Poslednjih mesec dana imali smo prilike da gledamo najbolje Street Fighter igrače sveta u borbi za nagradni fond od 250 000 dolara. Prvih nekoliko nedelja smo gledali kako se broj igrača smanjuje sa 24 igrača podeljenih u 4 grupe na 8 najboljih koje smo imali prile da vidimo u finalu. Kao i prošle godine, finale se prenosilo na Twitchu kao i na TBS televizijskom kanalu. Parovi finala su izgledali ovako:
Winners bracket:
Tokido vs Punk
Daigo vs ProblemX
Losers bracket:
Momochi vs Dogura
Smug vs Fujimura
Iz ovih parova su se mogli izvući nekoliko favorita. Sa jedne strane tu je Tokido, Aktuelni EVO šampion i Capcom Cup vicešampion, takođe i trenutno drugoplasirani na Capcom Pro Tour tabeli. Tu se još izdvajaju i Fujimura, koji beleži sjajne rezultate u poslednje vreme, Daigo koga nikada ne treba otpisati, ali i Punk, koji je sve do ovog turnira beležio rezultate netipično loše za njega, ali je aktuelni ELeague šampion pokazao da mu igranje u TBS studiju veoma leži.
Najpre su se sastali Tokido i Punk u revanšu sa EVO finala u kome je slavio Tokido, te je Punk imao motiv više da slavi u ovom meču. U tu svrhu se odlučio da ostavi po strani svoju prepoznatljivu Karin i da uzme Cammy, koja je trenutno najpopularniji lik i koja beleži najviše nastupa u CPT mečevima top 8 faze i koja inače zadaje probleme Akumi. Ipak, Tokido je pokazao da je znatno spremniji da igra protiv Cammy nego što je Punk spreman da igra s njom. To se moglo videti iz toga da je Punk pokušao da uspostavi prednost sa zemlje i da odmerenom igrom traži šansu, kao da i dalje igra sa Karin. Sam je posle meča priznao da nije u stanju da igra agresivno sa Cammy i da koristi njen divekick kao što to čine igrači kao što su Verloren, NL, Xiao Hai i drugi. Samim tim, Tokido nije imao većih problema u meču i plasirao se u winners finale rezultatom 3-0.
Potom su se sastali Daigo i ProblemX. Interesantno je bilo to što se ProblemX odlučio za Bisona umesto Abigaila koji je bolji protiv Guilea svakako. Daigo je takav izbor znao da kazni. Meč je bio prepun smelih odluka i sa jedne i sa druge strane, ali Daigo je u svakom trenutku bio korak ispred rivala. Prvu partiju je dobio lako, dok je sledeću problem skoro i dobio zbog čega je možda i ostao pri Bisonu, ali mu se to obilo o glavu pošto je treću partiju Daigo sa još manje poteškoća dobio, što mu je ujedno obezbedilo minimum treće mesto i meč protiv Tokida.
U losers žrebu prvo igrali Momochi i Dogura. Zanimljivo je to da su obojica bili poslednji u svojim grupama u Round Robin fazi, ali da su posle kroz baraž pobedili sve protivnike i tako obezbedili učešće u finalu. Dogura je nastavio da koristi Uriena, dok je Momochi uzeo Codya, najnoviju pridošlicu u postavu igre i sa kime je Momochi terorisao scenu u danima SF4 pre nego što se vratio Kenu i iz priloženog bi se reklo da ga nikada nije ni napustio. Iako je u pitanju druga igra, Momochi nije izgubio osećaj za whiff punish i frame trapove koji su krasili njegovog Codya. Naročito snažno oružje kojim se koristio je bio v-skill, koji je koristio ka Zonk iz četvorke kako bi kaznio pokušaje Dogure da pritisne nešto. Takođe, V-trigger je zadavao ogromne muke rivalu što je Momochiju donelo zasluženu pobedu rezultatom 3-0.
