Nova Ubifost-ova igra iz Assassin’s Creed serijala je 23. naslov koji je izašao u periodu od 13 godina. Iako igre finansijski beleže solidne rezultate, nakon igranja poslednjeg naslova iz franšize, sigurni smo da su kreatori otkrili šablon po kome prave open world igre od koga ne odstupaju već godinama.
Ubisoft je konačno napravio prekopotrebnu pauzu od dve godine između dva Assassin’s Creed naslova. Još od 2007, nije prošla godina, a da kompanija nije izbacila makar jednu veliku igru u ovoj franšizi. Sigurno je mnogo lakše franšizi Call of Duty da iz godine u godinu izbacuje igre, a čak su i oni odlučili da se više posvete budućim igrama, jer moraju na manje stvari da se koncentrišu tokom kreiranja. Međutim, do ove godine, Ubisoft nije verovao da je to slučaj. Hteli kreatori ili ne da priznaju, open world igre su možda najzahtevniji poduhvat za jedan gejming studio, pogotovo ako želite da ubacite mnogo kvalitetnog sadržaja i mehanika. Assassin’s Creed: Valhalla je naslov koji je konju konačno polomio kičmu, zapalio obližnje selo i opljačkao zimske rezerve hrane, i to bez ikakvog pokušaja da prikrije tragove.
Deža Vu, i sve je uzalud.
Kada je prošli Assassin’s Creed Odyssey izašao, igrači su nakon brdo sati provedenih u igri, počeli da se žale da je igra predugačka i da nema dovoljno zanimljivog sadržaja da bi opravdala nekih 40-50 sati gempleja. Sva sreća developeri iz Ubisofta su čuli jecaj gejmera i brzo skočili da reše problem. Predstavnici kompanije su se uputili na socijalne mreže i utešili sve obožavatelje Assassin’s Creed igara komentarima da će sledeća igra biti bolje fokusirana, kraća i da će sadržati više konkretnih dešavanja. Ti tviter komentari su odavno obrisani jer nova igra ne donosi skoro ništa obećano a u nekim segmentima je još i gora. Od samog početka, zatvorenih očiju možete da pogodite da je ovo Ubisoftova igra a kompanija je, što se barem nas tiče, postala apsolutni šampion manipulativnih marketing kampanja, jer završni produkt skoro nikad nije onakav kakvog ga studio reklamira.
Assassin’s Creed: Valhalla počinje kao i većina prethodnih naslova i u prvih nekoliko sati naći ćete dosta zabavnih stvari u svetu vikinga. Na prvi pogled ovo je sasvim solidan open world naslov. Grafika je dobra, mada ne može da parira pravim ”next gen” naslovima na tržištu, ali doći ćete u situacije da se divite pejzažima i dinamičnoj atmosferi. Muzika u igri je mistična i okrenuta folkloru, a čak smo se naježili kada smo prvi put u igri odradili sinhronizaciju. Verovali ili ne, odavde je sve krenulo nizbrdo a prvi dokaz da će ovo biti veoma bolno iskustvo je usledio kada smo na mapi primetili regiju za koju nam treba level 340. Nemoguće da će nas terati da levelujemo dotle? Ne, ne, nemoguće.
Ubij me nežno i polako
Kao što smo prethodno rekli, iako su kreatori obećali da će frizirati sledeći Assassin’s Creed naslov, i napraviti bolje usredsređenu igru, to se nije desilo. Naprotiv, ovo je ubedljivo najduži naslov do sada i upravo dužina igre je zaista masakrirala sve zanimljive detalje i mehanike koje iskusite u ovom maratonu, koji je trajao preko 60 sati, dok konačno nismo odustali. Igra nema neke ogromne probleme ali sve nezanimljive mehanike i dešavanja počinju ekstremno da vam smetaju što duže igrate ovu igru. Ni u prethodnom AC (Assassin’s Creed) priča nije bila baš sjajna ali prihvatljiva završnica i određeni delovi su nam nekako zadržali pažnju. Veoma jednostavna priča Valhale će vam posle desetine i desetine sati otići u totalni zaborav a počeće i da vas iritira identičan način na koji otrkivate Englesku tokom vikinške opsade. Odradi par kvestova u ovoj regiji, upoznaj nove karaktere, odradi par kvestova da im pomogneš, otključaj novu regiju i tako sedam, osam, devet puta.
