Bliži se Avgust, a sa njim i release date za klasičnu verziju WoW-a. Ako proteklih godinu dana niste proveli na dnu Đerdapskog jezera, onda ste svakako čuli za ovo. Elem, ovde ćemo pokušati da uspostavimo timeline događaja i eventualno odgovorimo na neka pitanja koja muče WoW zajednicu još od zvanične najave WoW Classic-a na prošlom Blizzconu.
Šta je WoW Classic?
Ovo je možda i najjednostavnije pitanje. Classic je u principu vaskrsli patch 1.12. Duži odgovor je možda komplikovaniji. U pitanju je poseban realm na kome ćete moći da pikate Vanilu sa svim njenim manama i što je najvažnije, for free, odnosno ne morate posebno da plaćate pretplatu i za nju. Da li je ovo pametan potez ili ne, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, Blizzard je ovim potezom bukvalno izbacio iz utakmice privatne servere. Da budemo realni, cela stvar je možda i počela gašenjem famoznog „Nostalriusa“. Kao tvorci jednog od najuspešnijih privatnih (čitaj piratskih) servera, momci i devojke iz Nostalriusa mogu da se pohvale činjenicom da su bili u Blizz HQ i možda su tamo prezentovali dovoljno zanimljive podatke da se Majk i kompanija zamisle nad idejom „kako iskoristiti“ vanila nostalgiju. A vanila nostalgija je nešto što postoji još od prve ekspanzije. I nije bez veze fraza da se WoW igrači dele na one koji su „played since vanilla“ i sve ostale. Kao neko ko je tu od početka, mogu da razumem i jedne i druge. O da, Vanila ima svoj šmek, svoje neverovatne i predivne trenutke. Ali, ono čega se „ne sećamo“, imala je i svoju tamnu stranu. Ipak, u ljudskoj prirodi je da potisne ružna sećanja, i tako danas uglavnom imamo ružičastu sliku o te prve dve godine WoW istorije. Ljudi su rasli sa igrom, igra je rasla sa svojom publikom. Bila je to čudna, ali uspešna simbioza. I onda kada su već stvari ušle u kolotečinu, kada se znalo sve i svašta, kada su igrači već znali ko i kakav status ima na serveru, pojavila se TBC ekspanzija. I već u poodmakloj fazi TBC-a moglo je da se čuje „eh, sećaš se u vanili…“. I tako nekako dođoše i prvi privatni serveri. Možda kao rezultat neprihvatanja promena, a možda i kao rezultat nečega drugog. Ako mene pitate, ovo prvo je glavni razlog. Jer naravno, lakše je uživati na lovorikama uz ono što znaš i voliš, nego prihvatiti novost i dati šansu onome što voliš da evoluira. Često čujem i argument „ua pretplata“, ali ako zaista mislimo da je 15 monetarnih jedinica mesečno, previše za igru koju volimo, onda sumnjam da je volimo uopšte. Bilo kako bilo, privatni serveri su tu od ihahaj vremena i Blizzard konstantno vodi borbu sa njima. Kada su ipak našli računicu, počeli su da rade na oživljavanju klasične igre tako da ćemo u godini kada slavimo 15 godina WoW-a imati dve igre po ceni jedne. Da li ćete igrati Live ili Classic na vama je.
Classic VS Vanilla
Da li je klasik vanila ili je vanila klasik? Kratak odgovor bi bio DA. Nešto duži odgovor je „da ali…“. Suštinski, klasik jeste vanila (patch 1.13), ali u praksi je to nešto drugačije. Kada je Blizzard pustio prve Vanilla servere, nisu znali u šta se upuštaju i šta da očekuju. Sada znaju šta može da se desi i trudiće se da sve prođe po planu. Otuda i implementacija „layering“ sistema koji nije postojao u vanili. Iako je to korišćenje moderne tehnologije, verujem da je opravdan razlog za korišćenje, jer zaista ne bi bilo prijatno da čekamo na loading screenu ili kampujemo prokletog kobolda previše dugo jer neće da baci mrtvu sveću. Sve ostale „moderne blagodeti“ nisu dostupne. Nema built in quest helpera, nema moderne mape, nema četa preko bnet naloga (only old school ingame chat). Ali… Imamo nešto što tada nismo imali. A svedoci smo da to privlači enormnu pažnju. Stream… Ako pratite Twitch, primetili ste rapidno uzdizanje Classic Beta streamera u proteklih nekoliko nedelja. Šta ovo može da znači? Više stvari, ali krenimo redom. Prvo je to da većina auditorijuma gleda iz nestrpljenja jer su to ljudi koji jedva čekaju da ponovo legalno zaigraju vanilu. Druga stvar je da je BfA opasno smorio narod, ali tom narodu treba WoW da bi preživeli pa klasik dolazi kao poručen. Treća stvar je radoznalost mlađih igrača. Igrača koji nisu igrali WoW tada, a hteli bi da vide šta su propustili. Ovo nas dovodi do sledećeg, možda i najbitnijeg pitanja…
Ko će to igrati?
Većina WoW nostalgičara su ljudi koji su svoju slavu sticali i stekli zaključno sa rešavanjem Arthasovog pitanja u ICC-u. Ljudi koji su vodili 40men raidove na bossove kao što je Ragnaros, gde se dkp-om plaćalo neispunjenje taskova dogovorenih pre pulla. Početkom WotLK ekspanzije, postalo je jasno da WoW postaje pristupačniji novim naraštajima ali istovremeno i dalje interesantan starcima koji su rešili da skidanjem Lich Kinga sa trona završe jedno poglavlje u svom životu. Retko ko od njih je i dan danas hardcore igrač. Ili su u ilegali, ili igraju totalno kežual, za svoju dušu.
Nasuprot njima su igrači koji su „stasali za WoW“ u naletu Deathwinga, naviknuti na nove lepše teksture i svet koji je totalno promenjen u odnosu na onaj „iz vanile“.
Pa ko će igrati? Kratak odgovor je i jedni i drugi. Veterani će se vratiti da ponovo okuse ono što ih je definisalo u mlađim danima, kada je život bio bezbrižan između dva ispita. Ali tu će teško biti mesta za hardcore igranje.
Sa druge strane, Cataclysm generacija će igrati prvenstveno iz radoznalosti. Da vide šta su propustili i odakle su nastale sve te silne legende.
I tu može da dođe do problema. Dobre su šanse da se i jedni i drugi brzo zasite klasik iskustva. Prvi jednostavno neće imati vremena koliko bi želeli, dok drugi jednostavno neće umeti da se snađu u svemu tome. Rezultat bi mogao da bude povratak u BfA, dok će klasik ostati kao podsetnik na jedan eksperiment koji je trebao da zadovolji široke narodne mase.
Nasuprot tome, može da se desi da sam klasik bude taj dugo očekivani „ubica WoWa“, da odjednom toliko eksplodira popularnost da će Live serveri ostati gotovo prazni.
Šta posle?
Pitanje koje se prirodno nameće. Da li ćemo videti classic TBC i classic WotlK? Ili će iz klasika da se otvori alternativni tajmlajn gde će priča da ode u nekom drugom smeru?
Za početak će biti dovoljno što ćemo imati zadovoljstvo da se vratimo kroz vreme. Šta posle, videćemo.