Potom su se sastali Fujimura i Punk. Fujimura je u finale došao iz grupe D, grupe smrti u kojoj su pored njega bili Infiltration, Daigo, Haitani, Idom i Filipino Champ. Iako je grupni deo prošao bez poraza, u finalu plejofa je izgubio od Daiga rezultatom 3-2, pa je posle morao da pobedi Infiltrationa kako bi prošao u finale, iako tek u losers bracketu. Uprkos tome, Fujimura je važio za jednog od najvećih favorita turnira, a Smug, koji je završio kao drugi u grupi posle ProblemX-a, je bio usputna stanica na tom putu, ali kako se ispostavilo, ipak je bio poslenja.ov
Smug je mlad igrač koji je popularnost stekao tokom SF4 dana bravurama koje je pravio sa Dudleyem i stavom da je napad najbolja odbrana. Prelaz na Street Fighter V nije bio gladak i početak prvog dela sezone je proveo u traženju sebe i najpre je započeo sa Karin, što i nije prošlo najbolje. Bolje stvari će biti na pomolu sa izlaskom Balroga, možda ne toliko prefinjenog boksera kao što je Dudley. Ipak, i dalje nije pružao tako zapažene rezultate kao što je to bio slučaj u prošlosti. Sve to je dalo Smugu vetar u leđa i podstrek da pruži najbolje partije u životu u finalu, počevši od Fujimure.
Meč je počeo na najgori mogući način po smuga. Obojici je ostao po piksel života kada je Smug pogodio standing light kick, ali nije dovršio ostatag target comboa, te je Fujimura rizikovao sa superom koji mu se isplatio. Umesto da ga to omete, Smug nije posustajao u pritisku te je mrvio Fujimuru polako i osvajao rundu po rundu. Pokazao je i veliko iskustvo protiv Ibuki po načinu na koji se branio od Shuriken mixupova, upravo u jednoj takvoj situaciji umesto da blokira levo ili desno, Smug je skočio unazad i pogodio Fujimuru sa jumping hard kickom. Na kraju, nervi su bili jači od Fujimure, koji je ispustio ključni kombo, što je Smug kaznio za konačni rezultat 3-0.
Zatim je došao red da se sastanu Momochi i ProblemX. Momochi je odlučio da započne meč sa Kolin, dok je ovoga puta ProblemX izabrao Abigaila. Iako su obojica igrala dobro, razliku je pravio ogroman potencija Abigaila da načini štetu. Momochi je morao dvaputa da otvori Problema da bi mogao da isprati Abigaila sa Kolin u čemu nije uspevao te je Problem poveo sa 2-0. Momochi je tada ponovo uzeo Codya, i kao što priča Final Fighta nalaže, sa Codyem je imao mnogo više uspeha i v-skill mu se isplatio kao i meču sa Dogurom. Već je u sledećoj partiji Problem ponovo uzeo Bisona, ali Codyev pritisak i v-skill koji gotovo u potpunosti neutrališe devil reverse mixupove Bisona se pokazalo kao previše u ovom meču za Problema. Međutim, u sledećem meču je uspeo da satera Momochija u ćošak gde je Cody bio bespomoćan i gde je polako stvarao sve veću i veću prednost, koju Momochi na kraju nije uspeo da nadoknadi i što je Problemu donelo pobedu rezultatom 3-2.
Zatim je usledio meč između Punka i Smuga. Njih dvojica su igrali dosta puta do sada i skoro svaki put je Punk izašao kao pobednik iz njihovih duela koliko god da bi dobro Smug igrao, čak je i prošle godine Punk poslao kući Smuga sa ELeaguea. Međutim, što ćemo i kasnije videti, ovo je bio Smugov dan i malo ko je imao šta da se pita u vezi sa tim. Punk je ovoga puta set započeo sa Karin i u prvi mah je izgledalo kao da će mu se ta odluka isplatiti. Veoma dobro je kontrolisao distancu između njih dvojica i umrtvio igru Smuga. Međutim, umesto da prepusti tempo Punku, Smug je nastavio sa neprestanom agresijom, kažnjavajući svako dugme i svaki skok i zahvaljujući ogromnom carry potencijalu Balroga je lako Punka saterao u ćošak gde je i dobijao mečeve. Delovalo je kao da Punk može da uzvrati, ali ubrzo je rezultat bio 2-0 za Smuga i znao je da mora nešto da promeni te je ponovo izabrao Cammy. Međutim, kao i u meču sa Tokidom, manjak iskustva je bio primetan i Smug je uspeo da završi već tu set i pobedi rezultatom 3-0.
