Originalni koncept Istorijskog Kutka bila je ideja da predstavimo priče i istorijske činjenice iz života koje se mogu paralelno podvući sa igricom World of Tanks – pošto se Miloš i ja, Aleksa, najviše bavimo svetom tenkova ovde u RuRu. Ali, ima jedna priča koja mi je zapala pod oko, I dopala mi se, a vezana je za brodove. Zato što je Wargaming napravio i World of Warships, možda će vas ova priča zainteresovati a možda vam se i dopadne isto koliko se i meni dopala. Bez dalje uvertire, prvi deo Istorijskog Kutka o brodovima:
Labud Istoka
Ljudi koji su gledali malo starije filmove, čitali malo starije knjige o oba svetska rata, sigurno su primetili da se pojavljuje određen algoritam. A to jeste da su Nemci uvek negativci. Zato je gotovo nezamislivo da je postojao pravi heroj među redovima Centralnih sila u Velikom ratu. Bilo ih je dosta, ali jedan kapetan malog broda se ističe posebno. Taj heroj je Karl fon Miler.
Karl Fon Miler:
Karl Fridrih Maks fon Miler bio je kapetan SMS Emdena, nemačkog lakog kruzera klase “Drezden”. Brod je pušten u službu 1909. godine, a dobio je naziv “Labud istoka”. Koristio ga je u Indijskom okeanu i Pacifiku tokom Prvog svetskog rata za trgovinski rat – namera da se zaustavi i/ili uništi bilo kakva transportna logistika neprijatelja.
Miler je u Indijski okean dospeo nakon što se odvojio od istočno-azijske eskadrile nemačke Kraljevske mornarice. Kada je čuo za plan Admirala Maksimilijana fon Špiza da se celokupna flota vrati u vode blizu evropskog kontinenta i matične države – Nemačke, Miler je zatražio od Špiza da mu dozvoli da ostane u indijskim vodama i da otpočne trgovinski rat – zaustavljajući brodove sa robom koja je imala bilo kakve veze sa Saveznicima.
Kompletno sam, u neprijateljskim vodama, Miler je smislio plan da svoju lepoticu Emden maskira u britanski kruzer slične veličine, HMS Jarmut, tako što je zajedno sa svojom posadom napravio lažni četvrti dimnjak.
Emden:
Tokom prvih nekolicinu nedelja Velikog rata, Miler i njegova posada od nekih tri stotine šezdeset ljudi napravili su neverovatne piratske poduhvate u Indijskom okeanu i južnom Pacifiku. Ova relativno kratkotrajna ekspedicija imala je ekstremno efektivne rezultate, jer je poslala više od trideset savezničkih brodova u večnu plavu grobnicu, bukvalno zaustavila sve pomorske trgovačke putanje Ujedinjenog Kraljevstva u Indijskom okeanu, a ubacila je strah u kosti radnicima na desetine luka. Petnaest brodova u prvih par nedelja Miler je sa svojom posadom onesposobio koristeći svoju omiljenu taktiku – prilazio bi metama bez bilo kakvih obeležja uzdinutih, nadajući se da će ga njegov „plen“ protumačiti za britanskog kruzera. Kada bi prišao relativno blizu svojoj meti, opalio bi granatu upozorenja, koja je praktično značila „Ne pali alarme, ne šalji telegrafe upozorenja, već se predaj momentalno i nećemo vas povrediti“.
Do septembra 1914. godine bilo kakve trgovačke rute između Indije i Singapura kompletno su obustavljene. Manjkom vodenih meta, Miler je odlučio da pređe na kopnene. Noći 22. Septembra uplovio je u luku Medras u Indiji, okrenuo je deset Emdenovinih četvoroinčnih topova na lukino naftno skladište. U roku od sledećih trideset minuta, nemački kruzer napravio je baražnu paljbu, paleći luku kao šibicu, a eksplozija je oštetila i nekolicinu brodova u luci. Miler je izvukao svoj Emden iz Medrasa pre nego što je bilo kakva odbrana uspela da iole nacilja kruzer. Podigla se sumnja da bi svirepi nemački kruzer mogao da napadne luke na Šri Lanci, pa se i tamo digla ogromna panika. Sledećih par nedelja, doduše, kruzer Drezdenove klase „samo“ je potopio šest brodova.
Luka Madras gori:
To je Mileru zaradilo oznaku jednog neustrašivog kapetana. Ali, Karl Miler nije samo po tome bio poznat.
Njegov tretman prema svojim protivnicima i ratnim zarobljenicima izvukao je poštovanje njegovih neprijatelja. Milerova sledeća meta bila je Britanska luka Dijego Garsija. Na njegovo iznenađenje, kada je uleteo u luku saznao je da radnici u Garsiji nisu ni bili svesni činjenice da je rat otpočeo. Umesto da opali po ljudima koji nisu imali pojma da je rat, Miler je prećutao činjenicu da je svet bio u sukobu, a neznanje radnika u luci iskoristio je tako što je popravio, prefarbao i napunio svoj brod municijom i hranom. „Odužio“ se tako što je nekoliko članova posade popravilo lokalni ribarski brodić koji se pokvario, a zaposleni u luci nisu znali kako da ga ponovo osposobe za plovidbu.
Miler se takođe lepo ponašao prema ratnim zarobljenicima. Njegova posada bila je pod strogim naredbama da se postara da svaki član protivničkog broda bude bezbedno ukrcan na Emden pre nego što je neprijateljsko plovilo uništeno. Zarobljenici su ostavljani u neutralne luke kao slobodni ljudi, a dok su boravili na kruzeru tretirani su kao gosti, sa svim počastima. Ako bi neki član posade protivničkog broda poginuo, sahranjen bi bio sa punim vojnim počastima.
