Kao što smo pre neki dan najavili preko tvitera, zainteresovani smo da radimo intervjue sa ljudima iz gejming zajednice, a sve što je potrebno da uradite, jeste da nas kontaktirate. Jedan od prvih ljudi sa kojima smo stupili u kontakt je Aleksa ”aky” Kreculj.
Aleksa je neko ko već nekoliko godina igra CS:GO poluprofesionalno, a nakon kraće pauze koju je napravio zbog škole, odlučio je ponovo da se oproba. Trenutno nastupa za ekipu Defusero, koja se takmiči u ESEA Open ligi, a životni san mu je da jednog dana dospe i do profesionalnog nivoa.
Pozdrav Aky. Reci nam nešto o sebi i čime se baviš?
Pozdrav svima! Zovem se Aleksa Kreculj, živim u Sefkerinu i imam 21 godinu. Student sam Fakulteta Informacionih tehnologija na smeru Softverskog Inženjerstva. Trenutno nastupam za ekipu Defusero u CSGO-u, a u slobodno vreme volim da radim na malim projektima u sklopu freelancing-a.
Kada si počeo da igraš Counter Strike i da li igraš još neke video igre?
Counter Strike sam počeo da igram u periodu 2005/06. godine. Tada je bila aktuelna verzija CS 1.6. Kod mene u kući nismo još uvek imali internet pa sam konstantno igrao protiv botova public mečeve, sve dok jednog dana nisam otišao u igraonicu i zaigrao protiv pravih ljudi. Tada mi se stvorila ljubav prema Kanteru i ostalim igricama. Sa CS:GO verzijom sam se prvi put susreo 2012. godine, kada sam je osvojio preko jednog giveaway-a. Trudim se da mi fokus bude uglavnom na CS:GO-u, ali takođe volim da probam i novije naslove.
How to open B site by @AkyCSGO pic.twitter.com/FkuP0om3Ww
— DEFUSERO (@CSGODEFUSERO) October 31, 2021
Da li bi voleo ovime da se baviš profesionalno ili imaš druge ambicije?
CS:GO sam već igrao poluprofesionalno 2016-2017. godine, dok se moj nije tim raspao. Onda sam igrao za par timova kao što su Psyhoactive, gde sam igrao zajedno sa igračima kao što su c0llins, andr1xx ,Muffy , ch1wie i ja. Posle toga smo pokušali da napravimo mix ekipu PVE, gde sam igrao sa poznatijim igračima kao što su C0llins, Kgr, Impulse, Avn, ali je i taj projekat ubrzo okončan.
Nakon toga sam odlučio da napravim kraću pauzu ne samo od CS-a, već i od drugih video igara i da se fokusiram na školovanje. Kako je vreme prolazilo, uželeo sam se takmičarskog duha, pogotovo za vreme karantina i tako se ponovo počeo da se takmičim. Voleo bih da počnem da igram profesionalno i samim tim da ostvarim svoj dečiji san.
Trenutno nastupaš za Defusero. Kakvi su vam ciljevi i da li misliš da imate potencijala da napredujete?
Da, igram za ekipu Defusero. Tim je tek okupljen i to sa ciljem da uradimo nešto na našoj sceni i da se proširimo dalje. Mislim da imamo potencijala, jer smo svi mlađi od 22 godine. Talentovani smo i imamo mnogo motivacije da uspemo u ovome.
Verujem da igraš Faceit kao i svi drugi ozbiljni kanteraši. Da li se susrećeš sa profesionalnim igračima i kako se nosiš u mečevima protiv njih?
Da, u poslednje vreme najviše igram European Community League, gde igra dosta dobrih igrača, kako Pro tako i Semi-pro. Trenutno sam drugi na tabeli, pošto sam u 20 odigranih mečeva zabeležio 19 pobeda, od čega je 17 zaredom. Nemam problema kada igram protiv profesionalnih igrača, ali mi zato veći problem prave ljudi sa Balkana, koji dobro poznaju moj stil igre.
Koja je tvoja uloga ekipi?
