Kada sam dobio priliku da isprobam Rogue Company, ne mogu reći da sam bio veoma uzbuđen, pošto nikada nisam bio veliki fan third-person šutera, ali sam već nakon samo jednog meča kompletno promenio svoje mišljenje o ovoj igri.
Rogue Company je najnoviji free-to-play naslov studija Hi-rez, koji stoji iza video igara kao što su Smite, Paladins i Tribes: Ascend. Igra se i dalje nalazi u zatvorenoj beta verziji, što znači da je sada možete kupiti za $15, ili jednostavno da se nadate da ćete dobiti drop preko Twitcha.
Kada po prvi put započnete igru, sačeka vas opcija da odigrate tutorijal. Za razliku do mnogih igara, gde je tutorijal predugačak i dosadan, a pritom ti ništa ne pokaže, Rogue Company ima jedan simpatičan, šaljiv i kratak uvod u igru, koji je dovoljan svakome da ukapira osnovne mehanike igre.
Glavni gejm mod, Demolition, najbolje možemo da uporedimo sa CS:GO–om i Valorantom. Igrači su podeljeni u dve ekipe od po četiri i cilj vam je da postavite bombu, ili da zaustavite postavljanje iste. Drugi gejm mod je dosta manje zastupljen i zove se Strikeout. Imate zadatak da hakujete određen deo mape za određeno vreme, ili jednostavno da eliminišete sve protivničke igrače.
Iako Rogue Company još uvek nije tako blizu punog izlaska, već ima 13 različitih likova, a svako od njih ima posebne sposobnosti i oružje. Svaki Rogue ima po jednu aktivnu magiju i jednu pasivnu. Magije će vam dati brzinu na kraći period, ili čak možda pokazati lokaciju protivnika, ali ipak imaju znatno nego uticaj što je to u Valorantu ili Overwatchu, te je vaš aim stvarno najvažniji.
U igri postoji Buy System, koji je ipak dosta drugačiji od ostalih igara. Kada umrete, ne morate da kupujete nove puške, već novac koristite za unapređivanje oružja, granata i perkova. Takođe, možete da koristite Melee oružje, što je u ovoj igri za razliku od ostalih i te kako validna taktika.
Velika prednost ove igre je što su mečevi kratki. Igra se do 7, što znači da će mečevi retko kada trajati više od 25 minuta. Zajedno sa time što podržava Cross-play, ova igra veliki potencijal da privuče kežual igrače, koji ne žele da provedu mnogo vremena igrajući jedan meč. U igri takođe postoji mehanika koju smo češće viđali u Battle Royale naslovima nego u taktičkim šuterima, a to je opcija da podignete vašeg saigrača ukoliko je protivnik ubio. Nemate puno vremena za tako nešto, ali ponekad može biti ključno kako došli do pobede u rundi. Sam gejmplej je napravljen da odgovara i igračima koji koriste konzole, te ne verujem da će biti prevelikih razlika u kvalitetu.
Kao što smo već pomenuli, igra je third-person šuter, koji mnogo podseća Gears of War, ali ipak ne želim previše da je poredim sa tim naslovom, jer nikada nisam imao prilike da je igram. Mehanike pucanja se veoma slične Fortnite-u i svim ostalim klasičnim pucačina iz trećeg lica. Važno je koristiti zidove u vašu korist, a kotrljanje po zemlji će vam omogućiti najsigurniji način da pobegnete od duela.
Grafički igra je na solidnom nivou. Izgleda lepo, veoma jednostavno i odlično je optimizovana. Na mapama nema previše stvari koji mogu da vam skrenu pažnju, što je dobro kada želite da vaša igra postane esport, ali ponekad neki delovi mape izgledaju pomalo monotono. U svakom slučaju, još dosta toga će se poraditi na igri pre nego što zvanično izađe na tržište.
S obzirom da je Rogue Company u zatvorenoj beta verziji, ne želim da je joj dajem ocenu. Svako ko je veliki fan third-person šutera, morao bi da pruži šansu i ovom naslovu. Ne očekujem da će ova igra uspeti da postane jedan od najpopularnijih šutera na svetu, ali mogućnost da se igra i na konzolama, pa čak i na Nintendo Switch-u će drastično povećati bazu igrača.
