Ko god je igrao na Gareni, Eurobattle.net, Tunngle, Dotalicious i ostalim “pomoćnim” načinima da se zaobiđe Battle.net i Warcrafta III, bio je poprilično naviknut na varalice i map-hakere. Upravo taj, najpopularniji vid varanja, map hack je bio nešto protiv čega se najviše borilo i od čega se strepelo, jer da se razumemo, uvek pun bottle nije baš toliko problematičan kao lik na jakom push heroju koji uvek vidi rotacije.
Sve te platforme su ujedno imale neki vid moderacije i admina koji reaguju na ekstremne slučajeve varanja, a ujedno ste imali i opciju da izađete iz partije i počnete novi meč, uglavnom bez posledica. I onda je došla Dota 2, u kojoj naizgled nije bilo načina da se vara, iako su tu i tamo iskakali načini da neko ispadne pametniji od ostalih jer vidi range indikator uvek, ili kurira kroz fog of war. Kasnije su automatsko kastovanje spellova i automatizovani načini da se igra Techies preuzeli primat, ali situacija nije delovala strašno po igrače, osim naravno mentalnog pritiska i manjka pravog načina da nekoga prijavite. CS:GO je bio zapostavljeno dete Valve porodice, kojem se ubrzo pridružio PUBG. Obe igre su prolazile kroz talase banovanja naloga, daleko izraženije u PUBG zbog ogromnog broja varalica i dostupnosti cheatova.
Sada ruski komentator, a bivši igrač koji je zaigrao čak i na prvom TI, Jaroslav “NS” Kuznjecov iznosi načine varanja u Dota 2 i tvrdi da su daleko prisutniji nego što prosečan igrač misli. Čitav video možete pogledati ispod:
Mnogi zameraju Jaroslavu da je u stvari izreklamirao tvorce ovih programa, ali RUHUB je u pravu što je objavio ovaj snimak. Potrebno je podići svest igrača o ovakvom načinu varanja jer su neke od prikazanih stvari zaista neverovatno maliciozne i do sada su bile nepoznate opštoj igračkoj populaciji, pa je tako moguća zloupotreba ovog programa mogla biti pripisana sreći ili informacijama koje protivnički tim ima o meču i njihovoj komunikaciji.
Zajednica koja do sada nije imala preteranih problema sa varalicama, odjednom je postala posebno ranjiva. Najveći problem leži u pristupu Valvea i ako program zaista zaobilazi VAC (valve anti cheat), usled manjka admina i gejmmastera koji bi u stvarnom vremenu reagovali na prijave igrača, skoro je nemoguće prepoznati stvarne zloupotrebe ovog programa u MOBA igri kompleksnoj koliko je Dota 2. Dodajte u to još i faktor pritiska koji postoji kod većine igrača dok igraju ranked partiju, i rizik da dobijete kazne poput low priority za napuštanje meča, partija protiv pravog cheatera može postati noćna mora.
Dota 2 je free to play igra sa svim sadržajem dostupnim od prvog dana (osim dostupnosti svih heroja tokom prvih 25 mečeva) što dodatno ohrabruje cheatere da pravih posledica neće biti (za razliku od npr 30$ vrednog PUBG). Ipak, sam cheat se plaća 9$ na mesečnom nivou, i pored određenih delova zajednice koji se bave boostovanjem i leče komplekse zloupotrebama u igri, ne vidimo da će mnogo igrača zaobići svoj moralni kod (ako postoji) i još plaćati da zloupotrebljava Dota 2 (u ovo naivno i altruistički verujemo).