Moja ekipa smatra da sam jedan od najiskusnijih u timu i zato mi dozvoljava da igram slobodnu ulogu, zavisi od protivnika i situacije u kojoj se nalazim. To znači da ponekada igram kao lurker, nekada kao entry, a ponekada čak i AWP uzmem. U većini slučajeva igram kao entry.
Omiljena mapa i oružje?
Omiljena mapa mi je Mirage, jer je najjednostavnija i nisu je pokvarili sa update-ovima, kao što su uradili sa ostalim mapama. Pored Miraža gotivim i Inferno, jer je za razliku od ostalih mapa “laka” za igranje i svi mogu da se snađu na njoj. Jedina mapa koja mi se ne sviđa trenutno je Ancient. Deluje mi kao da je napravljena samo za svrhu misija i public servera. Nemam omiljeno oružje, ali gotivim AK47 zbog cene i instant fraga ako pogodiš protivnika u glavu.
View this post on Instagram
Tvoj saigrač mi je pomenuo da si pre par godina imao nekih problema sa RUR-om. Da li bi mogao da mi kažeš o čemu se tačno radi, pošto nisam bio upućen.
Pa da. To se desilo 2017. godine, kada je organizovan LAN turnir u saradnji sa Gigatronom u ETŠ “Nikola Tesla” Pančevo. Prijavio sam se za turnir sa svojom ekipom, prijava je prošla uspešno, sve dok nisam dobio mejl o rasporedu igranja. Kada sam poslao mejl u vezi rasporeda, jedan od Vaših kolega mi je odgovorio da imam VAC ban i da zbog toga ne mogu da nastupam na turniru. Iako sam mu rekao da je taj ban dobijen još pre 8 godina na igrici CS 1.6, počeo je da se prepire sa mnom i nije hteo da čuje ništa o tome, dok su ujedno moji saigrači već došli iz Novog Sada da igraju taj turnir. Ništa od toga se ne bi desilo da mi je javljeno par dana ranije, a ne na isti taj dan, neposredno pred početak turnira.
Da li bi nam rekao kako si dobio taj VAC i da li je on dodatno uticao na tvoju karijeru kasnije?
Pa VAC ban sam dobio pre 8 ili 9 godina, ne sećam se tačno, ali se sećam da smo imali naš ” seoski ” CS 1.6 server sa 12 mesta. Tad je postojao poznati žmurke mod. Kao što se igraju normalno žmurke, tako je bilo i u igrici. Jedan Counter-Terror traži igrače dok se ostali Terrori sakrivaju. Drugar i ja smo hteli da se našalimo sa ostalim drugarima na serveru i skinuli smo wallhack da vidimo gde se kriju ostali igrači. Tada je ta mene to bilo sve samo šala i nisam razmišljao o posledicama koje slede. Sutradan kada sam ustao, video sam da mi je account dobio VAC ban i da nisam mogao više da uđem ni na jedan server. Nije uticalo na moju karijeru, ali ponekada se susretnem sa ljudima na FACEIT-u koji mi pominju stvari u vezi toga.
Da li veruješ da esports u Srbiji može da napreduje i da bi jednog dana moglo od toga normalno da se živi?
Kako vreme prolazi, esports sve više napreduje u Srbiji. Domaće televizije sve češće prenose esport turnire, video igrice i tako menjaju mišljenja ljudi koji to smatraju ” zaglupljivanjem mase “. Generalno verujem da smo tek na pola puta ka razvijanju esports scene na Balkanu, pošto još uvek dosta ljudi na tek treba da čuje za to. Najveći problem po meni je manjak organizacija, ljudi i sponzora, koji bi podržali tu priču kao što se već dešava u ostatku sveta. Od esporta trenutno može da se živi samo ako imate neku stranu organizaciju koja će vas podržati i učiniti sve što je u njihovoj moći da se probijete.
Aky hvala ti na izdvojenom vremenu i želimo ti puno sreće u nastavku karijere!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord i Viber grupi za sve vesti o esportu.
