Niko na domaćoj Hearthstone sceni nije imao toliko zanimljiv put kao Stefan “Djuka93” Đukić. Od nekoga koga Hearthstone nije ni interesovao do prvog Hearthstone igrača u bojana Partizana i puta na veliki turnir koji je organizovao Lifecoash, Djuka je svakao imao zanimljivo esport iskustvo kao retko ko na domaćoj sceni.
Djuka se nedavno rastao sa Partizanom, a mi smo sa njim seli da popričamo o nekom aktuelnim temama po pitanju domaće Hearthstone scene, ali i njegovim planovima za budućnost, vremenu provedenom u Partizanu i drugim zanimljivim temama. Pa da vidimo šta je to Đuka imao da nam kaže
– Ćao Đuka! Hajde za početak predstavi se tvojim rečima za one koji ne prate domaću Hearthstone scenu.
–Pozdrav svima, zovem se Stefan Đukic, iz Beograda, imam 24 godine, završio sam Ekonomiju na univerzitetu ”Dzon Nezbit” i igram Hearthstone aktivno, gde me na domaćoj sceni znaju kao Djuka93.
– Kada i kako si počeo da igraš Hearthstone, i koliko ti je dugo trebalo da se od „običnog“ igrača posvetiš ozbiljnije igri?
– Hearthstone sam počeo da igram od zatvorene bete, tada sam strimovao LoL i neko od publike mi dao desetak kodova da podelim. Naravno, tada nišsta nisam razumeo pošto nikad pre nisam igrao nitit Blizzardove, niti kartične igre. To mi je prva igra koju sam instalirao na Battle.netu. Inače, posvetio sam se igri kad sam otišao na prvi turnir u Hearthstoneu i uzeo tada treće mesto. To je bilo 2014. godine, sećam se kao da je juče bilo, pozvao me moj drugar koji je organizovao turnir Stefan Stanković, koji inače drži Lol Serbia stranicu, da na turniru popunim mesto. Turnir je bio u Novom Sadu u BIG Shoping centru, a ja sam noć pre bio u kafani. Otišao sam tamo bez špilova i karata, ali tada su mi izašli u susret Luka i Aleksandar, poznatiji našoj Hearthsotne sceni kao DoubleAim i Virus. Oni su mi napravili dekove i na brzinu objasnili šta i kako. I od tog trećeg mesta u Novom Sadu je sve počelo, druženje, takmičenje, osvajanja, nerviranja i sve prateće što ide sa ovim igranjem.
– Od kada si krenuo da igraš, koja meta ti je ostala u najlepšem sećanju? Koji su ti bili omiljeni špilovi za igranje kroz istoriju Hearthstone meta?
– Meta koja je meni ostala u najlepšem sećanju je kad je bio Naxramas u Standardu(odnosno pre uvođenja formata) i kad se igrao klasični Control Warrior. Istina, tada je bio i Secret Paladin, ali opet, nekako mi je bila tada igra najzanimljivija. Što se tiče špilova, to je apsolutno Tempo Mage, to je deck koji mi je doneo najviše uspeha. Sa tim deckom sam osvojio dosta turnira, kao na primer Fortunin turnir i ESL Adria i još mnogo drugih. Špil koji bih dodao još tu Mech Mage. U svakom slučaju obožavao sam dekove koje nerviraju protivnike.
– Kako ocenjuješ trenutnu metu, sada kada su se stvari sredile nakon poslednjih nerfova?
-Trenutna meta je odlična, oduševljen sam. Svih 9 klasa je moguće igrati i dostignuti top legend rankove.Trenutno igram 4 klase na ladderu, Mage, Priest, Warlock i Rogue. A što se tiče nerfova, nerfovi su smešni, nisu mi uopšte jasni, ali dobro, oni verovatno su napravili te nerfove jer već znaju sledeću ekspanziju i prilagođavaju se njoj. Bar se nadam da je to u pitanju.
– Da se ti baviš balansiranjem, šta bi uradio? Koje karte bi nerfovao, koje poslao u Hall of Flame, a koje možda potpuno promenio?
–Iskreno, ne bih dirao basic set nikada. Jadovima bih stavio limit na 10, i to je to.
Ne znam šta bih nerfovao sem tog Jade Druida i možda bih povisio cenu Captain pirata, jer 3 mane 1/1 piratima je meni poprilično jako. Pogotovo kad je većina pirata 1 mane. U Hall of Flame bih poslao Leeroya, mislim da mu je vreme da ode tamo, ali čisto sumnjam da će se to desiti u skorije vreme.
