća prednost DE naslova – komuna igrača. Sigurno ste navikli da vam neko kaže da ne znate da igrate, čak i u prvom meču na prvom nivou pa čak i u okršajima protiv botova (u igrama koje to omogućavaju). Ovde to nije slučaj – šta više, iskusni igrači će se sami ponuditi da vam pomognu kada vide da ste početnik, proslediće vam relevantne linkove za edukaciju, odgovarati na pitanja. Do sada još nismo primetili tipično ponašanje rezervisano za neke druge naslove.
Verovatno jedan deo toga leži u činjenici da postoje druge besplatne igre okrenute toj populaciji. Drugi deo i u činjenici da je igra prekompleksna od prvog trenutka (kao što smo već pojasnili) a treći verovatno i u tome da ima nečega u neobičnom dizajnu likova u igri koji jednostavno ne može biti svima po volji.
Kako bilo, to je svakako pozitivno, pre svega za “starije” gamere. Ugodan community je možda baš nešto što tražite nakon napornog dana na poslu kada biste samo malo da se opustite i prosvirate mozak lukom i strelom protivniku sa sto metara, pritom ga zakucavajući za zid iza njega.