Neverovatno izdržljiva Džil u neverovatno kratkom ostvarenju
Postoji neka čudna paralela između Resident Evil 3 I Resident Evil 3 remake – makar za nas u Srbiji. Treći deo popularnog RE serijala dogodio se u godini kada smo preživeli bombardovanje (ali I onaj jedan od jačih zemljotresa) dok se rimejk pojavljuje u periodu kada preživljavamo drugi vid “opasnosti” (pod navodnicima, da zadovoljimo I teoretičare zavere I one koji to nisu). Sa druge strane, Rimejk je, makar na svetskom nivou, više relevantan za trenutnu situaciju nego što je trojka bila. I tu se zapravo paralela I završava.
Šta je RE3 Remake? U najkraćem, više sinematična i više akciona verzija originalne igre koja je zapravo bila okrenuta istraživanju, uskim koridorima, naravno susretu i sa zombijima pa i samim Nemesisom kao glavnim antagonistom ostvarenja. Lepo izgleda, fino je ispolirana, drugačija u odnosu na original po kojem je nastala i ne možemo reći da je igra dosadna. Ali, to bi sve bilo u redu da je u pitanju neko novo ostvarenje, neki novi (možda i manji) studio … ne i Capcom ne i Resident Evil.
Lista nelogičnosti je dosta dugačka (za razliku od trajanja igre) i teško je opredeliti se za neki početak – možda krenuti od činjenice da je Džil u ovom rimejku prosto neuništiva. Iako njene sekvence za razliku od Karlosovih predstavljaju, makar na papiru, napete scene borbe sa zombijima uz uvek pristan manjak municije, to u praksi nije baš tako – ona preživljava i pad u automobile sa pedeset metara i pogodak lanserom raketa i mnogo toga drugog na šta bi joj pozavideo i Supermen.
Sa druge strane, Nemesis, uvek prisutni protivnik koji je proganja gde god da krene isuviše je skriptovan i isuviše mehanički postavljen na određene tačke kako bi vas prepao i napravio još jednu “kraljica” scenu taman kad ste poželeli malo da odahnete.
Činjenica da se igra više okrenula otvorenim prostorima u odnosu na original ne smeta toliko, čitav koncept je promenjen, ali jedan od dominatnih problema leži u činjenici da je Resident Evil 2 postavio lestvicu tako visoko (i to donekle uradio RE7 ali to je već druga priča) da nasuprot tome trojka izgleda dosta nedovršeno. Kao na primer i zombiji koji prosto odudaraju od svega što očekujete od zombija, na negativan način.
I, korak po korak, Resident Evil 3 je završen. Ako ste iskusni, to ćete obaviti za oko dva sata. Ako igrate prosečno, to je negde oko četiri. Po punoj ceni igre, više nego malo pravog gameplaya, imajuću u vidu trajanje sinematika.
Stiče se utisak da je i Capcom bio svestan ovih problema pa je uz igru lansirao i Resident Evil 3 Resistance, multiplayer komponentu koja se zapravo može posmatrati kao kompletna nova igra. Nažalost, kako stvari sada stoje, čini se da Capcom nije naučio lekciju 2K Gamesa i njihovog ambicioznog Evolvea. Koncept je isti – jedan igrač je “Nemesis” a četiri su obični momci i devojke koji samo žele da prežive. Prvi problem – da budete Nemsis naravno morate da čekate jako dugo. Drugi problem – Nemesis je u tom smislu “kreator igre”. Samim tim bez dovoljnog znanja i ideje oko toga kako formirati sistem zamki, napada na protivnike i strategije, čitav meč dobija apsurdno komičnu notu.
U najkraćem (kao što je i sama igra), Resident Evil 3 ima svoje svetle tačke i u većini svog kratkog trajanja donosi zabavu – nekada suludu, nekada komičnu ali svakako akcjom-napunjenu. Lepo izgleda, dopašće se većini osim RE puristima. Ali je sa druge strane prekratka, sa dosta “ofrlje” urađenog posla, bez puno dubine i daleko, daleko od Resident Evil 2. Multiplayer, iako praktično zasebna igra, za sada ne donosi apsolutno nikakvu zabavu jer se predugo čeka na mečeve i oni sami nisu izbalansirani. Da li će se to srediti u budućnosti, ostaje da se vidi, za kada bi trebalo i sačekati pojeftinjenje RE3 jer tek sa nekom budžetskom cenom zapravo ima smisla kupiti i odigrati.
Ocena: 6/10
+ Dobri vizuali, dobra zabava
– Prekratko, često “ofrlje” urađeno
– Multiplayer za sada ne ispunjava očekivanja