– Svakako pratiš svetsku Hearthstone scenu, imaš li neke igrače čiji stil igranja i deckbudiling veštine posebno voliš, ili bar strimere koje voliš da gledaš?
-Naravno, pratim scenu i najviše volim Kolenta i SilverName-a. Njihov stil igre i veština, a i sreća, su meni fascinantni, kod Kolenta pogotovo, taj lik može da dobije i nemoguće. Pa gledam njih dvojicu najviše, a uđem nekad i kod Savjza i Disgusted Toasta pa gledam njihove Meme deckove.
– Hearthstone kod nas ima solidnu bazu fanova i nekako se scena prirodno izgradila oko turnira i liga koji se koliko-toliko redovno dešavaju. Šta misliš o domaćoj Hearthstone sceni, šta je do sada bilo dobro i šta je potrebno da bi nastavila da se gradi i raste?
–Odlično je to što ima dosta zainteresovanih igrača za Hearthstone turnire, pa najpotrebnija stvar da bi se scena gradila i rasla i dalje su sami turniri sa pristojim nagradama. Ne samo turniri, treba se napraviti ponovo i liga kao sto je Klan RUR dve lige napravio. Ja bih tu dodao neke moje izmene, ali dobro, svaki početak je težak, tako da verujem da će sledeća liga biti još bolja od prethodne, onu prvu nisam igrao. Pa iskreno, mnogo bitno za scenu našu je i sam ladder, znamo da Blizzard nije pozvao Srbiju na HGG zato sto navodno nemamo dovoljno igrača koji dostižu Legend. Zato bih ovom prilikom zamolio sve aktivne igrače da ulaze u taj Legend češće. Jer želim da vidim Srbiju na HGG, a i čak da se izborim da igram u tom timu.
– Igrao si u solidnom broju timova i sa dosta saigrača na domaćoj sceni. Kakvi su tvoji utisci sada kada pogledaš unazad, reci nam neka zanimljiva iskustva vezana za taj način esport organizovanja kod nas?
– Jedini utisak je da se sve zasniva na priči i obećanjima, ali i pored toga meni je bilo super i odlično sam se osećao što sam mogao biti deo tih timova. Dobra stvar je bila što sam upoznao dosta dobrih i kvalitetnih ljudi igrajući za te timove. Pa zanimljivo iskustvo je to kad smo igrali jedan turnir u Novom Sadu, tada smo igrali za tim Overload i bilo nas je čak petoro(Sigma, Virus, Broda, DoubleAim i ja) i svi su bili na jednoj strani kostura, a ja na drugoj. Uvek sam imao sreće sa tim bracketima. Naravno, do polufinala sam došao i gde me sačekao Broda, koji je pre toga izbacio pola tima. Na kraju je izbacio i mene i osvojio taj turnir. Okrenuo mi je bio tada sa 2-0 na 2-3 za njega
– Šta misliš o generalnoj domaćoj esport sceni, oseća li se napredak u odnosu na pre par godina, šta je potrebno da bi se išlo dalje i kako ti sebe vidiš tu?
– Domaca esports scena je razvijena samo po pitanju Lol-a, kad kažem razvijena mislim na naše i standarde regiona. Vidim sada je počeo i CS:GO. što mi je iskreno drago. Ostalo je poprilično slabo razvijeno. Evo na primer Hearthstone, turniri su bukvalno, žargonski rečeno, na prepad, kao i lige. Bilo bi lepo da se zna kada ce biti turniri i lige od početka godine, kao sto radi Fortuna za Lol, sada i za CS:GO. Baš me raduje što oni toliko jačaju scenu. Dakle, u suštini, potreban je kontinuitet.
-Na neki način si i deo istorije domaćeg esporta, zato što si, uz LoL ekipu, jedan od prvih domaćih esport igrača koji je igrao za tradicionalni domaći sportski klub, odnosno za Partizan Esports koji je osnovao košarkaški klub Partizan. Možeš li nam reći malo više o tome, kako je došlo to te saradnje?
–Drago mi je što sam na neki način u tom vidu deo istorije i sto ću moći da pričam to jednog dana. Inače, do saradnje je došlo preko mog dobrog prijatelja Nenada Markovića, koji mi je ukazao poverenje i pozvao me na razgovor za Partizan. Za to poverenje sam mu zahvalan mnogo i nikad neću zaboraviti to. Inace bilo je vrlo sve simpatično, stigla mi poruka od Nenada na Facebooku: ” Hej, Đjuka šta radiš? Da li si slobodan danas da odemo na piće, biće tu i ovi iz Partizana”. Naravno ja sam rekao da sam slobodan, iako sam tada imao neke obaveze, jer rekao sam sebi ovo ne mogu propustiti. Sreli smo se, popričali o svemu i shvatili da delimo iste ideje i došli do saradnje. To mi je bio jedan od najsrećnijih dana u mom životu. Uvek sam želeo da igram za KK Partizan, naravno košarku, ali i ovo me je ispunjavalo u potpunosti.