Svi ovi detalji izmamili su pažnju belosvetskih medija, koji su pisali o Milerovim humanim, časnim, a bogme i veoma hrabrim potezima.
Admirali britanske Kraljevske mornarice su u oktobru 1914. godine organizovali su svoje kruzere, zajedno sa australijskim, ruskim, japanskim i francuskim ratnim brodovima različitih klasa oformljujući flotu – sa šezdeset brodova ukupno! Tokom sledeća tri meseca, ogromna multinacionalna saveznička flota u panici je tragala Indijskim okeanom za SMS Emdenom, kruzerom koji je delovao kao da napada iznenada, niotkuda, a ostavljao je razarajuće posledice za trgovinu u tom delu planete – a zatim bi istom tom munjevitom brzinom napada, Emden nestao bez traga.
Emden:
Milerova sledeća misija bila je da onesposobi britansku telegrafsku stanicu na Kokosovim ostrvima.
U ranu zoru Emden se zaustavio u luci ostrva. Nakon što je lokalno stanovništvo saznalo da je legenda lično – fon Miler – došao na ostrvo, odbilo je da pomogne saveznicima u uklanjanju opasnosti. Za uzvrat ove neočekivane dobre volje, posada Emdena dogovorila se da „poštedi“ teniski teren blizu telegrafske stanice. Ali, pre nego što su zaokupirali stanicu, jedan član telegrafskog tima, koji nije bio naročito očaran činjenicom da je Miler došao, poslao je signal za pomoć multinacionalnoj floti.
Došao je i kraj sreće za Emden. Nažalost po Milera, australijski ratni brod HMS Sidnej bio je tik preko horizonta, u regularnoj patroli čuvajući konvoj trgovinskih brodova, kada je poslat signal. Posada nemačkog kruzera uspela je da presretne signal australijskog broda, ali su loše izračunali daljinu. Izračunali su da je Sidnej udaljen dve stotine pedeset nautičkih milja, ali bio je udaljen samo pedeset. Tri sata kasnije, HMS Sidnej stigao je do ostrva.
Emden je naoružana sa deset 105-milimetarskih topova. Dva napred, dva pozadi, i po tri sa obe strane. Sidnej, sa druge strane, imao je osam 152-milimetarska topa. Šanse za Emden bile su vrlo tanke. Fon Miler naredio je posadi koja se iskrcala na ostrvo da zauzme stanicu da se brani za sebe, a preostalim članovima ukrcanim na brodu, naredio je da napadnu HMS Sidnej. Za devedeset minuta, nemačko plovilo bilo je pogođeno više od stotinu puta. Do podneva Emden je bio u nezavidnom stanju. Miler je naredio da se brod nasuka u plićak da bi se izbeglo potapanje broda, i naredio je spuštanje zastava. Oko stotinu trideset članova posade poginulo je u ovoj borbi, a Miler i ostatak posade uzeti su za ratne zarobljenike.
Uništeni Emden:
Miler je bio zadržan na Malti neko vreme, dok nije bio poslat nazad za Nemačku u programu zamena zarobljenika. Po dolasku u rodnu državu, dočekan je kao apsolutni heroj. Unapređen je u punog kapetana. Ostatak posade broda bio je zadržan u vojnom kampu u Singapuru, sve do pobune nekih osamsto zarobljenika. Većina je pobegla, ali su neki uzeli orušje i u vojnoj kasarni kampa branili lokalno britansko stanovništvo, koje su zarobljenici terorisali. Što se tiče posade koja je ostala na ostrvu, oni su ukrali brodić iz luke, plovili oko mesec dana, dok na njih nije naleteo nemački trgovački brod. Odvezao ih je do arabijskog poluostrva. Umesto da čekaju sledeći brod, oni su preko kopna prošli celo arabijsko poluostrvo sve do Konstantinopolja, današnjeg Istanbula. To je bila teritorija tadašnjeg Osmanskog carstva, saveznika Nemačke. Odatle su dobili prevoz do svojih domova. Svi oficiri, uključujući i milera, dobili su odličje gvozdenog krsta prve klase. Ostatak posade dobio je gvezdeni krst druge klase. Čak je i sam brod dobio gvozdeni krst. Dodatno, svaki preživeli član posade dobio je dozvolu da legalno doda „Emden“ na svoje prezime, nešto što bi se prenosilo na njihove buduće generacije porodice.
Miler:
Nakon legendarnog broda prvog svetskog rata, još tri Nemačka ratna broda dobila su ime Emden. Najmlađi „rod“ je frigata, koja je izvučena iz službe 2013. Svaki naslednik dobio je ofarban gvozdeni krst na svom trupu, u znak sećanja i odanja počasti postignućima Milera i njegove posade.
Takođe. Emden je zabeležio i istorijski trenutak u istoriji Australije i njene mornarice, jer je borba između Sidneja i Emdena bila prva australijska pomorska bitka u Velikom ratu, a završila se pobedom.
Emden je u igri World of Warships kao premium kruzer, nije trenutno u prodaji, ali iz klipova koje sam ja video i komentara po forumima, brod je daleko od dobrog. Čak je možda i razočarao ime Emden u igrici, svojim lošim performansama.
Autor: Aleksa ‘Beo’ Obradović