Veoma brzo ćete shvatiti kako funkcioniše borba u igri, a onda ćete nekako morati sebe da naterate da nastavite da uživate u njoj jer se neće nikad promeniti. Veoma je jednostavna, nije ni fluidna a i često će vam se desiti da neka misteriozna sila privlači vas i vašeg protivnika pa će karakteri početi da se bukvalno namerno nameštaju u odgovarajuće animacije iako se telo nalazi u totalno neprikladnoj poziciji. Igra je pored ovoga iznenađujuće laka, tako da će strategija da vam se svodi na ”aha, eno ga protivnik, bolje da krenem da udaram po dugmićima”. Desilo nam se da ušetamo u duele sa jačim protivnicima (veći level) i opet ih počistimo bez problema. U kasnijim delovima igre čak smo odlučili da testiramo koliko će trebati vremena da umremo ako se ne branimo. Dva pešadinca su nas makljala skoro trideset sekundi dok nismo umrli, a da napomenemo da se ni ne sećamo da li smo uopšte i umrli do tog momenta. Podrazumeva se da nismo igrali na easy modu.
Progres u igri je veoma loš. Sa levelima dolazi mogućnost da dodate +3.4 na brzinu napada ili +2.0 na kritikal. Ni mi ne znamo šta ovo zapravo predstavlja, ali nije ni toliko bitno jer ne dobijate utisak da se nešto bitno menja u gempleju. Može da se desi da krenete na određenu skil granu i primetite da sadrži poene za karaktere koji koriste oružja na daljinu iako ste vi iskusni sekiraš. Neki delovi skil mape se otvaraju tek kada dođete do njih, tako da ako prvi put igrate igru, sigurno će vam se desiti da propustite neki solidan abiliti, jer naravno nemate predstavu da se tu nalazi. Igrači su se žalili na količinu nebitnog oružja i oklopa u prošlom naslovu, tako da smo u Valhali našli svega par oklopa, sekira i šlemova. Ne šalimo se, sve ukupno našli smo oko 5-10 ovakvih predmeta. Niti su ova oružja vredna skupljanja niti ćete naći nešto što će vas naterati da kažete ”vau, to je kul”.
Završni komentar
Pored svih ovih stvari naišli smo i na povremene grafičke bagove, ali ništa nije tako teško palo kao prelaženje ove igre. Kada primetite da se krišom molite za kraj igre, onda vam je jasno da je zabava odavno napustila prostoriju. Neki gejmeri će verovatno uspeti da se zabave više od nas u ovoj igri, ali mislimo da je Ubisoft zaista prenatrpao ovaj naslov gomilom veoma prosečnih i ispod prosečnih stvari. Da igra traje duplo manje verovatno bi bila mnogo igrivija, i lako bismo mogli da progledamo kroz prse raznim manama jer ne bi proveli toliko vremena sa njima, međutim u Valhali ćete se toliko dobro upoznati sa svim lošim idejama i dizajnovima da ćete ih pozvati na slavu iako traje pandemija. Assassin’s Creed franšiza počinje da liči na franšize koje nam dolaze od sportskih giganta EA i 2K, samo bez bezobraznih mikrotransakcija (mada nije da Ubisoft nije pokušao). Svake godine dobijamo gotovo istu igru po ceni nove. Mislimo da je Assassin’s Creed Valhalla naslov koji pokazuje gejming mediokritet u svom punom sjaju i želimo da kreatori naprave solidnu pauzu sa ovim naslovima jer je nemoguće napraviti kvalitetnu igru ove razmere za samo godinu dana.
Pozitivno
- Dobra grafika
- Odlična muzika i atmosfera
Negativno
- Slaba priča sa previše karaktera
- Previše jednostavna borba
- Predugačka igra za kvalitet sadržaja
OCENA: 60