-Proveo si nekoliko meseci u Partizanu, kako bi opisao taj period?
–Bilo je lepo, ali isto i čudno. Očekivao sam veću organizovanost, iskreno, da nije bilo Nenada iz SESA ja mislim da bi to bio još veći cirkus. Sada, da li bi sve bilo super da se nije desio onaj problem sa LoL timom, ne znam, a verujem da nećemo nikad ni saznati. Posle tog kiksa je sve krenulo loše. Nadao sam se da će moje kvalifikovanje na Lifecoach turnir da vrati stvari u normalu, ali sam samo video da to nije moguće, čak još gore je ispalo. Nisu hteli da mi obezbede putne troškove za taj turnir do Beča, jedino je to pokušavao Nenad iz Sese, dok ostali mi se nisu javljali ni na telefon. Moram napomenuti da su mi bili platili putne troškove za Hrvatsku, čak su oni bili insistirali da idem na taj turnir u Hrvatsku. Moji utisci su pomešani poprilično, bilo je lepih, a i loših stvari. Mislim da je glavni problem bio što ni oni nisu tačno znali ni šta hoće, ni u šta su se zapravo upustili.
-Kako se na kraju to završilo?
– Na kraju se završilo da je Partizan napustio mene, a ne ja njega, sto je bilo i očekivano, prioritet je bio Lol tim, podbacili su i onda sam ja bio na neki način žrtveno jagnje.
U svakom slučaju, hvala Partizanu i Sesi, pomogli su mi mnogo, nadam se da sam im se odužio mojim uspesima, koje sam ostvarivao u tom periodu dok sam igrao za njih. Ako se ikada bude otvorila ta priča opet, mogu računati na mene.
– Videli smo da je i Zvezda nedavno ušla u esport sa League of Legends timom, misliš li da bi jedno takvo veliko rivalstvo moglo da se prenese i u gejming svet, i da li bi to pomoglo rastu i popularizovanju domaćeg esporta?
– Voleo bih da vidim to naravno, ali mislim da to neće biti u skorije vreme. Koliko vidim, Zvezda je mnogo ozbiljnije i angažovanije ušla u ovu priču. A i ispitali su teren, proučili su esport, nisu ušli u priču i tražili odgovore i izučavali esport. Tako da iz ovog priloženog i neke stvari sto sam čuo, svaka im čast, skidam kapu na organizaciji.
Da li imas trenutno ponude nekih timova?
– Da imam, ali nista ozbiljno za sada, sto bi mi privuklo paznju i zelju da igram za njih.
– Da li bi možda prihvatio poziv ljutog rivala Crvene Zvezde da igraš za njih? Takvi su prelazi veoma retki i u sportu, a ovo bio bio prvi u esportu.
– Sebe pre svega smatram profesionalnim esportistom. Moji prijatelji znaju da sam navijač Partizana. Ali naravno ako bi Zvezda otvorila tim za Hearthstone i pozvala me na razgovor, odazvao bih se. Šta bi se desilo posle tog razgovora i da li bih pristao, to ne znam, možda saznamo ako se ikada takav poziv desi. Uvek sam raspoložen za nove izazove, a to bi bio siguran jedan veliki za mene.
– Kako vidiš sebe u budućnosti kada je Hearthstone u pitanju? Da li možda osećaš umor od igre i takmičenja, ili je i dalje tu velika volja i samo je potrebno malo motivacije?
– Pa vidim sebe kao trenera ili kastera. Ne osećam umor i takmičiću se sigurno još jedno vreme. Dok ne predstavim Srbiju na HGG neću prestati sa igranjem profi Hearthstonea. Ostalo mi je još to da učinim. Kod mene je uvek velika volja za uspesima i dokazivanjem, motivacija mi je samo predstavljanje Srbije u Hearthstone, računajući da igram poprilično dosta te strane turnire onlajn. A i u poslednje vreme sam konstantno visoko u legendu, tako da dok ne vidim Srbiju i sebe na HGG ne odustajem od takmičarskog duha.
Pripremio i uredio: Nikola Savić
