Poznanik me danas pitao – “Da li da kupim Battlefield 1? Probao sam onaj prolog i dopao mi se”. I iskreno, nisam znao šta da mu odgovorim. Imajte na umu da on nije gejmer, da je igrao stare Medal of Honore, dok su još bili u tematici prošlih ratova, i da mu zbog svega toga ne mogu preporučiti igru sa multiplayer aspektom na pameti, kada će on njemu biti sekundaran.
2016 godina posebno je neobična godina, makar u domenu toga za šta se sve ljudi vređaju, čija prava štite, na koji način se ophode prema raznoraznim grupama i manjinama i taj trend vidljiv je i prisutan u svakoj većoj industriji. Electronic Arts, kao veliki izdavač video igara, naravno nije odoleo ovome pa je Battlefield 1 naizgled “istorijski dokumentarac” koji nam skreće pažnju na sve užase rata i stradanja ljudi. Problem je što za sve to vreme promoviše ubijanje stotina vojnika, letelica, vozila i drugih objekata a pride poseduje i komične elemente tu i tamo. Zbog toga, efektivno ne uspeva da se zadrži ni na jednom polaritetu. U slučaju da vas “pogađa” priča ratovanja, pitanje je što uopšte igrate BF1, a ako ste tu samo da se zabavite, “ozbiljni” trenuci samo će vas iznervirati.
Ostavimo po strani “političku korektnost” i uputimo Battlefieldu pohvale. Pre svega po pitanju vizuelnog aspekta. Igra izgleda fenomenalno. Grafika, specijalni efekti, zvuk … i ne samo to, radi jako dobro na većini modernijih konfiguracija. Iako smo bili skeptični prema tome isprobavajući alfe i bete po raznoraznim sajmovima i gledajući koliko je BF1 “realističan” u pogledu grafike, možemo toplo da preporučimo naslov svima koji bi želeli da ga odigraju a nisu sigurni da će raditi na njihovom računaru. Sa druge strane, lepota grafike i dobra optimizacija ne idu bez bagova – nešto što će vam zasigurno upropastiti igranje, makar nekoliko puta, jer su greške toliko kardinalne da blokiraju dalji progres kroz nivoe.
Drugi veći problem sa Battlefield 1 je što u pogledu istorijske preciznosti, igra ne prati baš jasno sva dešavanja, da ne govorimo o tome da ne postoji nikakvo prisustvo niti Francuskih niti Ruskih vojnika i armija u igri. Mi bismo voleli da vidimo i naše, ali hajde da budemo realni kada kažemo da bi to baš bilo “na dugačkom štapu”. Ipak, nedostatak većih sila koje su bile od ključne važnosti za završetak rata, ne možemo opravdati, posebno imajući u vidu želju EA i DICE da budu “istorijski dokumentarac” odeven u runo video igre. Potrebno je pomenuti da u igri nema ni negativaca, kao likova, osim po pitanju glavnog “lošeg baje”, a njegovo prisustvo je toliko iskarikirano da nismo sigurni ni da mu je bilo mesto u igri.
Kampanja za jednog igrača, formirana ono pet (odnosno šest, ako računate tutorijal) ratnih priča ispostavlja se da je tek nešto malo više u odnosu na pripremu za multiplayer okršaje, pa u tom smislu u slučaju da tražite bogato iskustvo igre za jednog igrača, možda je bolje da preskočite Battlefield 1. Jednostavno, ne isplati se, ili se makar ne isplati pune cene igre. Ukoliko u okviru EA Passa možete da odigrate ceo naslov za onih 5 evra mesečno, to je već dil koji vredi.
Naravno, multiplayer je druga priča. Battlefield 1942, koji se pojavio 2002 godine, postao je sinonim za dobru zabavu. Fizika je bila tek toliko nerealna da omogući sjajne mečeve na online serverima i to čak do 64 igrača. 14 godina kasnije i 11 izdanja nakon toga, Battlefield 1 se trudi da ponovi taj uspeh, za sada samo delimično.
Multiplayer modova ima šest, od kojih su standardni Team Deathmatch i Rush, pa donekle i War Pigeons i Domination. Glavni novi mod je Operations, koji dosta podeća na RUSH samo za znatno veći broj igrača. Jedan tim brani kontrolne tačke dok drugi pokušava da ih zauzme. Konačno, šesti mod je Conqest ujedno i onaj koji najviše podseća na pomenute Battlefield 1942 okršaje. 32na32, ogromne mape, zauzimanje tačaka i sveopšte rokanje na sve strane.
Klase su standardne pa na njih nećemo previše trošiti reči, osim što valja napomenuti da je potrebno “roditi se” uz odabir upravljanja tenkom ili avionom da biste zapravo njime i mogli da upravljate. Sistem napredovanja omogućava da otključavate nova oružja i dodatke, pa to uvezano sa pomenutim “rađanjem” ume da stvara situacije u kojima ili ne možete da se pojavite u okviru klase koju želite, ili morate da birate “manje zlo”. Zbog ovoga, ali i ne samo zbog toga, čini se da je BF1 najpogodniji u odnosu na sve dosadašnje BF naslove za “trol” igranje i namerno urnisanje igre vašeg tima.
Naravno, u slučaju da upadnete u “normalan” tim igranje postaje pesma, i Battlefield 1 pokazuje svoju pravu snagu. Ako pride imate set prijatelja spremnih da igraju sa vama, uživanje je još veće.
Ako čitate opis, verovatno ste zbunjeni i niste ni sigurni koju ocenu ćemo dati Battlefield kecu. Verujte, ni nama nije jednostavno. BF1 je trenutno igra koju “volimo da mrzimo”. Singleplayer je zarazan, ali leluja između prevelike korektnosti i poveće zabave, a uz to je i kratak. Multiplayer je sjajan uz dobru ekipu. U suprotnom može biti pakao. Grafika je odlična, ali ima bagova. Stoga, za singleplayer, ne kupujte, za multiplayer, kupite, ali ako makar imate još jednog prijatelja, da zajedno kukate kada niko ne želi da uzme bombardera ili kada je ceo vaš tim sastavljen od snajpera.
OCENA: 7,5 / 10
+ Sjajna grafika
+ Dobar multiplayer
– Kratak singleplayer
– Bagovi
– Nejasno da li je igra istorijski dokument ili zabavna akcija
Igru je ustupio distributer ComputerLand.