Poslednjeg dana Games.cona imali smo priliku da ispratimo i Tekken 7 turnir, koji je privukao najviše pažnje od svih tabačina, kako prolaznika, tako i igrača kojih je bilo 31, što je ujedno i rekord za tabačine kada je Games.con u pitanju. Dosta očekivanja se polagalo u ovaj turnir, a moramo reći, ona su bila ispunjena jer je viđen sigurno najbolji turnir u poslednjih nekoliko godina kada je ovaj naslov u pitanju.
Turnir je bio prožet vrsnim potezima, napetim mečevima, povodima za tugu i slavlje, svime onim čime su se mogli pohvaliti i prethodni turniri u sklopu Games.cona. Međutim, ono što je ovaj turnir podiglo na još viši nivo jeste rivalstvo koje bruji još od maja i Login festivala između dva najbolja Tekken igrača iz Srbije i Hrvatske, Vlade “Coldheart” Stankovića i igrača Ancestral tima, Stjepana “Crashbanter” Matića.
Naime, za one koji možda u to nisu upućeni, Vlada je praktično nedodirljiv na domaćoj Tekken sceni i više od deset godina nije znao za poraz na domaćim turnirima, a 2014. je i na IeSF takmičenju osvojio 4. mesto za reprezentaciju Srbije. Niko nije verovao da postoji na ovim prostorimo neko ko bi mogao da to ospori i ishod svih turnira se znao pre nego što bi se turniri odigrala, to jest, sve do maja ove godine kada se po prvi put pojavio Stjepan. Stjepan i Vlada su se dosta puta ranije sretali online i Stjepan je kao i Vlada važio za jednog od kvalitetnijih evropskih igrača, ali nikada ranije nisu imali priliku da igraju uživo jedan protiv drugog. Login je ujedno bio i prvi turnir na kojem je Stjepan ikada igrao, što se nije dalo videti u njegovoj igri. Iako su kvaliteti obojice bili poznati i svakako je Stjepan imao najbolje šanse od svih da Vladu savlada, niko nije mogao da sluti da će to učiniti tako ubedljivo i to 3-1 u gornjem delu žreba i 3-0 u velikom finalu.
Games.con je poslužio kao prilika za Vladu da se revanšira i kao da je sudbina o tome presudila, našli su se na suprotnom kraju žreba. Međutim, Vlada je već u prvom kolu imao izazov u Stjepanovom saigraču iz Ancestrala, Josipu “Burkecro” Buriću. Međutim, Vlada je bio fokusiran da po svaku cenu dođe do još jednog trofeja u svojoj bogatoj riznici i posle Josipa ređao je pobede kao na traci, izgubivši pritom svega dve runde. Međutim, Stjepan nije bio ništa manje ubojit u svom putu do finala.
U gornjem delu finala Vlada se odlučio za Ninu protiv Josie koju je koristio Stjepan, izbor koji se pokazao dobrim, barem u početku. Vlada je krenuo silovito da napada i da se provlači ispod poteza Josie sa niskim napadima i tako da prvi povede. Međutim, nastavak seta je bio kao preslikan sa Logina i Stjepan je preuzeo kontrolu i bez mnogo muka slavio u finalu gornjeg dela žreba rezultatom 3-1, dok je Vlada morao još jednom da pobedi Josipa kako bi imao priliku za revanš, što je i učinio u losers finalu sa rezultatom 3-0.
Vlada je odlučio da ne menja početnu strategiju i rešio je da se drži Nine, verujući u plan koji je sebi zacrtao. Ispostavilo se da se njegova upornost isplatila pošto je uspeo da dobije ne samo prvu, već i drugu partiju protiv Stjepana. Vlada je napravio male korekcije u njegovoj igri, dok Stjepan nije uspevao da se nosi sa niskim udarcima sa istom lakoćom kao i u prethodnom setu, dok je Vlada delovao sve odlučnije kako je vreme odmicalo. Tu je Stjepan doneo pravovremenu odluku da promeni lika i da pređe na Hwoaranga. Sa ovom odlukom Stjepan je bio u stanju da nametne veći pritisak na Vladu što mu ide u prilog i protiv Nine kao karaktera, ali i protiv samog Vlade kao igrača koji ne želi da prepusti inicijativu u bilo kom trenutku. Dodatno su u toj nameri Stjepanu pomogle i mape sa zidom na kojima Hwoarang cveta i ubrzo je uspeo da izjednači rezultat na 2-2 kada je delovalo da može da privede turnir kraju. Međutim, Vlada je uspeo da pronađe ono malo snage preko potrebno da dobije meč i resetuje žreb.
Početak drugog seta se pokazao kao sušta suprotnost prvom, te je ovoga puta Stjepan poveo sa 2-0 i tako došao na samo jednu partiju od osvajanja turnira. Tu se pokazalo da Vlada ne može sa Ninom da izađe na kraj sa Stjepanovim Hwoarangom, te je prešao na svog zaštitnog lika Paula. Sledeći meč je pokazao da su obojica na izmaku snaga, te su obojica delovali nervozno i pravili su nekarakteristične greške. Ali u isto vreme, obojica su u pojedinim trenucima pokazali koliko su mentalno jaki. Vlada je to učinio neustrašivim naletima sa dosta rizičnih poteza, osetivši da je Stjepanu dao previše slobode kada je pritiskanje u pitanju, dok je Stjepan napravio fantastičan preokret u četvrtoj rundi postepenim napadima iako je Vlada imao skoro pun health bar i upravo ovaj meč možda i najbolje oslikava o kakvom finalu se radilo.
Znajući da Vlada do kraja turnira ne može da menja lika, Stjepan se vratio na Josie i tako izbegao da mu vlada parira sa Ninom. Međutim, Vlada nije imao šta da izgubi i nije mu bilo važno da li mu je u rukama Paul ili bilo ko drugi. U narednim mečevima je viđena neizvesna borba, ali je u ključnim trenucima Vlada ipak bio pribraniji. Prvo je izjednačio rezultat na 2-2, a potom i slavio u odlučujućem meču za pobedu i treću titulu na Games.conu.
Vlada je još jednom pokazao o kakvom igraču se radi, u stanju da se izbori sa najtežim situacijama, a Stjepan je pokazao svu raskoš svojih sposobnosti i neverovatnu pribranost za nekoga sa ograničenim turnirskim iskustvom i ovoga puta bismo uputili čestitke obojici .Možda još važnije od samog rezultata turnira jeste činjenica da je ovde na Balkanu viđen vrhunski Tekken i istinski se formiralo veliko rivalstvno na koje smo toliko dugo čekali. Ovoga puta je na turnir došlo nekolicina igrača iz inostranstva, te se nadamo da je ovo samo početak razvoja ne srpskog, već balkanskog Tekkena i da ćemo ovakvih turnira imati prilike da gledamo još dugo. Zahvalili bismo se svima koji su došli i koji su pokazali da itekako ima onih koji žele da prate i vide ovu igru kako raste.
Rezultati:
1. mesto- Vlada “RUR Coldheart” Stanković
2. mesto- Stjepan “Ancestral|Crashbanter” Matić
3. mesto- Josip “Ancestral|Burkecro” Burić
