Koncept devedesetih u dvehiljadedvadesetoj
Ako ste matori gejmer, onda će vam krenuti suza na sam pomen Streets of Rage, posebno ako ste u to davno vreme imali Segu. I da budemo potpuno iskreni, verovatno ste vi i glavna “meta” četvrtog dela ove igre – Dotemu je reklo bi se baš gađao sve one između 30 i 40 godina starosti u ovom trenutku. Možda bismo se usudili reći i da je za ostale generacije igre pomalo dosadna. No, first things first.
Bilo je potrebno čak četvrt veka (we are old) da se nakon prvog (1991), drugog (1992) i trećeg (1994) dela pojavi i četvrti. Veštim odabirom “kartunolike” grafike Dotemu je odradio odličan posao da pogodi “u žicu” svoju ciljnu grupu, a da ne pribegne možda već i pomalo prežvakanom piksel art fazonu izrade.
Sve nadalje je manje-više poznato. Priča nikada nije bila baš neka i bazirala se na tome da naši glavni junaci, Axel Stone, Blaze Fielding i Adam Hunter pobede Mr. X koji pokušava da preuzme Wood Oak City kroz hiljade svojih podanika (i robota!). Slična je situacija i sada, osim što glavni junaci vode borbu protiv blizanaca Mr.X-a koji se očekivano zovu Y blizanci. Oni su sasvim nova opasnost gradu a podanike stvaraju tako što ih hipnotišu muzikom.
Kada smo kod muzike, jača strana svakog od prethodnih delova Streets of Rage bila je upravo muzička podloga i ono što sa priličnom dozom zadovoljstva možemo da kažemo, tu razvojni tim ni ovoga puta nije omanuo – 26 godina kasnije muzika pokreće! Za razliku od same igre, ona gađa najširu grupu ljudi, pod uslovom naravno da im se dopada ovaj žanr.
Kada pričamo o samom gameplayu, naravno, postoje brojne izmene koje sa sobom donosi tehnologija ali i pokušaj dotemu da se približi novim generacijama. Pre svega, akcija je brža, sve se odvija fluidnije i jasnije nego devedesetih. Pored toga, čuveni problem ovog tipa igara kada protivnici “izađu iz ekrana” pa morate da ih “namamite” da se vrate nazad kako biste ih prebili i potom nastavili dalje (jer se za vas ekran ne skroluje dok to ne uradite) rešen je, pa se neprijatelji sada “odbijaju” od ivice ekrana i vraćaju nazad u borbu. To takođe znači i da nema prekida samog tempa bitke i jednostavno nije dosadno.
Takođe, sam sistem tuče redefinisan je. Postoji novi taster za hvatanje protivnika, kombo udarci su bolji a tu je i kratak pritisak na udarac za slabiji i duži pritisak za jači udarac. Još jedan pohvalan dodatak je i udarac iza leđa, za brzo eliminisanje protivnika koji vam se prikradu. Novitet je “zvezdani” udarac koji se obezbeđuje skupljanjem, jelda, zvezdi na nivou a možda najveća promena u mehanici igre je specijalni napad. Svojevremeno, izvođenje specijalnog udarca oduzimalo vam je “zdravlje”, baš kao i u mnogim drugim igrama ovog tipa. To je i sada slučaj, ali kompromisno rešenje leži u činjenici da nakon izvedenog specijalnog udarca, ako uspešno izvedete dalje udarce i napravite kombo, izgubljeno zdravlje će vam se vratiti nazad. Rizično, ali isplativo. Nešto kao sistem na primer u DOOM igri koji vas forsira na borbe kako biste zapravo ostali u životu.
Sve ovo donosi dobro poznat koncept igranja za veterane, ali i poziva nove generacije da igru probaju. Međutim, kao što smo pomenuli u uvodu, pitanje je da li je ovo dovoljno. Jednostavno, baš kao što je i čitava igra smeštena u devedesete po lajt motivu i uopšte realizaciji grafike, zvuka, priče, izvođenja, tu se našla i mehanika i koncept. Plašimo se da je ovakav vid igre jednostavno vreme pregazilo i osim ako igru ne žele da isprobaju upravo oni koji žele da osete “vajb” devedesetih, svi drugi jednostavno će se “smoriti”.
Igra se proteže na 12 nivoa koji nisu posebno dugački pa je i to jedna od zamerki – brzo prođe. Dizajneri su pomenuli da će kroz vreme možda dodavati nove sadržaje a i u igri od starta postoje određeni bonusi koji donekle produžavaju igrivost, ali samo donekle. Pomenimo i da je naravno zabava najveća u online ili lokal kooperativnom modu za do četiri igrača putem Steama, što je način na koji toplo preporučujemo da Streets of Rage 4 i probate
- + Vajb devedesetih
- + Sjajan soundtrack
- + Super zabava za veterane
- – Kratko
- – Verovatno dosadno novim generacijama
OCENA: 7.5/10
