Tenkovi već ceo jedan vek vladaju bojištima u različitim delovima sveta i u različitim velikim sukobima. S obzirom da je 15. septembra 2016. godine navršava tačno 100 godina od kako su prvi tenkovi učestvovali u ofanzivi na Somi u Prvom svetskom ratu i promenili istoriju zauvek osvrnućemo se na njihov nastanak.
S obzirom da ne postoji jedna jedina definicija šta je tenk moramo početi od bilo kakve vrste oklopnih vozila. Još iz davnih vremena je postojala težnja da se vojnici na neki način zašite od različitih projektila kada napreduju u borbi pa se prva oklopljena vozila pominju još u Antičkoj Grčkoj, mnogi čak i srednjevekovne vitezove sa oklopom na konjima svrstavaju u tu kategoriju a svakako je vredan pomena i prvi koncept neke vrste tenka koju je osmislio čuveni Leonardo Da Vinči. Glavni problem je nastajao u tome što je jedno oklopno vozilo znatno teže od standardnog pa ga je teško pomerati ljudskom ili konjskom snagom koje su u tim trenucima jedino bile raspoložive.
Krajem 19. veka ipak počinju da se pojavljuju motori sa unutrašnjim sagorevanjem a jedan veliki pomak je bio i izum gusenica koje su vozila mogle da prebacuju preko vrlo nepristupačnog terena. U početku su glavne primene guseničara bili zapravo traktori koji su vozili municiju na bojište ili učestvovali u inženjerskim poduhvatima. Međutim još pre Prvog svetskog rata su se kod pojedinih izumitelja pojavile ideje stavljanju makar mitraljeza ili čak i topova na guseničare. Ipak većina armija je takve predloge odbacila kao potpune gluposti.
Rođenje tenka
Kao što to obično i biva veliki ratni sukobi proizvode i velike napretke u tehnologiji naoružanja. Prvi svetski rat je gotovo na početku doneo surovi, rovovski rat, pre svega na Zapadnom frontu. Obe zaraćene strane su bile ukopane u svojim rovovima a osvajanje ničije zemlje i zatim samih protivničkih rovova je uvek bilo propraćeno ekstremno velikim gubicima pešadije usled velikog broja mitraljeza koji su lako pokrivali brisan prostor. Ponovo je krenulo da se razmišlja o tome kako zaštititi pešadiju dok pokušava da napravi proboj fronta. Glavni zagovornici ovih ideja su bili oficiri srednjeg ranga u okviru vojske Ujedinjenog kraljevstva – oni su imali dovoljno iskustva s prvih linija fronta da bi razumeli problem a sa druge strane dovoljno taktičkog i tehničkog umeća da osmisle revolucionarne mašine. Nažalost njihovi nadređeni u Armiji apsolutno nisu imali sluha za njihove ideje i odbacili su ih kao besmislene. Tu na scenu stupa jedan gospodin koji će tada promeniti tok istorije ali to učiniti i nekoliko puta kasnije – Prvi Lord Admiraliteta Vinston Čerčil.
Čerčil je bio faktički ministar najjače mornarice na svetu toga doba i bio je vrlo otvoren za različite inovacije. Tako čudnim spletom okolnosti ideje o oklopnim vozilima dolaze do njega, on shvata potencijal, određuje sredstva u budžetu za razvoj takvih mašina i 20. februara 1915. formira ključno telo – Landships Committee, u bukvalnom prevodu Komitet za brodove na kopnu. Razvoj se odvijao munjevito i već 10. septembra 1915. prvi tenk u istoriji „Little Willie“ je testiran. Nažalost on nije zadovoljio ključni uslov jer je bio previše mali da bi uspešno prešao preko rovova. Ipak razvoj se dalje nastavio, napravljena su unapređenja i počela je serijska proizvodnja vozila pod vrlo neinventivnim imenom Mark I (pravi prevod bi bio Model I).