Posle je ELeague napravio malu pauzu od losers bracketa mečom winners finala između Tokida i Daiga. Njih dvojica su imala priliku da se sastanu više puta u skorije vreme. Na početku godine Daigo je imao više uspeha pobedivši Tokida na EVO Japanu kao i u sad već čuvenom FT10 setu koji je Tokido primio k srcu, ali je potom Tokido nastavio da dobija Daiga gde god da odu. Tokido je ušao meč sa nešto drugačijim planom u odnosu na prošle mečeve. Znajući da mu je protivnik Guile, dobrim delom je odustao od namere da meč dobije sa zemlje, već je sav svoj napor uložio u igru iz vazduha, radeći običan divekick kako bi poremetio anti air opcije Daiga i EX Dive kick koji bi često udario Daiga sa druge strane. Kako je meč odmicao, Daigo je imao sve manje rešenja te je očajnički pokušavao da kroz skokove preokrene situaciju, ali je Tokido bio spreman. Pritom, Daigo je popustio i na zemlji, te je Tokido preuzeo kontrolu u potpunosti i lako slavio rezultatom 3-0 i plasirao se u veliko finale.
Zatim su se sastali Smug i ProblemX što je bila još jedna prilika da se Smug osveti. Problem i Smug su se na ELeagueu u grupnoj i u plejof fazi grupe gde je oba puta slavio ProblemX i imao je priliku da po treći put savlada Smuga. Kao i u prethodnim okršajima, ProblemX je započeo sa Abigailom i početak seta je bio sličan onome što smo do sada imali prilike da vidimo. Smug je nastojao da bez straha napadne Abigaila, ali Problem bi uspeo da preokrene situaciju u samo par mixupova. Tako je Smug poveo u poslednjoj rundi prvog meča, ali je to iščezlo u trenu i Problem je odneo pobedu u prvom meču. Smug je potom napravio neke izmene u svojoj igri i po prvi put je usporio malo. Počeo je da whiff punishuje sa dash punchom i tu je malo po malo nagomilavao štetu i počeo je da unosi nervozu u protivnika. Takođe, skokovi su mu dosta pomogli pošto je Problem imao dosta problema pri anti air situacijama što mu je na kraju i donelo pobedu rezultatom 3-1 i plasman u losers finale gde ga je čekao Daigo.
Set između Daiga i Smuga je možda i najlepši i najuzbudljiviji set koji nam je ELeague pružio ove godine. Neko bi pomislio da bi sa ovakvim ulogom meč započeli povučeno, ali naprotiv, obojica su dali gas do daske od samog početka i ritam nije posustajao do samog kraja. Ideja meča između Balroga i Guilea je jednostavna: Balrog je voz koji tutnja kroz sve, a Guile je veliki zid pred kojim sve staje. Upravo taj kontrast čini ovaj meč toliko zanimljivim. Smug je od samog početka krenuo sa agresijom i uspevao da skrati razdaljinu između njih dvojice veoma efikasno. Daigo je imao nešto drukčiji plan. Iako se pre svega branio, Daigo se nije povlačio, štaviše, prilazio je i bio veoma aktivan. Umesto da beži od Balroga i tako mu ne da da priđe, Daigo je sam prilazio i normalima onemogućavao Balrogu da se pomeri. Trudio se da uspostavi razdaljinu na kojoj crouching medium kick tek što maši kako bi kaznio bilo šta što bi Smug uradio, ali i da bude u dometu za forward heavy punch, forward heavy kick itd. kao i na distanci na kojoj Smug ne može tek tako da reaguje na sonic boom. To nije prošlo neprimećeno kod Smuga, već je kažnjavao Daiga u trenucima kada bi previše slobodno pritiskao napade, a sa meatyima je naterao Daiga da poštuje njegovu prednost. Prednost se tako smenjivala između njih dvojice dok nismo došli do poslednje runde pri rezultatu 2-2 kada je Daigo napravio grešku koja je možda bila i presudna. Daigo je na početku runde uspeo da pogodi neutral jump hard kick, jedan od retkih koje Smug nije kaznio danas, ali je promašio ostatak komboa u super što bi mu dalo veliku prednost u rundi. Smug je shvatio da mu je ovo idealna prilika da pobedi u meču. Na samom kraju Daigo je išao na sve ili ništa sa njemu prepoznatljivim “Ume Flashkickom”, ali Smug je ostao pribran i blokirao ga je, a potom i kaznio za konačnu pobedu rezultatom 3-2 u najvažnijem meču njegove karijere i plasman u veliko finale ELeaguea i minimum 40000 dolara.
