Biću potpuno iskren sa vama, jedan sam od onih koji je originalni Gwent (onaj što smo igrali u Witcher 3) smatrao veoma zamornim iskustvom i već posle nekoliko partija sam prestao da se zamaram njime, ali sam obećao sebi da ću kroz sledeći prolazak kroz Witcher 3 da završim i sve Gwent kvestove! Razlog za moje u neku ruku dosađivanje Gwentom je to što je bio previše prosta igra suvih brojki, pogotovo nekom ko već dolazi sa ranijim velikim iskustvom iz drugih kartičnih igara.
Gwent kao samostalna igra je u svojoj osnovi isti onaj Gwent iz W3, ali sa dosta više karata, i što je važnije, sa dosta više karata koje zapravo imaju neke efekte.
I vrapcima na grani je bilo jasno da je dodavanje Gwenta u Witcher 3 bilo samo ispitivanje teritorije za potencijalno izbacivanje samostalnog proizvoda, i kako su ga ljudi zavoleli, to je bio pozitivan znak da dobijemo ovo što imamo danas – zatvorenu betu za Gwent kao samostalnu igru.
Za one koji nisu imali ranija iskustva sa Gwentom u Witcher 3, u pitanju kolekcionarska kartična igra, ali fundamentalno drugačija od igara poput MtG ili Hearthstone. Suprotno potencijalnim predrasudama, igra su uopšte ne trudi da bude Hearthstone, jer je koncept igre potpuno drugačiji od tradicionalnog sistema kartičnih igara.
Igra se igra na dve dobijene runde i način da dobijete rundu jeste da imate zbirno veći strength svojih jedinica od protivnika na kraju runde. Kraj runde je ili kada niko više nema šta da igra ili kada oba igrača preskoče svoj potez (ne odigraju ništa).
Tabla ima 6 kolona, po 3 iste kolone za oba igrača: melee, ranged i siege, a isto takvi mogu biti tipovi jedinica, koji se u skladu sa time stavljaju u odgovarajuću kolonu. Postoje i univerzalne jedinice, koje mogu da idu u bilo koju od kolona.
Osim po tipu kolone, jedinice se dele i po retkosti, na osnovu čega im se i određuje vrednost pravljenja(craft) i uništavanja (mill). Svaki deck sadrži i jednu lider kartu, kojih zasada ima 3 po frakciji. A frakcije su Monsters, Northern Realms, Scoia’tael, Skellige i Nilfgaard (koji još uvek nije dostupan). Svaki lider ima „specijaku“ koju može koristiti samo jednom po partiji, a svaka frakcija, osim zasebnih karata, ima i svoju specijalnu osobinu. Frakcije se ne mogu mešati, ali postoje posebne neutralne karte.
Sve jedinice imaju jednu jedinu vrednost na sebi, a to je pomenuti strength i vaš cilj je da manipulacijom vaših i protivničkih jedinica na kraju dve od tri runde imate veći zbirni strength od vašeg protivnika. Gwent je pre svega igra blefiranja i strpljivosti, igra resursa u kojoj morate pažljivo da vagate koliko želite da se izložite i istrošite u svakoj rundi. Iako je na papiru ostala prosta kao i u Witcher 3, igra od vas zahteva da se nadmudrujete sa vašim protivnikom, kako bi na kraju runde vi bili taj ko izlazi kao pobednik.
U suštini, na neki čudan način, partije podsećaju na runde pokera, gde igrači blefiraju i podižu uloge dok se neko ne povuče i svi gledaju da pokušaju da uzvuku što više od protivika. Možete da dobijte prvu rundu, ali da potrošite previše ključnih resursa i onda da jednostavno ne izdržite trku u sledećim rundama. Izložite se previše u jednoj koloni i protivnik će igrati neki po vas pogubni neutrališući „special“ što je ime karata koje nisu jedinice već ono što bi u Hearthstoneu bio spell.
Ipak, nismo je još uvek dovaljno igrali, ali postoji opravdana bojazan da igra jednostavno bude „provaljena“ brzo i da se opet svede na prosto gomilanje velikih brojki, pošto u igri ne postoji „mana curve“ već u teoriji sve karte imaju jednaku vrednost, pa se postavlja pitanje uloge i potrebe „malih“ karata u vašem decku.
Vizuelno igra izgleda veoma lepo, pogotovo deo sa kupovinom i otvaranjem buradi (karte vam ispadaju iz burića koje kupujete od trola!), ali je još uvek veoma nestabilna i često frizuje ili ne reaguje na komande. Ono što igri jako fali je nekakav hint sistem, pa sam često u situaciji da jednostavno ne znam šta neka stvar ili efekat rade, niti postoji način da to saznam u tom trenutku. I stvari se odvijaju nekako previše brzo, bez realnih mogućnosti da shvatite šta se desilo. Ovo je nešto o čemu bi mogli da nauče od Blizzarda i Hearthstonea, koji je maksimalno okrenut ka ugodnom korisničkom iskustvu, tako da je igraču u svakom trenutku jasno šta se tačno dešava i gde može da vidi šta se desilo.
Muzika u igri je odlična, u pitanju je blago osveženi soundtrack sa nekim veoma zanimljivim kompozicijama, tipičnim za Witcher serijal, sa tim „modernim“, a izvornim slovenskim šmekom. Sve karte imaju i svoje glasove prilikom ulaska u igru, a uz svaku je dodat i duhoviti „flavor“ tekst, slično kao i u Hearthstoneu.
Igra u ovoj fazi treba još puno peglanja i sređivanja tehničkih finesi i „quality of life“ unapređenja, ali sama po sebi izgleda zabavno. Samo se nadamo da će CD Projekt RED nastaviti da produbljuje originalnu ideju, jer potencijal za kvalitetne i zabavne partije je tu, ali se još uvek mora raditi na gejmpleju.
Autor: Nikola Savić