Mark I je za današnje standarde bio vrlo čudan dizajn sa ogromnim gusenicama koje su išle skroz oko celog tenka. To je bio jedini način kako su efikasno mogli da reše problem prelaska preko rovova. Takođe treba imati u vidu da se dizajn odvijao u okviru mornarice pa je samim tim imao kupole sa krstarica tog perioda i topove namenjene brodovima, čak je i motor inicijalno bio dizajniran za vozilo mornarice. Pritom neke stvari su za današnje pojmove bile jako čudne – naime nisu znali da pokreću gusenice nezavisno jednu od druge pa se okretanje tenka vršilo preko pomoćnih točkova sa zadnje strane tenka, a na vrh je stavljena metalna mreža da protivnička pešadija ne bi mogla da ubaci granate u sam tenk. Takođe postojala je vrlo simpatična podela na „muške“ i „ženske“ modele. Naime „muški“ su bili naoružani samo topovima, dok su „ženski“ bili opremljeni samo mitraljezima i pre svega namenjeni borbama sa pešadijom. Počela je masovna proizvodnja ali je Vlada želela da sakrije čemu su vozila konkretno namenjena pa su pustili priču da se radi o pokretnim rezervoarima za vodu koje je poručila Vojska Rusije tako da su im dali i prikladan naziv – Tank, odnosno u prevodu na srpski bukvalno rezervoar ili cisterna. Nekako se tokom godina to ime zadržalo i danas širom sveta imamo tenkove.
Vatreno krštenje
U septembru 1916. prvi kopneni brodovi, već poznati pod nadimkom tenk, stižu na bojište u Francuskoj da učestvuju u jednoj od najvećih operacija Prvog svetskog rata – ofanzivi na Somi. Isporučeno je ukupno 49 vozila ali je samo 32 bilo spremno za bitku. Oni su hrabro krenuli preko ničije zemlje 15. septembra 1916. godine i rezultat je bio vrlo čudan – pet komada se zaglavilo, devet se pokvarilo ali je preostalih 18 napravilo proboj od 5 kilometara u protivničku teritoriju. Sve dok se Nemci nisu osvestili i okrenuli artiljeriju ka njima, tu im je bio kraj. Ipak uspeli su da naprave toliki haos u nemačkim redovima da su protivnički vojnici bili potpuno preplašeni novim mašinama. Takođe britanski gubici su bili značajno manji nego u sličnim operacijama što je ohrabrilo planere da nastave sa daljim razvojem tenkova.
Dalji razvoj
Nešto oko godinu dana nakon bitke na Somi Nemci takođe lansiraju svoj odgovor – mobilnu tvrđavu, A7V. Ovaj tenk je poznat po tome što je imao najveći broj članova posade bilo kog tenka ikada, bilo je potrebno ukupno 18 ljudi da upravlja ovim čudom. Njegova namena je bila ista kao i Mark I, da pomogne pešadiji da napravi proboj kroz neprijateljske utvrđene položaje. U suštini i Nemci i Englezi su tenk u početku doživljavali kao neku vrstu udarnog ovna koji bi trebalo da prokrči put kroz neprijateljske redove, ne kao vozilo koje bi moglo da deluje samostalno.
Revoluciju na tom polju uvodi Francuska i njihov pukovnik Žan Baptist Estijen koji je imao drugačiju ideju o upotrebi tenka i u tom smislu kontaktirao Reno, njihovog najvećeg proizvođača automobila. Tako je rođen prvi tenk sa modernom konfiguracijom Reno FT-17. On je imao kupolu koja se okreće, posadu od dva čoveka i motor pozadi. Ovi tenkovi su bili znatno mobilniji, moglo ih se napraviti više, a lakši su bili i za transport jer su mogli biti prevoženi običnim kamionima. Postojale se dve varijante – jedna sa topom od 37mm i druga sa mitraljezom u kupoli. Estijenova ideja je bila da neprijatelja preplavi velikim količinama FT-17 što su u nekoliko navrata krajem 1918. uspešno i sproveli i time trasirali put budućim tenkovskim bitkama.
Interesantno je da je Francuska krajem 1917. dizajnirala i tenk Char 2C, najveći tenk koji je ikada ušao u redovnu službu neke vojske.
Današnji tenkovi su značajno različiti od onoga što se moglo videti u Prvom svetskom ratu ali su i dalje zadržali neke osnovne koncepte, pogotovu ako pogledamo FT-17. Prošlo je 100 godina od kako su se prvi put pojavili na bojištu ali su i danas više nego aktuelni. Tim povodom će Wargaming na trgu Trafalgar 15. septembra napraviti specijalan događaj u kome će učestvovati i Mark I tenk a mi ćemo odande izveštavati uživo!