Nošen dotadašnjim pobedama, Smug je ušao bez straha u finale sa Tokidom, kao da nije on taj koji je morao da se grabi za mesto u finalu. Tokido je probao da taktiku iz meča sa Daigom ponovo primeni i bazirao je dobar deo svoje igre na divekickove. Međutim, Smug je bio spreman da odgovori na to sa standing medium punch, a kada bi Tokido probao EX fireball kako bi se zaustavio u vazduhu i izazvao rani anti air, Smug bi to kaznio sa v-skillom u kombo. Ono što Tokido nije radio jeste da čekira Smugov prilazak i bio je suviše odmeren na zemlji, za razliku od Daiga. Smug je pokazao da će iskoristiti svaki pedalj koji mu je dat i vrlo brzo Smug je slavio sa 3-0 i resetovao žreb.
Potom je usledio možda i najkontroverzniji trenutak na ELeagueu kada su organizatori odlučili da naprave pauzu nakon prvog seta od nekih tri minuta. Ova odluka je naišla na opšte negodovanje jer kako mnogi smatraju ova odluka je srezala Smuga u letu i dala Tokidu priliku da se pribere. Nikada nećemo saznati šta bi bilo da je meč odmah bio nastavljen, ali o ovome će se zasigurno pričati i u nadolazećim danima.
U drugom setu Tokido je doneo smelu odluku da ne menja suštinski svoj plan igre, već da ga prilagodi. I dalji je igrao vrlo kompaktno i odmereno na zemlji, sa pokojim pokeom čisto da Smugu ne bi dao previše slobode, dok je fokus i dalje bila igra iz vazduha. Uprkos tome što je Smug konstantno uspevao da nađe rešenja u prošlom setu, Tokido je nastavio sa demon flip napadima, ali je dodao još jedan element, a tu su obični skokovi i neutral jump. Tokido je jedini kome su neutral skokovi prolazili nekažnjeno protiv Smuga, a koristio ih je sa namerom da omete odgovore Smuga. To je dovelo do toga da Smug nije siguran šta će tokido uraditi, te bi bio kažnjen za loš anti air, a kada je to počelo, Smug je prestao da reaguje na skokove uopšte, što ga je otvorilo u odbrani. Smug nije uspevao da nađe rešenja i dobio je meč tek kao utehu. Na kraju, u poslednjoj rundi, Smug nije blokirao wakeup, isto to što mu je protiv Daiga donelo pobedu, i na kraju je Tokido slavio u drugom setu rezultatom 3-1 i osvojio 150 000 dolara.
Tokido je ovime još jednom pokazao zašto je trenutno najbolji igrač planete sa konsistencijom igre kojoj niko ne može da parira i zasluženo je pobednik ELeaguea, ali pobednik večeri i možda i najveći dobitnik na kraju je Smug. Smatran uvek za veliki, ali donekle neostvareni potencijal, Smug se ovim partijama uzdigao u sam vrh scene i konačno ostvario svoje mogućnosti. Nadamo se da ćemo videti još ovakvih izdanja od njega, ali i da ćemo imati prilike da gledamo još velikih turnira poput ovog na ELeague. Snimke mečeva možete videti na zvaničnom ELeague Twitch kanalu.
Rezultati:
1. Tokido (150 000 dolara)
2. Smug (40 000 dolara)
3. Daigo (20 000 dolara)
4. ProblemX (10 000 dolara)
5. Momochi (5 000 dolara)
5. Punk (5 000 dolara)
7. Dogura (3 000 dolara)
7. Fujimura (3 000 dolara)
Izvor: Eventhubs
