Tačno pred popularni američki praznik Helouvin, stiže nam interaktivni horor naslov od Supermassive Games-a. Može li Little Hope da nas štrecne i natera da posrnemo u mračnim uličicama na putu do kuće?
Da smo samo dobili makar po dinar svaki put kada smo čuli rečenicu ”ma nemoj da brineš, to je samo prečica” na početku horor filmova verovatno bi sada imali dovoljno novca da kupimo novu interaktivnu horor dramu studija Supermassive Games. Little Hope je nova igra iz kolekcije Dark Pictures koja nam dolazi posle prošlogodišnjeg naslova Man of Medan. Mogu li kreatori Until Dawn igre da privuku interesovanje horor fanatika novim naslovom ili je kompanija ipak one hit wonder?
Nikad nije kasno za edukaciju
Izgubljeni i kompletno prepušteni sami sebi, četvoro studenata i njihov profesor zaglavljuju se u izolovanom gradiću udaljenom kilometrima od bilo kakve civilizacije nakon što prežive autobusku nesreću po lošem vremenu. Misteriozna magla zarobljava naše protagoniste u malom gradu Little Hope-u, koji pokušavaju na sve načine da pobegnu iz jezivog mesta. Zvuči kao savršeno mesto za medeni mesec, da nema vizija iz prošlosti koje ih progone iz senke. Ako ste imali priliku da igrate igre poput Heavy Rain, Beyond Two Souls i slično, onda će vam gejmplej Little Hope-a biti itekako poznat. Započnimo našu misterioznu avanturu jednostavnim pitanjem. Ko je profesor zapravo na slici iznad? Ta ta taaaaaaaaaam!
Grad bez nade
Gemplej u ovakvom tipu igre je veoma ograničen jer se koncentriše na priču i rešavanje zagonetki. Zato je bitno da oba ova sadržaja budu veoma solidna kako bi nosila igru i zaokupirala igrače. Kroz igru vas vodi narator koji čita čitavu priču iz knjige. Kao i u prethodnoj igri iz ove antologije, kada god se dese neke krupnije stvari u priči, vratićete se u sobu sa naratorom, koji će osuđivati svaku vašu donetu odluku. Sama priča se prožima kroz tri vremenska doba. Sadašnjost, period 70tih godina pa čak do lova na veštice u 17. veku.
Dok naša ekipa istražuje lokacije po gradiću, primećuju misterioznu devojčicu i polako počinju da ih iznenađuju flešbekovi iz vremena kada je gradska populacija imala ozbiljnih problema sa epidemijom veštica. Da su samo znali za zaštitne maske. Akcija u ovoj igri se svodi na brze vremenske događaje (qte), a kada ne pritiskate dugmiće koji iskaču na ekranu, ostatak vremena provodite u raspravi, svađi, dranju, šaputanju sa drugim karakterima i pokušavanju da pobegnete iz čudnog gradića. Little Hope je veoma lepo dizajnirano mesto i primetićete dosta interesantnih detalja i utonuti u maglovitu atmosferu.
Zar ne razumeš da te mrzim Anđela!
Little Hope grafički izgleda jako dobro. Za karaktere je korišćena motion caption tehnologija tako da možete definitivno da razaznate različite emocije na licima, ali ponekad može da se desi da grimase ne odgovaraju onome o čemu karakter govori, ili kako se oseća. Na svu sreću, ništa poput momenata koje smo mogli da vidimo u prethodnom naslovu Man of Medan. Primetili smo i da su tela karaktera u nekim konverzacijama jako minimalo animirana, pa vam se čini kao da pričate sa humanoidom. Veći deo ove igre upravo ćete provesti pričajući i pokušavajući da odgonetne misterije međutim oba ova sadržaja nas nisu baš impresionirala. Igra je relativno laka i ne zahteva od vas fakultetsko obrazovanje, ali veoma često će se desiti da propustite neku zagonetku jer zapravo ni ne znate da je to zagonetka. Igra od vas zahteva da pratite dešavanja i detalje vezane za priču, ali šta tačno uraditi kada vas priča ušuška i uspava pred laku noć, umesto da vas šokira i iznenađuje.
Konverzacije uglavnom skoro da ne vode nigde i ubrzo shvatate da vas nešto i nije briga za vaše unesrećene protagoniste. Kreatori reklamiraju ovakve igre kao jedinstveno iskustvo svaki put kada igrate jer imate više opcija prilikom dijaloga, međutim u realnosti, bilo da izaberete opciju a,b ili c nećete primetiti nikakve ozbiljne razlike u igri. Možda najbolji način da malo više uživate u priči i iskusite je na drugačiji način je da nađete prijatelja i pređete priču zajedno. Čitavu igru možete da pređete za 4-5 sati i velika je šteta što ćete u tom periodu se naslušati i nagledati dobro poznatih horor rečenica i situacija. Ako očekujete neke momente koji će vas naterati da odlepršate od kompjutera/konzole ili da posmatrate dešavanja kroz prste vaše šake, predlažemo da tražite na drugom mestu. Na strašnoj skali od 1-10, Little Hope jedva prelazi 3. Igra ponekad ima dobre momente koji mogu da vas povremeno trgnu, ali previše se oslanja na najjeftiniji oblik zastrašivanja gledalaca, džamp skerove.
Završni komentar
Od kad se pojavio ovaj žanr igara, svi naslovi koji spadaju pod njega su uglavnom delili publiku. Jedna strana totalno ne vidi poentu ”igranja” igre koja lišava igrače ozbiljne interakcije, dok druga voli da uživa u priči i odnosima između karaktera na koje se ove igre fokusiraju. Cenimo da vreme polako ističe ovim igrama. Za razvoj ovakvih naslova potrebno je dosta novca a na kraju uglavnom dobijete naslove u kojima provodite manje vremena od prosečne igre a priče unutar njih su najčešće veoma jednostavne i prepune klišea. Sa razvojem tehnologije verovatno će postati jeftinije kreirati ovakve naslove ali pod uslovom da se održe na današnjem tržištu. Little Hope sadrži zanimljive elemente ali igra nikako ne opravdava cenu. Mislimo da je trideset evra previše za igru koju možete da pređete za pet sati i koju ćete verovatno jednom upaliti i zaboraviti da postoji.
Pozitivno:
- Dobra grafika
- Redizajnirani brzi vremenski događaji (qte)
- Solidni glumci
Negativno:
- Slaba priča
- Kretanje kroz grad je užasno sporo
- Ovo je horor?
OCENA: 60
